Pobeda na parlamentarnim izborima aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, iako je prema istraživanjima opozicija imala prednost, za mnoge je iznenađujuća, ali pokazuje da je za birače ključno pitanje bezbednosti. Ostanak Netanjahua na vlasti, koji se protivi formiranju palestinske države i traži odlučnu reakciju prema Iranu, svakako će otežati bliskoistočne mirovne napore i mogao bi dodatno pogoršati odnose Izraela sa SAD.
Desničarski Likud Netanijahua, izvojevao je izneđujuće glatku pobedu na opštim izborima održanim u utorak, osvojivši 30 mesta u parlamentu - Knesetu koji ima 120 poslanika, a glavni rival Cionistička unija levog centra 24.
Više od 71 odsto onih sa pravom glasa izašlo je na izbore.
Netananjahu će biti potrebna podrška drugih partija da osnuje koaliciju, ali mu to neće biti teško. On je već rekao da je razgovarao s drugim desničarskim liderima o forminju nove vlade " bez odlaganja", jer nemavremena za pauze. Istakao je da je Izraelu potrebna "jaka" vlada da čuva bezbednost.
"Uprkos svim očekivanjima, postigli smo veliku pobedu za Likud. Ponosan sam na izraelski narod, koji je u ključnom trenutku znao da napravi razliku između onoga što je važno i onoga što je periferno", rekao je Netanjahu svojim pristalicama u izbornom štabu.
Neophdono je da koalicija ima bar 61 poslanički mandat. Ni jedna partija u Izraelu od prvog glasanja 1949. godine nije osvojila apsolutnu većinu. Izlazne ankete pokazale su da je koalicija arapskih izraelskih partija Zajednička lista osvojila 13 mesta i postala treća snaga u izraelskom parlamentu.
Iako je trka tesna, Netanjahu može da privuče koalicione partnere. Odlučujuću ulogu u tome mogao bi da ima lider nove partije centra Kulanu, Moše Kahlon – koja se svojevremeno odvojila od Likuda - koji bi mogao da pruži podršku da se osigura većina, iako se njegova platforma zasnivala se na smanjenju visokih troškova života, a ne bezbednosnim pitanjima.
Izbore su mnogi videli kao referendum o političkom opstanku Netanjahua koji je na vlasti šest godina.
Ostanak Netanjahua na vlasti verovatno će značiti nevolje za bliskoistočne mirovne napore i mogao bi dodatno pogoršati odnose sa SAD, ocenjuje Asošijeted pres (AP).
Izraelski premijer je u poslednjim danima izborne kampanje pojedinim izjavama i potezima učinio oštri zaokret u desno i došao do novih glasova.
Jedna od takvih izjava je i da se protivi stvaranju Palestinske države, što je glavni cilj Vašingtona i međunarodne zajednice. Takođe je obećao nastavak izgradnje jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu.
Presudila identitetska pitanja
Dok su u fokusu Netanjahuove izborne kampanje bila pitanja bezbednosti, njegovi protivnici su obećavali da će se usredsrediti na smanjivanje visokih troškova života.
Lider Cionističke unije Isak Hercog, koji je čestitao Netanjahu na pobedi, uz to se zalagao za stvaranje palestinske države, popravljenje odnosa sa njima kao i SAD.
Hercog je novinarima kazao da je Izraelu sada potreban "drugi glas, glas koji nudi alternativu i koji mu govori istinu".
Hercog je optužio Netanjahua za izbornu taktiku sejanja straha igrnorišući važnija pitanja, kao što su visoki troškovi života u Izraelu.
Istovremeno, Netanjahu je kritikovao levičarske partije za pokušaj da ga uklone sa vlasti prevozeći arapske birače “u čoporima”, što je naišlo na oštru osudu Vašingtona.
“Uvek smo zabrinuti zbog izjava koje imaju za cilj da marginalizuju pojedine zajednice”, izjavila je portparolka Stejt departmenta Džen (Jen) Psaki.
Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) odbio je da komentariše izraelske izbore kada su mu novinari postavili pitanje na marginama pregovora sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje u Lozani.
Pojedini domaći politički rivali izraelskog premijera optužili su ga zbog rasističkih izjava.
Čak i Netanjahu, koji je dosada tri puta pobedio i ima veliko iskustvo u izbornim kampanja, pribojavao se da su mu dani odbrojani, izjavivši da postoji realna opasnost da izgubi pozivajući birače na desnici da izađu na birališta.
Međutim, u poslednja tri dana kampanje, uključujući i na sam dan izbora, dao je više intervjua nego za celu godinu kao i obećanja u cilju privlačenja nacionalista.
Tako je tokom posete jevrejskom naselju Har Homa na Zapadnoj obali, čiju je gradnju odobrio 1997. kada je prvi put postao premijer, obećao da će nastaviti gradnju jevrejskih domova na okupiranoj zemlji na kojoj Palestinci žele da stvore državu. Netanjahu je takođe priznao da je cilj gradnje ovog naselja da se onemogući veza Palestincima sa Jerusalimom.
“Došlo je do preraspodele mandata između desničarskog i bloka levo od centra. Sem toga, nije došlo do velikih promena”, kazao je za Rojters Gideon Rahat, profesor političkih nauka na Hibru univerzitetu (Hebrew University).
U stvari, Netanjahu je uspeo da privuče deo glasača od njegovih saveznika, kao što je ultradesničarska partija „Izrael naš dom“ (Yisrael Beitenu) šefa diplomatije Avigdora Libermana.
Očito je da većina izraelskih birača naginje desnici – nacionalisti, naseljenici, ultraortodoksni Jevreji. Za njih su bezbednosa pitanja, podrška gradnji jevrejskih naselja i zaštita njihovih interesa važnija od ekonomskih pitanja.
„Politika identiteta u Izraelu je veoma snažna. Podrška Likudu upravo počiva na identitetskim pitanjima, strahu od promena i uverenju da je Netanjahu jedini iskustan političar“, ističe Rahat.
PLO: Izraelci izabrali put okupacije i rasizma
Palestinsko rukovodstvo ocenilo je danas da je ponovna pobeda premijera Benjamina Netanjahua na juče održanim parlamentarnim izborima znači da je Izrael izabrao "put okupacije i rasizma".
Izrael je "izabrao put rasizma, okupacije i kolonijalizacije koji nije put pregovora i partnerstva", izjavio je Frans presu generalni sekretar Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Abed Rabo.
On je rekao da Palestinci nisu gajili "iluzije" o mogućem izlasku iz tekućeg diplomatskog ćorsokaka ni da je pobedio Netanjahuov protivnik, umereni Isak Hercog.
Glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat je kazao da će intenzivirati napore u cilju stvaranja palestinske države.
“Sasvim je jasno da će premijer Benjamin Netanjahu formirati novu vladu. Stoga jasno predočavamo da ćemo se obratiti Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu i ubrzati naše diplomatske napore”.
Palestinska samouprava će od 1. aprila postati članica Suda u Hagu i planira da podnese tužbu protiv Izraela zbog 48-godišnje okupacije Zapadne obale i istočnog Jerusalima, kao i ubistva više od 2,200 Palestinaca tokom prošlogodišnje invazije izraelskih snaga na Gazu.
Zbog ove namere palestinskih vlasti, Izrael je suspendovao transfer oko 120 miliona dolara mesečno koliko prikupi na ime poreza u ime Palestinske samouprave, čime je paralisan njen budžet a što je dovelo do otuštanja u javnoj upravi.
Pretnja od izbijanja sukoba između Izraela i Palestinaca gotovo uvek visi u vazduhu i svakako će postati ozbiljnija ukoliko Netanjahu bude nastojao da ostvari svoja obećanja.
Ne postoje razlike među izraelskim političkim strankama, izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova nakon izborne pobede Netanjahua.
"Za nas nema razlike između političkih stranaka tog cionističkog režima. Oni su svi agresori po prirodi", rekao je portparol Merizeh Afham.
Neizvesno je i kakve će poteze Izrael preduzeti prema Iranu. Netanjahu je jasno predočio da je odlučan da onemogući sporazum koji se pomalja u pregovorima između Obamine administracije i Teherana o iranskom nuklearnom programu.
Nekadašnja izraelska retorika da će „delovati sam“ ako bude primoran – odnosno da će bombardovati iranska nuklearna postrojenja – splasnula je u poslednje vreme, ali tenzije između Netanjahua i Obame neće splasnuti, jer će se izraelski premijer osetiti osokoljen da se suprostavi američkom predsedniku u završnom delu njegovom mandata u Beloj kući.
Obamina administracija je u hladnim odnosima sa Netanjahuom otkako je nedavno govorio u Kongresu SAD na poziv većinskih republikanaca. Tom prilikom se usprotivio aktuelnim pregovorima Vašingtona sa Iranom o njegovom nuklearnom programu.
Ukoliko obezbedi i četvrti mandat, Netanjahu bi mogao postati premijer sa najdužim stažom u Izraelu.
