U Beogradu je u ponedeljak dan žalosti zbog pogibije četvorice radnika na gradilištu u Zemunu. Ova tragedija otvara i pitanje koliko je država efikasna da sprovede sopstvene zakone i imaju li radnici bilo kakva prava i kome mogu da se obrate, a da to ne rezultira gubitkom posla.
Teška nesreća u Zemunu prilikom sanacije klizišta i pogibija četvorice radnika otvara i pitanje koliko se poštuju građevinski propisi i da li izvođači radova na uštrb sigurnosti ljudi jure za profitom.
Direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić kaže za RSE da je istraga započela i da se može osnovano sumnjati da je bilo povreda propisa o bezbednosti na radu.
„Danas smo započeli tu vrstu aktivnosti iz policije smo obavešeteni da možemo da dobijemo deo spisa, jer je policija posle udesa započela svoj krivično- pravni postupak“, kaže prvi čovek inspektorata rada.
Inspektori su često zatvarali gradilišta ali se zbog loše kaznene politike poslodavci ne pridržavaju mera. Zajedno sa radnicima nastave da krše mere bezbednosti, zbog čega se dešavaju teški incidenti kao poslednji u Zemunu.
Duško Vuković iz Sindikata građevinskih radnika kaže da obično građevinske firme sa tašnom i mašnom u trci za profitom zaborave na bezbednost radnika.
„Kako može ovakav posao da dobije preduzeća kao podizvođač koje ima 7 radnika. Investitor je Skupštinma grada, odnosno neki sekretarijat. Kako možete ovako teške komplikovane poslove davati tim preduzećima. Inače praksa pokazuje da su iskopi i iskopavanje posle visinskih radova najopasniji poslovi“, konstatuje Vuković.
Imaju li radnici bilo kakva prava i kome mogu da se obrate, a da to ne rezultira gubitkom posla, samim tim ugrožavanjem egzistencije?
„Pazite nemojte da je opet radnik kriv. Ako mi ustanovimo pravila koja su Zakon o bezbednosti i zakon o radu, nadzor kada je video da ovaj njega ne „ferma“ i ne primenjuje mere bezbednosti i zaštite na radu zašto nije nazvao građevinsku inspekciju i inspekciju rada i zatvorio gradilište“, kaže Vuković.
Glad za profitom preči od života
U Ministarstvu za rad priznaju da je sprovođenje zakona o bezbednosti na radu loše. Zbog nepoštovanja zakonskih odredbi i relativno blagih kazni do sada je sprovedeno samo 12 odsto rešenja o obustavi rada. Ministar Rasim Ljajić kaže za RSE da je rešenje u pooštravanju kazenih mera i davanju većih ovlašćenja inpektorima rada.
Zastava na pola koplja ispred Vatrogasnog doma u Zemunu - jedinica koja je prva pritekla u pomoć, 3. oktobar 2011.
„Ja mislim da drugog rešenja neće biti nego da pooštrimo kaznene mere zbog nepoštovanja zakonskih odredbi i rešenja jer su sva upozorenja saveti razgovori očito nedolotvorni da spreče ovakve tragedije. Moramo da razmišljamo o izmeni nekih zakonskih odredbi, davanja većih ovlašćenja, daleko bržem procesuiranju onoga što razne inspekcije učine jer imamo situaciju da je svega 12 posto tih rešenja dobilo konačni sudski epilog jer je procedura jako duga, komplikovana”, kaže ministar rada Rasim Ljajić.
Da li zapravo država koja donosi zakone, komplikuje procedure, radi na kozmetici a suštinske stvari se ne rešavaju? Da je to tako potvrđuje i direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić.
"Inspektor kako se pojavi na gradilištu na licu mesta oni se razbeže. Ta vrsta dobre organizacije i delovanja na dolazak inspekcije je potpuno zapanjujuća. To je da ne verujete sa kojom brzinom se oni izgube", opisuje Peruničić i nastavlja:
"Poslodavci u Srbiji nažalost oni nesavesni ne mogu da shvate da je pitanje bezbednosti glavno pitanje u građevini. Nažalost ja nešto kao ovo što je bilo u Zemunu to se ne može nazvati gradilištem, to je bila scena za jednu veliku tragediju”, kaže direktor inspektorata za rad.
Hiljade radnika u Srbiji pogotovo u građevini trči za svakim dinarom ne pitajući za bezbednost na radu. Od početka godine na gradilištima u Srbiji desilo se 14 povreda koje su završene smrtnim ishodom. Iz Unije poslodavaca Srbije svesno ističu težinu ekonomske situacije koja je ojačala nelojalnu konkurenciju i borbu za zaradu pretvorila i bitku za opstanak, kaže predsednik unije Nebojša Atanacković.
„Znate šta, postoje oni koji su jednostavno poslodavci sa „tašnom i mašnom“ ali i postoje oni koji imaju i one pozitivne osobine psolodavca, ali ne da jure za brzom zaradom. Oni često ne da jure nego pokušavaju da prežive. U situaciji kada je ovolika nelikvidnost kada se i u građevinarstvu nešto uradi, a da se nikada ne naplati, onda posledice toga trpe zajedno i poslodavci i zaposleni “, kaže Atanacković.
Podatak da je u proteklih deset godina preko dvesta radnika poginulo, a više od 2000 hiljade teško povređeno, tera državu na ozbiljno preispita regulative i pojača kontrole na terenu.
„Ja mislim da Srbija ne može više da toleriše, nema kapaciteta da ovoliki broj građevinskih radnika gine pre svega zbog neodgovornosti svih onih koji kreiraju bezbednost i zdravlje u Srbiji, preko poslodavaca koji su potpuno neodgovorni kojima je glad za profitom i nekim bogatstvom preči od bilo kakvog života“, zaključuje Duško Vuković.
Teška nesreća u Zemunu prilikom sanacije klizišta i pogibija četvorice radnika otvara i pitanje koliko se poštuju građevinski propisi i da li izvođači radova na uštrb sigurnosti ljudi jure za profitom.
Direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić kaže za RSE da je istraga započela i da se može osnovano sumnjati da je bilo povreda propisa o bezbednosti na radu.
„Danas smo započeli tu vrstu aktivnosti iz policije smo obavešeteni da možemo da dobijemo deo spisa, jer je policija posle udesa započela svoj krivično- pravni postupak“, kaže prvi čovek inspektorata rada.
Inspektori su često zatvarali gradilišta ali se zbog loše kaznene politike poslodavci ne pridržavaju mera. Zajedno sa radnicima nastave da krše mere bezbednosti, zbog čega se dešavaju teški incidenti kao poslednji u Zemunu.
Duško Vuković iz Sindikata građevinskih radnika kaže da obično građevinske firme sa tašnom i mašnom u trci za profitom zaborave na bezbednost radnika.
Peruničić: Poslodavci u Srbiji nažalost oni nesavesni ne mogu da shvate da je pitanje bezbednosti glavno pitanje u građevini.
„Kako može ovakav posao da dobije preduzeća kao podizvođač koje ima 7 radnika. Investitor je Skupštinma grada, odnosno neki sekretarijat. Kako možete ovako teške komplikovane poslove davati tim preduzećima. Inače praksa pokazuje da su iskopi i iskopavanje posle visinskih radova najopasniji poslovi“, konstatuje Vuković.
Imaju li radnici bilo kakva prava i kome mogu da se obrate, a da to ne rezultira gubitkom posla, samim tim ugrožavanjem egzistencije?
„Pazite nemojte da je opet radnik kriv. Ako mi ustanovimo pravila koja su Zakon o bezbednosti i zakon o radu, nadzor kada je video da ovaj njega ne „ferma“ i ne primenjuje mere bezbednosti i zaštite na radu zašto nije nazvao građevinsku inspekciju i inspekciju rada i zatvorio gradilište“, kaže Vuković.
Glad za profitom preči od života
U Ministarstvu za rad priznaju da je sprovođenje zakona o bezbednosti na radu loše. Zbog nepoštovanja zakonskih odredbi i relativno blagih kazni do sada je sprovedeno samo 12 odsto rešenja o obustavi rada. Ministar Rasim Ljajić kaže za RSE da je rešenje u pooštravanju kazenih mera i davanju većih ovlašćenja inpektorima rada.
„Ja mislim da drugog rešenja neće biti nego da pooštrimo kaznene mere zbog nepoštovanja zakonskih odredbi i rešenja jer su sva upozorenja saveti razgovori očito nedolotvorni da spreče ovakve tragedije. Moramo da razmišljamo o izmeni nekih zakonskih odredbi, davanja većih ovlašćenja, daleko bržem procesuiranju onoga što razne inspekcije učine jer imamo situaciju da je svega 12 posto tih rešenja dobilo konačni sudski epilog jer je procedura jako duga, komplikovana”, kaže ministar rada Rasim Ljajić.
Da li zapravo država koja donosi zakone, komplikuje procedure, radi na kozmetici a suštinske stvari se ne rešavaju? Da je to tako potvrđuje i direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić.
"Inspektor kako se pojavi na gradilištu na licu mesta oni se razbeže. Ta vrsta dobre organizacije i delovanja na dolazak inspekcije je potpuno zapanjujuća. To je da ne verujete sa kojom brzinom se oni izgube", opisuje Peruničić i nastavlja:
"Poslodavci u Srbiji nažalost oni nesavesni ne mogu da shvate da je pitanje bezbednosti glavno pitanje u građevini. Nažalost ja nešto kao ovo što je bilo u Zemunu to se ne može nazvati gradilištem, to je bila scena za jednu veliku tragediju”, kaže direktor inspektorata za rad.
Hiljade radnika u Srbiji pogotovo u građevini trči za svakim dinarom ne pitajući za bezbednost na radu. Od početka godine na gradilištima u Srbiji desilo se 14 povreda koje su završene smrtnim ishodom. Iz Unije poslodavaca Srbije svesno ističu težinu ekonomske situacije koja je ojačala nelojalnu konkurenciju i borbu za zaradu pretvorila i bitku za opstanak, kaže predsednik unije Nebojša Atanacković.
„Znate šta, postoje oni koji su jednostavno poslodavci sa „tašnom i mašnom“ ali i postoje oni koji imaju i one pozitivne osobine psolodavca, ali ne da jure za brzom zaradom. Oni često ne da jure nego pokušavaju da prežive. U situaciji kada je ovolika nelikvidnost kada se i u građevinarstvu nešto uradi, a da se nikada ne naplati, onda posledice toga trpe zajedno i poslodavci i zaposleni “, kaže Atanacković.
Podatak da je u proteklih deset godina preko dvesta radnika poginulo, a više od 2000 hiljade teško povređeno, tera državu na ozbiljno preispita regulative i pojača kontrole na terenu.
„Ja mislim da Srbija ne može više da toleriše, nema kapaciteta da ovoliki broj građevinskih radnika gine pre svega zbog neodgovornosti svih onih koji kreiraju bezbednost i zdravlje u Srbiji, preko poslodavaca koji su potpuno neodgovorni kojima je glad za profitom i nekim bogatstvom preči od bilo kakvog života“, zaključuje Duško Vuković.
