Uprkos potpisanom memorandumu ima još mnogo nepoznanica urealizaciju ruskog gasovoda prema Turskoj. U Ankari se pribojavaju prevelike zavisnosti jer uvoze 60 odsto gasa iz Rusije. Ruta i finansijski uslovi još nisu dogovoreni, jer Turska nastoji da dobije veći popust od ponuđenog.
Prema nezvaničnim informacijama, pregovori dve strane o tačnoj ruti i finansijskim detaljima aranmžmana odvijaju se veoma sporo. Jedan od razloga je pokušaj Turske da iskoristi suženi manevarski prostor Rusije nakon odustajanja od Južnog toka, kako bi izdejstvovala nižu cenu ovog energenta.
Rusija očekuje realizaciju gasovoda prema Turskoj koji bi trebalo da poveća energetsku bezbednost Evrope, izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, dodajući da će to otkloniti sadašnje probleme sa tranzitnim državama.
Moskva ponavlja da je prethodni projekat Južni tok definitivno stavljen ad akta i da više ne može da poštuje ugovore dok njeni evropski partneri, kako ističe, daju samo obećanja.
Lavrov kaže da je novi projekat ka Turskoj već izazvao interesovanja u Evropi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je saopštio 1. decembra da odustaje od gradnje Južnog toka zbog, kako je tvrdio, nekonstruktivnog pristupa, uključujući odluku Bugarske da obustavi gradnju dela gasovoda preko njene teritorije.
Međutim, osim neprihvatanja pravila Evropske Unije koja insistira na razdvajanju distribucije i ekspolatacije gasa, na odluku Moskve da odustane od Južnog toga uticali su i ekonomski razlozi. Paralelno sa cenama nafte, pada i vrednost gasa. Istovremeno, zbog usporenog rasta evropske ekonomije smanjuje se i tražnja za ovim energentom.
Rusija, koja skoro dve trećine svog budžeta puni prihodima od nafte i gasa, teško je pogođena padom cene ovih energenata. U takvim okolnostima, prema mnogim procenama, gradnja Južnog toka, čija bi cena premašila 40 milijardi dolara, da bi se dopremio gas do manjih evropskih država kao što su Mađarska i Srbija – nije imala mnogo smisla.
Procenjuje se da će izgradnja gasovoda ka Turskoj koštati Gasprom 10 milijardi dolara, koji je dosada potrošio 4,7 milijardi dolara za radove ispod Crnog mora.
Novi gasovod ka Turskoj je kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa, od čega će 14 milijardi biti za turske potrošače, dok će skoro 50 milijardi kubnih metara biti transportovano do granice između Turske i Grčke, gde će biti organizovana isporuka ka evropskim potrošačima.
Dok pojedini analitičari dovode u pitanje i isplativost projekta prema Turskoj, drugi smatraju da je on strateški i ekonomski utemeljen. Rusija bi time ojačala svoju poziciju u Turskoj, čija ekonomija ubrzano raste bez obzira na globalnu ekonomsku krizu.
Turska je trenutno drugo po veličini tržište prodaje za "Gasprom", odmah iza Nemačke. "Gasprom" je 2013. godine Turskoj isporučio 26,7 milijardi kubika prirodnog gasa.
“Gasovod ka Turskoj ima daleko više smisla nego Južni tok. Rusiji je potrebno da učvrsti poziciju na ovom tržištu jer ostala ne rastu”, kaže Džonatan (Jonathan) Stern sa Instituta u Oksfordu za studije energije, a prenosi “Njujork tajms” (The New York Times).
Gasovod ka Turskoj bi delimično smanjio Gaspromovu zavisnost od Ukrajine kao tranzinte rute. Oko polovine gasa koji Turska uvozi iz Rusije – skoro 14 milijardi kubika - stiže ovom trasom.
Nakon potpisivanja memoranduma između Rusije i Turske o novom gasovodu, Gasprom se užurbano sprema za njegovu izgradnju. Da bi izbegao dugotrajne pregovore, preuzeo je kontrolu nad holandskom kompanijom koja treba da obezbedi neophodnu opremu za realizaciju ovog projekta. Već su okupljeni stručnjaci i oprema koja vredi više od milijardu dolara koja je prvobitno trebalo da gradi 930 kilometara gasovoda ispod Crnog mora kao deo Južnog toka. Sada će biti preusmerena na novi posao.
U međuvremenu, holandska kompanija traži podršku od svoje vlade za promenu misije. Naime, nakon uvođenja zapadnih sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini, neophodna je dozvola vlasti za izvoz opreme za eksploataciju gasa i nafte u Rusiji.
Osim toga, Gasprom plaća italijanskoj kompaniji Saipem da drži dva velika broda za polaganje cevi i 200 radnika spremnim za početak radova u Crnom moru. Ova kompanija je prethodno potpisala ugovor za gradnju Južnog toka vredan 2,9 milijardi dolara.
Pre toga je Gasprom krajem decembra kompenzovao svoje zapadne partnere sa kojima je trebalo da gradi Južni tok – italijanski Eni, francuski Elektrisite de Frans (Électricité de France) i nemački BASF - Vinteršel (Wintershall) za gubitke zbog prekida projekta. Procenjuje se da ta cifra zasada iznosi 750 miliona dolara.
Istovremeno je raskinut ugovor Gasroma i BASF-a, po kome je ruska kompanija trebalo da preuzme kontrolu nad zajedničkim preduzećem za distribuciju gasa preko Severnog toka.
Pre toga je Gasprom potpisao ugovor sa kineskim partnerima o dugoročnoj isporuci gasa vrednim 400 milijardi dolara.
Međutim, uprkos potpisanom memorandumu ima još mnogo nepoznanica pa i prepreka za realizaciju gasovoda prema Turskoj. Naime, Turska uvozi 60 odsto gasa iz Rusije, čime je stvorena zavisnost od velikog suseda, na šta vlasti u Ankari svakako ne gledaju blagonaklono.
Prema nezvaničnim informacijama, pregovori dve strane o tačnoj ruti i finansijskim detaljima aranmžmana odvijaju se veoma sporo. Jedan od razloga je pokušaj Turske da iskoristi suženi manevarski prostor Rusije nakon odustajanja od Južnog toka, kako bi izdejstvovala nižu cenu ovog energenta. Putin je ponudio popust od 6 odsto, ali turski zvaničnici očito žele da obezbede više. Prema nekim informacijama, Ankara traži sniženje cene od 15 procenata.
EU treba 200 milijardi dolara za ukidanje zavisnosti od Rusije
U međuvremenu, Evropska Unija nastoji da diversifikuju izvore snabdevanja gasom i smanji zavisnost od uvoza od Rusije. No, u Briselu nije lako utvrditi jedinstven odgovor jer pojedine članice, poput Baltičkih i Finske, uvoze 100 odsto gasa iz Rusije, dok Francuska samo 16 procenata.
Takođe, te napore komplikuje odluka Nemačke da odustane od korišćenja nuklearne energije kao i sve žešćih otpora novoj tehnologiji eksploataciji gasa iz škriljaca – freking – pre svega iz ekoloških razloga, ali i ekonomskih.
Kako navodi Blumberg (Bloomberg), ukidanje zavisnosti EU od ruskog gasa koštalo bi je oko 200 milijardi dolara u novim investicijama. Podsticanje uvoza tečnog gasa (LNG) dovelo je Evropu u situaciju da se nadmeće sa Azijom gde je ovaj energent poskupeo za trećinu u poslednje tri godine.
Dugoročne alternative za EU su uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih delova kaspijskog regiona, kao i SAD.
