Civilno društvo u Srbiji: Nije dovoljna samo strategija, nego i njena primena

U Srbiji je otpočela izrada Nacionalne strategije za razvoj civilnog društva od koje se očekuje pospešivanje saradnje državnih institucija i nevladinog sektora – važnog činioca razvoja demokratije u društvu i jednog od stubova procesa pristupanja zemlje Evropskoj uniji. To je ujedno bio i povod za otvaranje pitanja o tome kakav je bio dosadašnji odnos vlasti prema civilnom društvu u Srbiji i koliko je razvijena svest o potrebi jačanja te značajne društvene sfere.

Srbija u ovaj proces ulazi nekoliko nedelja pošto je otpočela pregovore o članstvu u EU u čemu je, osim države, svoju ulogu imao i nevladin sektor. Namera inicijatora sastavljanja, a potom i usvajanja Strategije za razvoj civilnog društva, među kojima su i vladina Kancelarija za saradnju sa nevladinim organizacijama i Ministarstvo pravde, je da taj sektor dobije ulogu poput one koju ima u razvijenijim državama - kontrolora rada vlade i podstrekača demokratskih procesa. Jedan od poslednjih primera značaja nevladinih organizacija, objašnjava šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević, bio je uočljiv tokom provere usklađenosti zakonodavstva Srbije i Unije u nekoliko poglavlja – skrininga, kada su pokazale ozbiljno poznavanje i razumevanje kako pravila EU, tako i situacije u Srbiji.

„Ono što dalje očekujemo od organizacija civilnog društva je da naše naredne korake na isti način prate. Tu sarađujemo sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom i preko njih komuniciramo sa nevladinim organizacijama, institutima, sindikatima. Svima onima koji mogu da pruže ekspertizu našim daljim strateškim koracima.“, smatra Tanja Miščević.

A njih na beogradskoj konferenciji posvećenoj Strategiji razvoja nevladinog sektora, je više od 300, i svi predstavnici civilnih organizacija mogu uticati na sadržaj dokumenta. U čemu je njegov značaj za Srbiju, zemlju u kojoj je registrovano 22 hiljade udruženja građana, objašnjava direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom Ivana Ćirković:

„Dokument treba generalno da donese neke politike koje će omogućiti da građani učestvuju u procesu donošenja odluka na jedan otvoreniji i transparentniji način. Mislimo pre svega o građanima koji se udružuju i ujedinjuju u cilju rešavanja opštih i zajedničkih interesa.“, objašnjava Ivana Ćirković.

U ovu inicijativu su osim predstavnika srpskih vlasti, uključene misija EU u Srbiji, kao i predstavnici SAD i Norveške - ambasadori Majkl Kirbi i Ragnar Kamsvag. Učešćem u formulisanju Nacionalne strategije nevladinom sektoru u Srbiji, prema mišljenju Majkla Kirbija, otvara se mogućnost da civilno društvo ojača svoj angažman, u šta spada i nadzor rada Vlade. Kirbi međutim i upozorava:

„Razvijanje strategije je ključno, jer znate kuda ćete ići. Ali želim da se usredsredim na njenu primenu, pošto ima tendencija da se po sastavljanju dokumenta posao smatra završen. To vam, međutim, samo pokazuje kuda treba da se uputite, a ključno je da tamo i stignete, zbog čega je važan rad na primeni. To postaje obaveza organizacija civilnog društva. Radite na strategiji koju ljudi žele, a kada to učinite, onda primenite, primenite, primenite.“, naglašava Kirbi.

Uprkos poboljšanjima u funkcionisanju nevladinog sektora od demokratskih promena 2000. godine, u Srbiji se i dalje stiče utisak da u tom smislu i dalje kaska, kako za razvijenijim državama sveta, tako i za onima u regionu, među kojima su i Crna Gora i Hrvatska. Uzroci su, kako objašnjava Marija Bulat jedna od predstavnica nevladinog sektora iz udruženja „Krovna organizacija mladih“ prevelika birokratizacija i zatvorenost državnih insitucija.

„To nekako opravdavaju nekakvim političkim kontekstom, ili velikom birokratijom, odgovornošću u donošenju odluka gde smatraju da ona ne treba da se deli. Mi sa druge strane smatramo da odgovornost u donošenju odluka koje se tiču svih građana i civilnog društva treba da bude podeljena kako bi se i u sprovođenju preuzela. Nećemo poštovati nešto u čemu nismo učestvovali i dali nekakav svoj doprinos u nekom procesu i rešenju. Čini mi se da postoji još uvek neka vrsta tenzije u odnosima između države i civilnog društva, nedovoljno poverenja i još uvek nedovoljno razumevanja.“, objašnjava Marija Bulat.

Strategiju razvoja civilnog društva Srbija treba da usvoji do kraja 2014., a trebalo bi da važi četiri godine.