Nasilni protesti u Grčkoj i Španiji i vanredni izbori u jednom od španskih regiona povećavaju pritisak na Madrid da zatraži finansijsku pomoć. U Francuskoj je u međuvremenu nezaposlenost dostigla najviši nivo od 1999 godine.
Grčka policija sukobila se demonstrantima koji su je gađali Molotovljevim koktelima posle protesta oko 50 hiljada radnika na ulicama Atine, koji su demonstrirali zbog vladinih najnovijih mera štednje.
Policajci su bacili suzavac i šok bombe, dok su zaglušujuća buka i dim ispunili ulice blizu centralnog trga. Radnici su napustili svoja radna mesta, zatvorili škole, otkazali letove, zatvorili prodavnice i obustavili usluge širom Grčke. Generalni štrajk održan u sredu je prva obustava rada na tom nivou od kada je u junu formirana nova koaliciona vlada pod vodjstvom konzervativca Antonisa Samarasa iz stranke Nova demokratija.
Protest je najnoviji dokaz da su Grci zamoreni novim dodatnim mera štednje, uvedenim na zahtev međunarodnih kreditora. Međunarodni zajmodavci se takođe navodno sukobljavaju u pogledu načina za rješavanje problema u Grčkoj. Međunarodni monetarni fond želi da evropske vlade otpišu dodatni dio grčkog duga.
Nemiri su izbili i u Španiji, koja je i dalje u centru pažnje kada je riječ o evropskoj dužničkoj krizi. Premijer Marijano Rahoj do sada je odbijao da zatraži finansijsku pomoć, samo da bi ublažio krizu za ostale. Trenutno je međutim korak bliži tom zahtjevu, najavljujući navodno da će tražiti pomoć ukoliko troškovi zaduživanja zemlje budu i dalje visoki.
Španci međutim treba prvo da se izbore sa novim budžetom, što neće biti ni malo lako. Rahoj će sjutra u parlamentu predstaviti prijedlog budžeta za 2013. godinu. Španski premijer je pod pritiskom evropskih partnera da uštedi milijarde eura kako bi sredio finansijsku situaciju u zemlji. Brojke, neophodne da se smanji deficit, su ogromne. Ukupna ušteda do kraja 2014. godine, uglavnom rezultat smanjenja potrošnje, premašiće 60 milijardi eura.
Ekspert Tobijas Blatner iz investicione firme Daiwa Capital Markets smatra da će deficit biti samo veći.
"Planirani cilj za ovu godinu je 6,3 odsto. Uzimajući u obzir polugodišnju cifru koju su postigli, oko 4,6 odsto, jasno je da su Španci daleko od ispunjavanja zacrtanog. Deficit za ovu godinu vjerovatno će biti bliži 7 odsto, nego 6,3. To će očigledno uticati na narednu i 2014. godinu.”
Neredi u Madridu u utorak 25. septembra
Zbog toga se postavlja pitanje gdje će Rahoj pronaći neophodne milijarde. S obzirom na to da mu ne preostaje mnogo opcija, trenutno razmatra uvođenje poreza na berzanske transakcije i izduvne gasove i čak smanjenje penzija povezanih sa inflacijom. Izvršni direktor organizacije “Re-define”, Soni Kapur smatra da to neće biti dovoljno.
"Bojim se da ćemo dobiti budžet koji nije kredibilan ni za tršišta ni za evropske partnere. Pokušaće da ispuni previše ciljeva istovremeno i da bude od koristi mnogima, ali na kraju neće biti koristan nikome”.
Vrijednost akcija širom svijeta je pala, kao i eura, dok razvoj događaja u eurozoni sve više uznemirava investitore, koji su već zabrinuti zbog slabog globalnog rasta. Dodatnu brigu predstavljaju i najnoviji ekonomski podaci u Francuskoj, u kojoj je nezaposlenost na najvišem nivou od 1999. Godine. Trenutno je nezaposleno tri milliona Francuza, među kojima je i Žil.
"Ne želim da napišem da sam nezaposlen. Napišem šta sam radio prije, zato što je sramota da kažem da sam nezaposlen.”
Ekonomisti, medju kojima je Metju Plejn, upozoravaju da će se situacija samo pogoršati.
"Stopa nezaposlenosti će vjerovatno porasti. Nažalost, kada razmotrite podatke, možete da vidite da se dugoročna nezaposlenost stalno povećava. Oni koji ostanu bez posla, u istoj su situaciju dok stare, krećući se ka nestabilnosti i siromaštvu.”
Novi podaci predstavljaju veliki broblem za vladu predsjednika Fransoa Olanda koji je izabran zahvaljujući obećanju da će smanjiti nezaposlenost. Njegovi planovi za to već nailaze na prepreke, nakon što veliki broj kompanija, uprkos vladinim apelima, navodno razmatra otpuštanja radnika. Oland bi uskoro trebalo da predstavi novi i budžet i, kako se očekuje, najveće smanjenje javnog deficita u poslednjih 30 godina.
