U svim poglavljima pregovora sa Evropskom unijom Srbija mora obezbediti da njeno zakonodavstvo ne bude u suprotnosti sa punom normalizacijom odnosa sa Kosovom, stoji u nezvaničnom radnom dokumentu (non paper) koji je Nemačka poslala članicama EU, sa ciljem da se ispunjavanjem tu navedenih deset stavki ubrza dinamika pune normalizacije odnosa sa Kosovom.
Ispunjavanje tih uslova moglo bi se tako nametnuti kao ključni za dobijanje datuma za početak pregovora do januara, kako se inače očekuje.
U nemačkim sugestijama, ponavlja se da bi “vidljiv i održiv napredak u odnosima Srbije i Kosova trebalo da postepeno rezultira punom normalizacijom u formi pravno obavezujućeg sporazuma”, te da će tempo pregovora o prijemu zavisiti od tempa napretka u procesu normalizacije.
U dokumentu u koji je uvid imao naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, odnosno svega nekoliko briselskih visoko rangiranih diplomata, pod rednim brojevima je navedno da bi se u pregovaračkom okviru trebalo koncentrisati na ispunjavanje, najpre “pune normalizacije” odnosa sa Prištinom.
Kako bi se normalizacija garantovala, ponavlja se da će poglavlje 35 biti otvoreno od samog početka do samog kraja pregovora.
Odnos ostvarenog i neostvarenog, nedvosmisleno se predviđa, trebalo bi da potencijalno “zaključa”, blokira, celokupni napredak Srbije u evrointegracijskim procesima. Šta to zapravo podrazumeva pojašnjava se u petoj tački, kroz “klauzulu o neravnoteži”.
Ona bi podrazumevala usporavanje pregovora u svim drugim poglavljima, a u slučaju da Srbija ne postigne dovoljan progres u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom. Uspeh celine pregovora time bi se vezao za uspeh kosovskog procesa. U četvrtoj tački poziva se na uspostavljanje čvrstog mehanizma koji će sprečiti kako Kosovo tako i Srbiju, da blokiraju onom drugom put ka Evropskoj uniji.
Predlaže se i uspostavljanje “klauzule o korektivnim merama”, što bi trebalo da samoj Evropskoj uniji obezbedi jači mehanizam za reagovanje u slučaju, kako se precizira, upornog kršenja procesa normalizacije.
Traži se i snažan mehanizam za praćenje i redovno podnošenje državama članicama ažuriranih procena o ostvarenom napretku, što je od značaja za prepoznavanje svake eventualne neravnoteže koja bi se dogodila u procesu.
Sva nerešena pitanja, kako je navedeno u pretposlednjoj tački, ona koja su postojeća ili koja bi mogla iskrsnusti biće u centru bilateralnog dijaloga, koji bi bio osnov za rešavanje svih problema.
Zaključuje se da specifičnost prilika sa Srbijom nameće potrebu primene “Novog pristupa” u pregovorima o poglavljima 23 i 24, pravosuđe i osnovna prava. Po modelu koji je razrađen u pregovorima sa Crnom Gorom.
“To će biti od vitalnog značaja za ostvaranje ključnih reformi u Srbiji, a zarad odbezbeđivanja uspešnog članstva Srbije u Evropskoj uniji”, stoji u završnici “non paper” dokumenta, koji je, po saznanjima dopisnika RSE iz Brisela.
Ispunjavanje tih uslova moglo bi se tako nametnuti kao ključni za dobijanje datuma za početak pregovora do januara, kako se inače očekuje.
U nemačkim sugestijama, ponavlja se da bi “vidljiv i održiv napredak u odnosima Srbije i Kosova trebalo da postepeno rezultira punom normalizacijom u formi pravno obavezujućeg sporazuma”, te da će tempo pregovora o prijemu zavisiti od tempa napretka u procesu normalizacije.
U dokumentu u koji je uvid imao naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, odnosno svega nekoliko briselskih visoko rangiranih diplomata, pod rednim brojevima je navedno da bi se u pregovaračkom okviru trebalo koncentrisati na ispunjavanje, najpre “pune normalizacije” odnosa sa Prištinom.
Kako bi se normalizacija garantovala, ponavlja se da će poglavlje 35 biti otvoreno od samog početka do samog kraja pregovora.
Odnos ostvarenog i neostvarenog, nedvosmisleno se predviđa, trebalo bi da potencijalno “zaključa”, blokira, celokupni napredak Srbije u evrointegracijskim procesima. Šta to zapravo podrazumeva pojašnjava se u petoj tački, kroz “klauzulu o neravnoteži”.
Ona bi podrazumevala usporavanje pregovora u svim drugim poglavljima, a u slučaju da Srbija ne postigne dovoljan progres u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom. Uspeh celine pregovora time bi se vezao za uspeh kosovskog procesa. U četvrtoj tački poziva se na uspostavljanje čvrstog mehanizma koji će sprečiti kako Kosovo tako i Srbiju, da blokiraju onom drugom put ka Evropskoj uniji.
Predlaže se i uspostavljanje “klauzule o korektivnim merama”, što bi trebalo da samoj Evropskoj uniji obezbedi jači mehanizam za reagovanje u slučaju, kako se precizira, upornog kršenja procesa normalizacije.
Traži se i snažan mehanizam za praćenje i redovno podnošenje državama članicama ažuriranih procena o ostvarenom napretku, što je od značaja za prepoznavanje svake eventualne neravnoteže koja bi se dogodila u procesu.
Sva nerešena pitanja, kako je navedeno u pretposlednjoj tački, ona koja su postojeća ili koja bi mogla iskrsnusti biće u centru bilateralnog dijaloga, koji bi bio osnov za rešavanje svih problema.
Zaključuje se da specifičnost prilika sa Srbijom nameće potrebu primene “Novog pristupa” u pregovorima o poglavljima 23 i 24, pravosuđe i osnovna prava. Po modelu koji je razrađen u pregovorima sa Crnom Gorom.
“To će biti od vitalnog značaja za ostvaranje ključnih reformi u Srbiji, a zarad odbezbeđivanja uspešnog članstva Srbije u Evropskoj uniji”, stoji u završnici “non paper” dokumenta, koji je, po saznanjima dopisnika RSE iz Brisela.
