Dostupni linkovi

Scholz izgubio glasanje o poverenju, traži raspuštanje parlamenta i nove izbore


Nemački kancelar Olaf Šolc, 16. decebar 2024.
Nemački kancelar Olaf Šolc, 16. decebar 2024.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) izgubio je u ponedeljak glasanje o poverenju u Bundestagu, čime su omogućeni prevremeni izbori krajem februara u najmnogoljudnijoj članici Evropske unije i njenoj najvećoj privredi.

Šolc je dobio podršku 207 poslanika u donjem domu koji ima 733 mesta, dok su 394 glasala protiv njega, a 116 je bilo uzdržano. Time je Šol bio daleko od većine od 367 potrebnih za pobedu.

Šolc vodi manjinsku vladu pošto se njegova nepopularna trostranačka koalicija trojaka raspala 6. novembra kada je otpustio ministra finansija u sporu oko toga kako revitalizovati stagnirajuću nemačku ekonomiju.

Lideri nekoliko velikih partija tada su se saglasili da parlamentarni izbori budu održani 23. februara, sedam meseci ranije nego što je trebalo po planu.

Glasanje o poverenju bilo je potrebno jer nemački ustav posle Drugog svetskog rata ne dozvoljava Bundestagu da se sam raspusti. Sada predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) mora da odluči da li da raspusti parlament i raspiše izbore.

On ima 21 dan da donese tu odluku, a zbog planiranog datuma izbora, očekuje se da će to učiniti posle Božića. Pošto parlament bude raspušten, izbori moraju biti održani u roku od 60 dana.

Šolc je posle glasanja u Bundestagu tražio od Štajnmajera da raspusti parlament.

Štajnmajer, pre nego što odobri taj zahtev, planira da razgovara s liderima svih poslaničkih grupa i frakcija u Bundestagu da utvrdi da li postoji mogućnost za stabilnu većinu u vladi.

Izvori su za dpa rekli da će prvi kod Štajnmaera na razgovore u utorak ići predstavnik Šolcovih socijaldemokrata i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU Fridrih Merc (Friedrich Merz).

U sredu bi kod predsednika na razgovore trebalo da idu predstavnici stranaka koje su bile u Šolcovoj koaliciji – Zelenih i liberalne Partije slobodnih demokrata (FDP), a dan kasnije krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) i krajnje leve Levice, kao i krajnje leve populističke BSW.

Izvori: AP, dpa
XS
SM
MD
LG