Dok predstavnici Srpske liste uživaju podršku Beograda da učestvuju u kosovskim institucijama čak i kada se zaklinju na Ustav Kosova, drugi pripadnici srpske zajednice sa Kosova se privode, hapse ili ispituju zbog sumnje da krše ustavni poredak Srbije.
Jedan od poslednjih slučajeva kada su Srbi sa Kosova privedeni u Srbiji desio se 17. aprila, kada su se za najmanje petoricu pripadnika Policije Kosova srpske nacionalnosti "vršile provere u pogledu bezbednosti Republike Srbije". Zameniku generalnog direktora Policije Kosova, Dejanu Jankoviću, je čak određen i pritvor od 48 sati ali je 18. aprila uveče ipak pušten.
Kosovske vlasti su saopštile da se privedenim Srbima sa Kosova na teret stavljalo "rušenje ustavnog poretka Srbije".
Advokat iz Beograda, Božo Prelević, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da za kršenje ustavnog poretka Srbije mogu da se terete svi oni Srbi sa Kosova koji ne slede politiku vladajuće Srpske napredne stranke.
"A neće odgovarati niko ko sledi stranačku politiku, bez obzira što je ta stranačka politika duboko protivustavna, protivzakonita i tako dalje", navodi on.
Srpska političarka sa Kosova koja trenutno živi u Beogradu, Rada Trajković, takođe smatra da srpske vlasti "vrše represiju" nad svim kosovskim Srbima koji nisu "lojalni" predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
"Svi oni koji nisu lojalni Vučiću a imaju komunikaciju sa kosovskim institucijama, u Srbiji su na crnoj listi", kaže Trajković.
Vučić je inače jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Beogradu ali i Srpske liste na Kosovu.
Ova najveća partija Srba na Kosovu je jedina koja ima podršku zvaničnog Beograda za svoje delovanje ali i učešće u kosovskim institucijama.
Krši li Srpska lista ustavni poredak Srbije?
Srpska lista je od svog osnivanja 2013. godine pobeđivala na svim kosovskim lokalnim ili centralnim izborima.
Do novembra 2022. godine, kada su doneli odluku o napuštanju kosovskih institucija, Srpska lista je vodila svih 10 opština sa srpskom većinom, imala 10 poslanika u Skupštini Kosova i ministarska mesta u Vladi.
Trenutno imaju vlast u šest opština južno od Ibra i devet poslanika u Skupštini, jer su nakon ostavke ponovo preuzeli mandate kako ne bi otišli u ruke drugim političkim partijama.
Prema Ustavu Kosova, Srbi imaju 10 zagarantovanih mesta u Skupštini. Međutim, da bi preuzeli svoje mandate najpre moraju da polože zakletvu u kojoj, pored ostalog, piše "da će braniti Ustav i zakone Republike Kosova, te štititi teritorijalni integritet".
Šta piše u zakletvi koju poslanici Srpske liste polažu od 2013?
Ja, poslanik Skupštine Republike Kosova, zaklinjem se da ću časno i predano vršiti svoju
dužnost i dostojanstveno predstavljati narod, da ću raditi u interesu Kosova i svih njegovih
državljana, da ću raditi na zaštiti i poštovanju ustavnosti i zakonitosti, na zaštiti
suvereniteta, teritorijalne celovitosti i institucionalnog integriteta Kosova, na garanciji
ljudskih prava i sloboda, u skladu sa zakonima zemlje. Zaklinjem se!
Polaganje ovakve zakletve je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, kojim se Kosovo smatra Autonomnom pokrajnom i sastavnim delom Srbije.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine, koju Srbija ne priznaje. Međutim, na osnovu sporazuma postignutog u okviru dijaloga o normalizaciji, koji se vodi posredstvom Evropske unije, Srbija je prihvatila kosovska dokumenta, diplome, registarske oznake, državne simbole i slično.
Krše li vlasti u Srbiji sopstveni Ustav?
Advokat iz Beograda Božo Prelević objašnjava da su, prema krivičnom zakoniku Srbije, pojedinci koji su na vlasti narušavali teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Ne samo da su učestvovali u potpisivanju sporazuma (u okviru dijaloga), predaji velikih privrednih sistema državi Kosovo, koja je po Ustavu deo Srbije, nego se i Srpska lista- koja je po meni kriminalna grupa- zaklela na Ustav zemlje koja je nastala u okviru granica Srbije. Za to (zakletvu na Ustav Kosova) su imali saglasnost predsednika (Aleksandra Vučića) i Vlade Srbije", navodi on.
S druge strane, političarka Rada Trajković navodi da je Briselski sporazum i dijalog za cilj imao postizanje mira i normalizaciju odnosa ali da aktuelna vlast u Srbiji to konstantno narušava.
"Ono što smo videli sada sa građanima albanske nacionalnosti mi imamo nešto što je, umesto projekta pomirenja- koji smo svi željno čekali u smislu slobode kretanja- mi sada imamo demonstraciju projekta osvete", kaže ona.
Kosovske vlasti su 17. aprila saopštile da je na stotine Albanaca sa Kosova bilo zaustavljeno u Srbiji radi ispitivanja ili privođenja bez ikakvog obrazloženja, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije negiralo.
Zašto se privode ili hapse Srbi sa Kosova?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 14. aprila izjavio da će svi koji krše ustavni poredak države biti "gonjeni, uhapšeni i procesuirani".
Takva izjava je stigla kao odgovor na hapšenje Srećka Sofronijevića na Kosovu, koji je 13. aprila uhapšen pod sumnjom na kršenja ustavnog poretka Kosova na protestima u Zvečanu i Severnoj Mitrovici 2021. godine, tokom akcije usmerene protiv krijumčarenja robe.
Advokat Prelević smatra da je privođenje Srba za kršenje ustavnog poretka Srbije "pokušaj disciplinovanja".
"Sada je pitanje koliko se oni mogu disciplinovati. Nema nikoga koga ja poznajem da ne misle da su izdati i prodati. Ali oni su glasali za to, za tu Srpsku listu su glasali, tako da su suštinski dobili ono za šta su glasali", navodi on.
Dodaje da se "sada vidi i zašto je ubijen Oliver Ivanović", opozicioni srpski političar sa severa Kosova.
"Ubijen je samo zato što je odskakao od zvanične politike (Beograda). Odskakanje od zvanične politike smanjuje kredibiltet predsedniku Srbije u pregovorima (sa Kosovom). Na taj način on zadržava monopol pregovaranja, ali po mom dubokom ubeđenju, i monopol odgovornosti za odluke koje su donete", ocenjuje Prelević.
Na Ivanovića je januara 2018. godine izvršen atentat ali ubica ili nalogodavac nisu pronađeni, iako se istrage vode i na Kosovu i u Srbiji.
'Privođenja i ispitivanja Srba su vid ponižavanja'
Rada Trajković je nekoliko puta bila i privođena i saslušavana. Prema njenim rečima, decembra 2023. je na prelazu Merdare držana duže od 20 sati bez vode, hrane i neophodnih lekova.
U izjavi za RSE navodi da je takvo ponašanje srpskih vlasti "želja da vas ponize".
"To je ono da nikada ne znate da li ćete da stignete tamo gde ste pošli. To je realnost u kojoj živimo. Ja živim u jednoj surovoj realnosti", kaže ona i objašnjava da svi koji imaju kontakt sa njom trpe posledice.
"To je takav teror da je to neverovatno. Moja deca kada putuju isto prolaze. Uzimaju im lična dokumenta, ne puštaju ih da se kreću", dodaje.
Raniji slučajevi hapšenja Srba za kršenje ustavnog poretka Srbije
Aprila 2023. godine srpske vlasti su uhapsile četvoricu Srba sa severa Kosova kojima se na teret stavljalo da su bili deo "organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj nasilnu promenu vlasti, odnosno rušenje ustavnog poretka Republike Srbije na severu Kosova".
Jedan od njih je i Dragan Nikolić iz Leposavića, čija je supruga Ivana tada za RSE rekla da se radi o "progonu i zastrašivanju".
Nikolić je inače bio pripadnik Policije Kosova ali je dao ostavku 2022. na zahtev Srpske liste da se istupi iz kosovskih institucija zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske tablice. Potom mu je zapaljena kuća jer je automobil preregistrovao na RKS (Republika Kosovo) tablice.
Ivana Nikolić je kao motiv "napada na njenu porodicu" navela njeno političko angažovanje u Partiji kosovskih Srba (PKS).
Advokat Ivan Ninić, koji je branio Dragana Nikolića, za RSE je naveo da se radilo o montiranom procesu.
Kazna zatvora u Srbiji za dela koja su se Nikoliću i još trojici Srba stavljala na teret je 10 godina.
Ipak, oslobođeni su usled nedostatka dokaza.
Facebook Forum