U regionu, iako su ekonomije različite, finansijski sektor dijeli iste probleme. Od nezaposlenosti, čija je najveća stopa u BiH, javnom dugu, koji je najveći u Hrvatskoj, inflacije, koja je najveća u Srbiji, do nekvalitetnih kredita, čija je stopa najveća u Crnoj Gori. Stoga su centralne banke BiH i Crne Gore, te Narodna banka Srbije dogovorile tješnju saradnju kako bi usaglasili mjere kojima bi finansijski sektor održali što stabilnijim.
Najveći problem za bankarski sektor i u BiH i Crnoj Gori i Srbiji je stopa nekvalitetnih kredita, odnosno plasiranja kreditnih sredstava čiji povrat je neizvjestan.
U BiH je bankarski sektor zbog nekvalitetnih kredita iskazao gubitak od 124 miliona, napominje guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.
«11,4 nekvalitetni krediti u BiH, 22,6 u Crnoj Gori, 16,9 u Srbiji. Iskreno se nadam da će se ovaj trend zaustaviti - i ovom kreditnom aktivnošću i promjenom upravljanja rizicima u komercijalnim bankama, da bi taj trend trebao da dobije silaznu putanju i da s te strane ne bude daljeg povećanja, ali sigurno da je uticao na profitabilnost sektora», kazao je Kozarić.
Dejan ŠoškićGuverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić podsjeća da je visok stepen nekvalitetnih kredita popratna pojava svake recesije.
«Srbija je zemlja u kojoj su problematični krediti na visokom nivou. Prosečni nivo problematičnih kredita u Srbiji je 16,9 posto. Po stanovništvu je on znatno niži, u korporativnom sektoru je nešto viši. Međutim, poslednji podaci pokazuju da u tom korporativnom, inače vrlo značajnom segmentu dolazi do blagog smanjivanja obima ovih kredita. Ono što treba da istaknemo, to je da su uzroci pojave rasta i razvoja ove kategorije problematičnih kredita najčešće vezani za recesiju. U svakoj recesiji, po pravilu, broj ovakvih kredita raste u finansijskom sistemu. Ono što za Srbiju i druge zemlje u regionu predstavlja specifičnost, to je da je veliki broj kredita odobren sa valutnom klauzulom, što onda odgovarajuća nestabilnost deviznog tržišta može takođe da se odrazi i na nivo ovih kredita», objašnjava Šoškić.
Poziv i ostalim zemljama
Crna Gora dosegla je rekordan nivo stope nekvalitetnih kredita, kaže guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić i objašnjava da je većina tih kredita iz 2007. godine.
«22,6 procentnih poena. To je osnovni razlog zbog čega su banke u Crnoj Gori prošle godine iskazale gubitke, koje možemo ipak tretirati kao kalkulativnu kategoriju budući da otpis kredita koji ima dobar kolateral ne znači potpuni gubitak u nekom narednom vremenu. Danas komercijalni banke, one su dominantno u stranom vlasništvu u Crnoj Gori, imaju više modela po kojima rješavaju loše kredite ili kredite koji kasne. Tu prvenstveno mislim da banke supsidijari u Crnoj Gori sa svojim matičnim bankama osnivaju faktoring kompanije koje vrše otkup loše aktive i po tom osnovu ulazi novi kapital. Dakle, bilansi se čiste, upravo smo u toj fazi», navodi Žugić.
Centralna banka BiH
I u Srbiji su pokrenute aktivnosti kako bi se ovaj problem riješio, kaže guverner Šoškić.
«U Srbiji je pokrenuta inicijativa koja se tiče restrukturiranja dugova fizičkih lica. Takođe Narodna banka Srbije je omogućila povoljniju procesifikaciju vansudskih, restrukturirnih potraživanja banaka od preduzeća u smislu da će se jednostavnije izlaziti iz te kategorije problematičnih kredita ukoliko pravna lica pokažu sposobnost redovnih izmirenja obaveza najmanje tri mesečne rate. Drugim rečima, centralne banke vode računa o ovim pitanjima. U Srbiji je situacija takva da su rezervacije u bankarskom sektoru iznad ukupnog obima potencijalno problematičnih kredita, što nas dovodi do uverenja da, zajedno sa vrlo visokim nivoima kapitalne adekvatnosti koji u Srbiji bitno nadilaze nivoe međunarodnih standarda, mi možemo sasvim jasno i odgovorno tvrditi da je u pitanju jedan siguran bankarski sistem», smatra on.
Šoškić procjenjuje da će krediti, pogotovo za fizička lica, stagnirati u narednom periodu, naročito u Srbiji gdje su plate i penzije pod strogim nadzorom. Njegove kolege iz BiH i Crne Gore smatraju da će u ove dvije zemlje doći do blagog porasta kredita s obzirom na to da su komercijalne banke jedno vrijeme zbog recesije obustavile kreditne linije.
Osim nekvalitetnih kredita, jedan od gorućih problema u regionu je i visoka stopa nezaposlenosti. BiH ima najveći procenat, kaže guverner Kozarić.
«Najveća u regionu - 27,2, za Crnu Goru 12,1, za Srbiju 20 posto», rekao je on.
Guverneri su se dogovorili da se sastaju dva puta godišnje, te su pozvali i ostale zemlje u regionu da se priključe saradnji, te da sagledaju mogućnost na koji način zajedničkim snagama mogu finansijski sektor u regionu održavati što stabilnijim.
Najveći problem za bankarski sektor i u BiH i Crnoj Gori i Srbiji je stopa nekvalitetnih kredita, odnosno plasiranja kreditnih sredstava čiji povrat je neizvjestan.
U BiH je bankarski sektor zbog nekvalitetnih kredita iskazao gubitak od 124 miliona, napominje guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.
«11,4 nekvalitetni krediti u BiH, 22,6 u Crnoj Gori, 16,9 u Srbiji. Iskreno se nadam da će se ovaj trend zaustaviti - i ovom kreditnom aktivnošću i promjenom upravljanja rizicima u komercijalnim bankama, da bi taj trend trebao da dobije silaznu putanju i da s te strane ne bude daljeg povećanja, ali sigurno da je uticao na profitabilnost sektora», kazao je Kozarić.
«Srbija je zemlja u kojoj su problematični krediti na visokom nivou. Prosečni nivo problematičnih kredita u Srbiji je 16,9 posto. Po stanovništvu je on znatno niži, u korporativnom sektoru je nešto viši. Međutim, poslednji podaci pokazuju da u tom korporativnom, inače vrlo značajnom segmentu dolazi do blagog smanjivanja obima ovih kredita. Ono što treba da istaknemo, to je da su uzroci pojave rasta i razvoja ove kategorije problematičnih kredita najčešće vezani za recesiju. U svakoj recesiji, po pravilu, broj ovakvih kredita raste u finansijskom sistemu. Ono što za Srbiju i druge zemlje u regionu predstavlja specifičnost, to je da je veliki broj kredita odobren sa valutnom klauzulom, što onda odgovarajuća nestabilnost deviznog tržišta može takođe da se odrazi i na nivo ovih kredita», objašnjava Šoškić.
Poziv i ostalim zemljama
Crna Gora dosegla je rekordan nivo stope nekvalitetnih kredita, kaže guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić i objašnjava da je većina tih kredita iz 2007. godine.
«22,6 procentnih poena. To je osnovni razlog zbog čega su banke u Crnoj Gori prošle godine iskazale gubitke, koje možemo ipak tretirati kao kalkulativnu kategoriju budući da otpis kredita koji ima dobar kolateral ne znači potpuni gubitak u nekom narednom vremenu. Danas komercijalni banke, one su dominantno u stranom vlasništvu u Crnoj Gori, imaju više modela po kojima rješavaju loše kredite ili kredite koji kasne. Tu prvenstveno mislim da banke supsidijari u Crnoj Gori sa svojim matičnim bankama osnivaju faktoring kompanije koje vrše otkup loše aktive i po tom osnovu ulazi novi kapital. Dakle, bilansi se čiste, upravo smo u toj fazi», navodi Žugić.
I u Srbiji su pokrenute aktivnosti kako bi se ovaj problem riješio, kaže guverner Šoškić.
«U Srbiji je pokrenuta inicijativa koja se tiče restrukturiranja dugova fizičkih lica. Takođe Narodna banka Srbije je omogućila povoljniju procesifikaciju vansudskih, restrukturirnih potraživanja banaka od preduzeća u smislu da će se jednostavnije izlaziti iz te kategorije problematičnih kredita ukoliko pravna lica pokažu sposobnost redovnih izmirenja obaveza najmanje tri mesečne rate. Drugim rečima, centralne banke vode računa o ovim pitanjima. U Srbiji je situacija takva da su rezervacije u bankarskom sektoru iznad ukupnog obima potencijalno problematičnih kredita, što nas dovodi do uverenja da, zajedno sa vrlo visokim nivoima kapitalne adekvatnosti koji u Srbiji bitno nadilaze nivoe međunarodnih standarda, mi možemo sasvim jasno i odgovorno tvrditi da je u pitanju jedan siguran bankarski sistem», smatra on.
Šoškić procjenjuje da će krediti, pogotovo za fizička lica, stagnirati u narednom periodu, naročito u Srbiji gdje su plate i penzije pod strogim nadzorom. Njegove kolege iz BiH i Crne Gore smatraju da će u ove dvije zemlje doći do blagog porasta kredita s obzirom na to da su komercijalne banke jedno vrijeme zbog recesije obustavile kreditne linije.
Osim nekvalitetnih kredita, jedan od gorućih problema u regionu je i visoka stopa nezaposlenosti. BiH ima najveći procenat, kaže guverner Kozarić.
«Najveća u regionu - 27,2, za Crnu Goru 12,1, za Srbiju 20 posto», rekao je on.
Guverneri su se dogovorili da se sastaju dva puta godišnje, te su pozvali i ostale zemlje u regionu da se priključe saradnji, te da sagledaju mogućnost na koji način zajedničkim snagama mogu finansijski sektor u regionu održavati što stabilnijim.
