Na osnovu briselskog sporazuma Kosova i Srbije, pitanje bezbednosti se treba rešiti raspuštanjem ilegalnih srpskih struktura koje su delovale na severu, a nakon čega bi usledio proces integracije Srba u bezbednosne strukture Kosova.
Transoformaciju pripadnika policije, a koje kontroliše MUP Srbije, u Policiju Kosova prate brojna upozorenja kosovskih zvaničnika.
U Parlamentarnoj komisiji za unutrašnje poslove i bezbednost kažu da većina kandidata nije prošla verifikaciju.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Haki Demolli, izrazio je zabrinutost oko transformacije Srba iz ileglanih bezbednosnih struktura u Policiju Kosova.
„Pripadnici policije iz srpske zajednice koji se prijave u Policiju Kosova biraju se preko konkursa, nakon verifikacije od strane Kosovske obaveštajne agencije, i oni moraju biti iz redova srpske zajednice koja živi na Kosovu, a ne u Srbiji“, kazao je Demolli.
Zamenica premijera Kosova, Edita Tahiri, naglasila je da niko ko ima kriminalnu prošlost neće postati pripadnik Policije Kosova.
„Pojedinci koji su zainteresovani da se uključe u Policiju Kosova, ukoliko imaju kriminalnu prošlost ne mogu biti deo Policije Kosova“, kazala je ona.
Prostor za interpretacije
Poznavaoci bezbednosnih pitanja pak ocenjuju da kada je reč o sporazumu i o ovom pitanju, nije bilo dovoljno transparentnosti.
Florian Qehaja, izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, smatra da modaliteti oko uključenja ovih struktura u Policiju Kosova, nisu poznati.
„Sumnjam da je urađena verifikacija. Mislim da je u pitanju nesporazum Parlamentarne komisije za bezbednost, zato što je za verifikaciju prošlosti ovih osoba potrebno više vremena. Liste sa imenima su tek nedavno stigle i ne verujem da je urađena verifikacija. To traje i nikako ne sme doći do smekšavanja stava kada se radi o verifikaciji pouzdanosti tih lica“, kazao je on.
Qehaja je izrazio i zabrinutost oko tzv. formacije ’Civilna zaštita’, koja je ilegalna a koja deluje na severu.
„U sporazumu nije pomenuto šta će se desiti sa ovom formacijom i oni nastavljaju da deluju u tom delu kao posebna formacija, a to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost Kosova. Kada bi imali informaciju da će oni biti u sklopu četiri opštine na severu, onda to ne bi bio problem, ali ako postoje posebno, to može da prouzrokuje velike probleme“, kazao je on.
U vezi sa tim zamenica premijera Tahiri kaže:
„Po našem mišljenju tzv. Civilna zaštita je paramilitarna struktura koja se treba ugasiti, kao i sve ostale srpske obaveštajne strukture“.
Kosovski analitičar Ardian Arifaj smatra da su sve ove dileme posledica toga što sporazumi nisu detaljni.
„Sporazumi nemaju dogovorene detalje, i zato se stvara prostor za različite interpretacije i proističu nesporazumi i potrebe za ponovnim sastancima premijera“, kaže Arifaj.
Transoformaciju pripadnika policije, a koje kontroliše MUP Srbije, u Policiju Kosova prate brojna upozorenja kosovskih zvaničnika.
U Parlamentarnoj komisiji za unutrašnje poslove i bezbednost kažu da većina kandidata nije prošla verifikaciju.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Haki Demolli, izrazio je zabrinutost oko transformacije Srba iz ileglanih bezbednosnih struktura u Policiju Kosova.
„Pripadnici policije iz srpske zajednice koji se prijave u Policiju Kosova biraju se preko konkursa, nakon verifikacije od strane Kosovske obaveštajne agencije, i oni moraju biti iz redova srpske zajednice koja živi na Kosovu, a ne u Srbiji“, kazao je Demolli.
Zamenica premijera Kosova, Edita Tahiri, naglasila je da niko ko ima kriminalnu prošlost neće postati pripadnik Policije Kosova.
„Pojedinci koji su zainteresovani da se uključe u Policiju Kosova, ukoliko imaju kriminalnu prošlost ne mogu biti deo Policije Kosova“, kazala je ona.
Prostor za interpretacije
Poznavaoci bezbednosnih pitanja pak ocenjuju da kada je reč o sporazumu i o ovom pitanju, nije bilo dovoljno transparentnosti.
Florian Qehaja, izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, smatra da modaliteti oko uključenja ovih struktura u Policiju Kosova, nisu poznati.
„Sumnjam da je urađena verifikacija. Mislim da je u pitanju nesporazum Parlamentarne komisije za bezbednost, zato što je za verifikaciju prošlosti ovih osoba potrebno više vremena. Liste sa imenima su tek nedavno stigle i ne verujem da je urađena verifikacija. To traje i nikako ne sme doći do smekšavanja stava kada se radi o verifikaciji pouzdanosti tih lica“, kazao je on.
Qehaja je izrazio i zabrinutost oko tzv. formacije ’Civilna zaštita’, koja je ilegalna a koja deluje na severu.
„U sporazumu nije pomenuto šta će se desiti sa ovom formacijom i oni nastavljaju da deluju u tom delu kao posebna formacija, a to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost Kosova. Kada bi imali informaciju da će oni biti u sklopu četiri opštine na severu, onda to ne bi bio problem, ali ako postoje posebno, to može da prouzrokuje velike probleme“, kazao je on.
U vezi sa tim zamenica premijera Tahiri kaže:
„Po našem mišljenju tzv. Civilna zaštita je paramilitarna struktura koja se treba ugasiti, kao i sve ostale srpske obaveštajne strukture“.
Kosovski analitičar Ardian Arifaj smatra da su sve ove dileme posledica toga što sporazumi nisu detaljni.
„Sporazumi nemaju dogovorene detalje, i zato se stvara prostor za različite interpretacije i proističu nesporazumi i potrebe za ponovnim sastancima premijera“, kaže Arifaj.
