etki su danas majstori u Srbiji koji celu kuću mogu ručno napraviti. Neimar Miladin Mirković sa Golije, tačnije iz sela Sasa, opština Raška, pravi drvene kuće onako kako su njegovi preci pravili pre sto, dvesta godina. Drvo je smrča, alat je najjednostavniji, stari, kuće ekološke. Pomaže mu sin Ilija, gimnazijalac, ima 18 godina, i već je kalfa kod svoga oca. Želi da nastavi ovaj stari zanat. Obojica kažu, rade sa dosta ljubavi, i isplativo je, posebno u vremenu kada se vraćamo prirodnim materijalima i zdravom načinu života:
„Proizvodimo tradicionalno dinarske kuće, vajate, vodenice potočare, ambare i sve ono što su naši stari radili pre sto, dvesta godina i proizvodili od čistog, zdravog, ekološki razgradljivog materijala – drveta smrče sa Golije. Moja porodica to radi još od devetnaestog veka, naš prađeda Petronije Mirković je to radio. Vidite njegovo svedočanstvo gde piše da je u Aleksincu završio Praktičnu školu sa odličnim uspehom“, kaže Miladin, te dodaje:
„U ovom poslu mi koristimo stare alate, jednostavne, to su tradicionalne bradve, prisjeci, tesle, sekire, onako kako je nekada rađeno, bez upotrebe tih nekih novih alata. Radimo sve ovo iz velike ljubavi, po predanju, stari su nam ostavili amanet da nastavimo posao“.
Kada je reč o tehnici rada, Miladin napominje da je tajming veoma važan kako bi se drvo dobro obradilo:
„Ovo smrčino drvo ne premazujemo ni sa čim, vodimo računa da ga odesčemo u periodu van vegetacije da se u njega ne bi uselili drvotočci posle eksploatacije i to je jedna od tajni očuvanja ovih naših objekata kao takvih. I to drvo 'stara', dobija onu jednu patinu mahagoni, odnosno onu sivkastu boju. U ovim kućama je izuzetno prijatno živeti. Sam toplotni koeficijent brvana od 82 milimetra je ravan zidu od 37 centimetra omalterisanom sa obe strane. A plus drvo diše.“
RSE: Ko još u Vašoj porodici radi ovaj posao?
„Pa eto, radi moj sin Ilija, prošao je taj šegrtski staž, već mnogo toga zna“, kaže Miladin, a njegov sin se nadovezuje:
„Imam sada 18 godina, dosta sam do sada naučio uz oca, za sada planiram da nasatvim ovaj posao i tradiciju moje porodice u izradi svih ovih kuća. Ja najviše radim poslove oko prozora i vrata, trudim se da naučim sve i sačuvam zanat. Upisaću fakultet gde ću moći da saznam još mnogo stvari vezanih za ovaj zanat, a onda se vraćam da radim ovaj divni posao“, kaže nam Ilija koji sada ima zvanje kalfe kod svoga oca.
RSE: Ko naručuje ovakve kuće?
„Naručioci su uglavnom oni koji znaju šta je vredno, oni koji to ne znaju traže neke gipseve, laminate i nekakav ostala čuda puna otrova.“, objašnjava Miladin.
„S obzirom da mi poslu pristupamo na jedan tradicionalni, stari način, to znači da jedna kuća kada se naruči, i da bi ugledala svestlost dana, treba joj jedna sezona da bi služila najmanje sto godina. To ne može po onom sistemu: bojažijo, stavi kančelo u kazan i okači ga na konopac da se suši. Ovo je stvar za duže vreme i duže se i radi.“
RSE: Pretpostavljam da je ovaj posao isplativ?
"Ma, ovaj posao je isplativ onda kada se ima ljubav, a pošto mi imamo ljubav, doći će i neki novci. Sve se isplati kada se radi. Najgore je danas, svi kažu, nemamo računa ništa da radimo, omladina sedi pred kompjuterom i gleda virtuelni svet. Mi smo zadovoljni i srećni što radimo ovaj posao“, rekao nam je neimar Miladin sa Golije.
