Nakon što je DSS na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije, u kojoj se navodi da ona predstvalja najbolji i najpouzdaniji način za očuvanje državnog suvereniteta, kao i da bi pristupanje NATO paktu obavezalo državu da učestvuje u ratovima koji nisu u njenom interesu, ograničilo nezavisnost i slobodu njenog odlučivanja i ugrozilo živote građana, postavlja se pitanje kakve bi konsekvence mogle proizaći po Srbiju iz ovakvog dokumenta. Pre svega, otvara se dilema da li bi ovaj još uvek stranački stav eventualno pretočen u državni program usporio pristupanje Srbije EU, imajući u vidu da nijedna zemlja bivšeg istočnog bloka nije ušla u Uniju a da prethodno nije bila članica severnoatlantske alijanse
Usvajanje deklaracije o vojnoj neutralnosti Srbije isključivo je iskazivanje stranačkog stava kažu u DSS. I podvlače navod iz ovog dokumenta da niko ne može, niti ima pravo da donese odluku o pristupanju Srbije bilo kom vojnom savezu bez saglasnosti građana. Portparol ove partije Andreja Mladenović smatra da je članstvo u NATO programu Partnerstvo za mir dovoljan i optimalan vid saradnje sa sevrenoatlantskom alijanskom, te da ne postoji obavezujući dokument koji kao uslov za članstvo u EU navodi prethodno članstvo u severnoatlantskoj alijansi.
“Pridruživanje EU nije direktno vezano za članstvo u NATO paktu. To nijedan dokument EU o pridruživanju ne propisuje kao uslov za ulazak u EU. Neke države članice EU nisu i članice NATO pakta. Deklaracijija o neutralnosti ne znači da ćemo usporiti naš prijem u EU. Naravno, EU je ta koja propisuje uslove I Unija je ta koja će ubrzati ili usporiti naš ulazak. Naravno, i mi sami u skladu sa onim što se od nas očekuje, a mi to ispunjavamo ili ne ispunjavamo.Ali, prevashodno je to politička odluka EU da li će nas brže ili sporije primiti”.
S druge strane u DS kažu da pitanje evropskih i atlantskih integracija nije partijsko pitanje koje se rešava na glavnim odborima stranaka, već isključivo državno. Portparol DS-a Jelena Marković ističe da je dilema da li Srbija treba da bude članica NATO saveza nametnuta, tim pre što Srbija još nije počela da ispunjava ni obaveze vezane za program Partnerstvo za mir:
“Hipotetički moguće je da se jedna zemlja opredeli samo za jedan vid integracija, ali nisam sigurna da je to i najpametnije naročito za male zemlje sa skromnim vojnim budžetom, sa nerešenim teritorijalnim pitanjima kao što je Srbija, i možda bi sa ozbiljnim informisanjem javnosti došli do zaključka da je možda veći interes Srbije da bude unutar NATO pakta i ima ozbiljnije bezbednosne garancije. Iskustva zemalja istočnoevropskog bloka pokazuju da one imaju stabilniju, efikasniju i bolju odbranu sa znatno manjim izdvajanjima iz budžeta od trenutka kada su ušli u NATO”.
I upravo ostaje nepobitno da nijedna od zemalja bivšeg istočnog bloka nije postala članica EU, a da prethodno već nije bila članica NATO pakta, a ova činjenica otvara pitanje da li će pre svega EU imati identičan stav i kada je reč o prijemu Srbije. Dušan Lazić iz Saveta za spoljnu politiku Ministarstva inostranih polova kaže da su zemlje istočnog bloka nakon propasti varšavskog ugovora morale temeljno da menjaju bezbednosno vojnu orijentaciju, dok je potpuno drugačiji slučaj sa zemljama bivše Jugoslavije koja je imala specifičnu poziciju saradnje sa oba vojna bloka.
“Ne bi trebalo odmah automatski taj zaključak prenositi i na nas, a ja mislim da će tako reagovanje biti što se tiče zapadnih integracija, EU, što se tiče najačih zapadnih zemalja i krajnjoj liniji samog NATO pakta”.
Vojna neutralnost je pojam koji pripada davno prošlim vremenima pogotovu ako se ima u vidu da je Srbija već članica programa Partnerstvo za mir ističe vojni analitičar Zoran Dragišić i podvlači.
“To u ovom trenutku može uneti vrlo veliku konfuziju u celokupan sistem nacionalne bezbednosti, s obzirom da smo mi ušli i u program Partnerstvo za mir i da evroatlantsko opredeljenje u ovoj zemlji postoji već sedam godina. Mislim, da deklaracija o vojnoj neutralnosti ni na koji način neće doprineti položaju Srbije. Naprotiv”
Dušan Lazić na posletku zaključuje da kada je reč o vojnom položaju Srbije, stranke mogu zauzimati različite pozicije, ali da je sasvim drugo pitanje državna politika koja se tiče međunarodnog položaja zemlje.
“Neće biti logično da jedina zemlja u regionu koja nije članica NATO pakta bude Srbija. Milsim da će u krajnjoj liniji stav da Srbija postane članica NATO saveza prevladati i kod nas”
