Bela kuća je 5. maja pozdravila razmatranja Finske i Švedske o potencijalnom pridruživanju NATO savezu.
"Snažno podržavamo politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake zemlje da sama odlučuje o svojoj budućoj spoljnoj politici i bezbednosnim aranžmanima", rekla je novinarima sekretarka za štampu Bele kuće Jen Psaki, napominjući da su obe države cenjeni odbrambeni partneri Sjedinjenih Država.
"I uvereni smo da ćemo moći da sarađujemo sa njima na rešavanju bilo kakvih zabrinutosti koje ove države mogu imati", rekla je Psaki, dodajući da ti razgovori predstoje.
NATO će povećati prisustvo u Baltiku ako Švedska aplicira za članstvo
NATO će povećati svoje prisustvo kod granica Švedske i u Baltičkom moru kada se bude obrađivala potencijalna prijava te zemlje za pridruživanje alijansi, izjavio je 5. maja generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg za švedsku televiziju SVT.
Švedska i susedna Finska ostale su van alijanse, ali su ruska aneksija Krima 2014. i invazija na Ukrajinu naveli ove zemlje da ponovo razmisle o svojoj bezbednosnoj politici, a članstvo u NATO izgleda sve verovatnije, naveo je Rojters.
Obe zemlje traže garancije za vojnu zaštitu tokom procesa podnošenja zahteva za članstvo u NATO, koji bi mogao da potraje i do godinu dana dok ga ne odobre sve članice.
"Uveren sam da ćemo naći rešenja za bezbednosne potrebe koje će Švedska imati u prelaznom periodu", rekao je Stoltenberg za SVT.
"Od potencijalnog trenutka kada Švedska bude aplicirala, a NATO kaže da želi da se Švedska pridruži, postoji veoma jaka obaveza NATO da može da garantuje bezbednost Švedske", rekao je Stoltenberg i dodao da će to uključivati pojačano prisustvo oko Švedske i u Baltičkom moru.
Moskva je upozorila Švedsku i Finsku na "ozbiljne posledice" i da bi mogla da rasporedi nuklearno oružje i hipersonične rakete u svojoj eksklavi Kalinjingradu ako Švedska i Finska postanu članice NATO.
Očekuje se da će Švedska i Finska doneti odluku o tome da li će se prijaviti za ulazak u NATO ovog meseca.
