Beograd je odavno relativno bezbedan grad, ocenili su kriminolog Dušan Davidović i profesor Bogoljub Milosavljević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Argumente za tu tvrdnju sagovornici RSE vide u broju najtežih krivičnih dela sa elementima nasilja na ulicama glavnog grada Srbije u poslednje vreme, za koji kažu da je posledica razvoja kriminala u prethodnih nekoliko decenija.
“Beograd je od jednog od najbezbednijih gradova u svetu došao u situaciju nebezbednosti”, kaže za RSE Dušan Davidović, iz beogradske nevladine organizacije Centar za prevenciju kriminaliteta.
Godine u kojima su građani sigurno mogli da provedu noć na ulicama, kada se automobili, stanovi i kuće nisu zaključavali, podseća Davidović, završile su se ulaskom u devedesete godine XX veka, sa početkom ratova u bivšoj Jugoslaviji, tranzicijskim problemima novonastalih država i razvojem organizovanog kriminala.
U poslednja tri dana u glavnom gradu, po saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, dogodilo se više krivičnih dela među kojima su i ranjavanje iz vatrenog oružja tridesettrogodišnjeg muškarca u Novom Beogradu 1. februara. Kako su preneli mediji, u pitanju je advokat na koga je ispaljeno pet hitaca nakon čega je napadač pobegao.
Poslednjeg dana januara uhapšen je vozač koji je u istom kraju grada izazvao više saobraćajnih nezgoda, zajedno sa još dvojicom saputnika skidao registarske tablice sa susednih vozila, oštetio dva auta, potom prošao na crveno svetlo i sudario se sa automobilom čiji vozač je povređen tom prilikom.
Dan pre toga, 30. januara, kako je obavestio MUP, u jednoj ulici u opštini Rakovica dvadesetdvogodišnji muškarac ubijen iz vatrenog oružja. Lokalni mediji preneli su da je ubijen sa više hitaca. Prethodno su se, kako su preneli beogradski mediji, u trećoj nedelji januara u tri različita kraja grada dogodile pucnjave u kojima je ranjeno četvoro ljudi, među njima su, kao je pisala beogradska štampa, bili i telohranitelj jednog advokata, kao i dvojica mlađih muškaraca koji su u večernjim satima ranjeni u jednom gradskom parku.
Zašto se situacija ne popravlja?
“Takva ambijentalna skica u Beogradu građanima ne može da sugeriše da bi mogli da se osećaju bezbedno”, smatra kriminolog Dušan Davidović.
On je naveo da je sadašnje stanje posledica posledica dugogodišnje sistemske nebezbednosti koja, kako je ocenio, proizilazi iz pravne i socijalne nesigurnosti u zemlji.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta beogradskog Univerziteta Union, rekao je za RSE da njegova percepcija relativne bezbednosti u Beogradu između ostalog potiče iz lične procene da nema vidnog napretka u borbi protiv kriminala.
“Sa druge strane, stalno nas zapljuskuju podaci o tome da, maltene, u svakoj ozbiljnijoj kriminalnoj grupi imamo učešće struktura iz policije. Kada sve saberete ta služba nema veliko poverenje, što je svakako dodatni faktor na osećaj nebezbednosti”, smatra Milosavljević.
Kako su preneli mediji, 27. januara u Aleksincu, na jugu Srbije, uhapšen je policajac koji se sumnjiči da je presretao vozače na auto-putu i uzimao im novac. U oktobru 2020, u akciji hapšenja zbog trgovine narkoticima uhapšen je i jedan policajac. U decembru iste godine jedan pripadnik MUP-a je uhapšen u Zrenjaninu, 90 kilometara od Beograda, jer se sumnjiči za krivično delo razbojništva.
Viši sud u Beogradu u januaru 2021. prvostepeno je na godinu dana kućnog zatvora osudio pripadnicu MUP-a Mariju Nikolić jer je, kako se navodi u presudi, posle ubistva Davorina Baltića u Beogradu koje su nepoznati napadači izvršili u januaru 2018. godine njegov pištolj bacila u kontejner, preneo je beogradski dnevni list Politika.
Ona je, kako je naveo Viši sud, osuđena zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
U saopštenjima MUP-a u poslednjih mesec dana većina vesti je o hapšenjima osumnjičenih za krađe automobila, razbojništva, ubistvo, teške krađe, iznude, silovanje, falsifikovanje novca, držanje, proizvodnju i promet opojnih droga i oružja, prevare, dela iz oblasti privrednog kriminala i protiv bezbednosti saobraćaja.
MUP nije odgovorio na upit RSE o broju teških krivičnih dela i borbi protiv kriminala.
Problem i zaštita uticajnih struktura
Profesor Bogoljub Milosavljević podseća da je Beograd, kao i svi veliki gradovi u svetu, poslovni, ekonomski i politički centar, što ga, po prirodi stvari čini neizbežnim i za sve vrste kriminalnih aktivnosti.
“Međutim, naš pravosudni sistem reaguje nekako sporo, neadekvatno, i tako šalje poruku da se mnogo toga može raditi nekažnjeno, pogotovu ako ste u zaštiti određenih uticajnih struktura”, naveo je Milosavljević.
Da su bezbednost na ulicama i osećaj sigurnosti kod građana imperativ u radu policije izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin 21. januara u Kragujevcu. On je, kako je saopštio MUP, rekao da borba protiv opšteg kriminala, kojim su najvećim delom građani pogođeni, mora biti svakodnevna i intenzivna.
„Policija se mora odlučno suprotstaviti svakom razbojniku, narko dileru, nasilniku, najsitnijem lopovu. Svako onaj ko je naneo zlo našem građaninu, bio on i najsitniji džeparoš, mora biti sankcionisan“, rekao je Vulin i najavio i beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala.
U obraćanju poslanicima 28. oktobra 2020, premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da su dve ključne tačke u borbi protiv mafije "presecanje izvora finansiranja i razbijanje njihovih veza u državi, institucijama i medijima".
"Naš posao je da pokažemo da je država uvek jaka, da sa institucijama nema igranja, da se nikakve veze između predstavnika institucija i kriminalaca neće tolerisati i da niko od njih neće biti zaštićen", poručila je Brnabić pred poslanicima.
Neophodne sistemske promene
Kriminolog Dušan Davidović kaže da je svaka vlast u poslednjih dvadesetak godina, pa i ona pre toga, imala slične objave ali da su za suštinsko suzbijanje kriminala potrebne sistemske promene.
“Najpre cela nacija treba da se politički kultiviše i da razume da važne funkcije koje održavaju društvo, kao što su ekonomija i bezbednost, ne treba da zavise od toga ko je na vlasti. I to tako što se poštuje zakon i što se sve radi po zakonu”, smatra Davidović.
U poslednja tri i po meseca 2020. u Beogradu su se dogodila i četiri ubistva od kojih su tri izvršena iz vatrenog oružja, a jedno eksplozivnom napravom.
Profesor Bogoljub Milosavljević smatra da takvi događaji nisu najznačajniji faktor u vezi sa osećajem nebezbednosti kod najvećeg broja građana, koji ne pripada svetu kriminala, ali da bi u osnovi delovanja nadležnih trebalo da stoji jasna strategija.
“Pitanje obračuna sa organizovanim kriminalom mora da bude kontinuirani posao institucija. A sve te javne poruke snagama bezbednosti da odjednom pokažu efikasnost nemaju neki učinak ukoliko to nije njihov dugoročni konstantni zadatak”, zaključuje Milosavljević.
Jedno od globalnih istraživanja na osnovu parametara lične bezbednosti građana, digitalne sigurnosti i zdravstvene zaštite, pokazalo je da je da je Tokio najbezbedniji grad na svetu.
Po istraživanju britansog časopisa Ekonomist iz 2019. godine, na listi od 60 gradova širom sveta, posle Tokija na drugom mestu je Singapur, a slede Osaka, Amsterdam, Sidnej, Toronto, Vašington, Kopenhagen, Seul i Melburn. Na dnu liste Ekonomista tada se našao Lagos, dok su na poslednjih pet pozicija Karakas, Jangon, Karači i Daka. Beograda na toj listi nema.
Facebook Forum