Nariškin u Beogradu: Stav Rusije i Srbije o Ukrajini identičan

U godini u kojoj se obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata ruski istoričari okupili su se u Beogradu sa kolegama iz Srbije da razgovaraju o istorijskim vezama dve zemlje, budućoj saradnji, ali i aktuelnim političkim događajima.

Sergej Nariškin, predsednik ruske Dume, koji je otvorio rusko-srpski okrugli sto, izrazio je zahvalnost što, kako je rekao, srpska javnost od početka deli stavove Rusa u vezi sa događajima u Ukrajini.

"Radikali u Kijevu organizovali su puč i sada prete narodu na jugoistoku zemlje samo zato što zna svoju istoriju i želi da govori svojim jezikom. Rusofono stanovništvo sada je na meti radikalnih elemenata koji iskrivljuju istoriju, ne poštuju ljudska prava, dižu spomenike nacistima... Pri tome, nove kijevske vlasti ne rade ništa na rešavanju socijalnih i ekonomskih problema".

O uzrocima sukoba i trenutnom stanju u Ukrajini Nariškin je najpre u Beogradu razgovarao sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković i poslanicima.

Na skupu u Rektoratu Beogradskog univerziteta, pored istoričara i akademika učestvovali su i politikolozi i predstavnici nevladinih organizacija tradicionalno naklonjenih snažnoj saradnji Srbije sa Rusijom, među kojima su bili i funkcioneri iz vremena vlasti Slobodana Miloševića.

Novija istorija

Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, rekao je da se prijateljstvo dve države potvrdilo i kroz noviju istoriju.

“Kada je Srbija patila zbog sankcija međunarodne zajednice Rusija je u tom teškom periodu iskazivala solidarnost. Mi danas izražavamo solidarnost sa patnjama ruskog naroda u Ukrajini”, naveo je Jovanović.

Učesnici okruglog stola zaključili su da Srbiju i Rusiju kroz istoriju povezuje mnogo toga zajedničkog, i da su prijateljstvo i kulturna povezanost često potvrđivani kroz dobru saradnju.

U razgovoru sa istoričarima Sergej Nariškin najviše vremena posvetio je Prvom svetskom ratu, rekavši da Rusija 1914. nije mogla da postupi drugačije nego da stane na stranu Srbije.

"Međutim, u nekim krugovima postoji tendencija da se odgovornost prenese sa agresora na žrtve. O istoriji Prvog svetskog rata treba govoriti bez falsifikata. Srpski i ruski narod su se više puta zajedno borili za slobodu i prava i naša saradnja nikada nije bila pod znakom pitanja, a sada je najvažnije da sačuvamo svet od novih sukoba oslanjajući se na istorijske pouke”, poručio je Nariškin.

Govoreći o dešavanjima sa kraja dvadesetog veka, Nariškin se kratko osvrnuo i na NATO bombardovanje SR Jugoslavije:

“Pre petnaest godina Beograd i drugi srpski gradovi i sela bili su bombardovani. To je potreslo ruski narod i to je istorijsko sećanje koje nikada neće biti zaboravljeno", naglasio je Nariškin.

Sergej Niriškin, predsednik ruske Dume, na kraju dvodnevne posete Beogradu otvoriće rusko-srpski naučni skup "Balkanski dijalog 2014".