Kako se bliži drugi krug predsedničkih izbora politička scena Srbije dovedena je skoro pa do tačke usijanja. Tome najvećim delom doprinose naprednjaci koji u svojim izjavama ne prezaju čak ni od pretnje da će se tući ako bude krađe izbora. Da li su se naprednjaci zaista odrekli svoje nekadašnje radikalske nepredvidljive politike?
Sa novom strankom Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić pokušali su da predstave i novu politiku, ali je istovremeno Nikolić zadržao svoju nepredvidivost, olako menjanje odluka i poruke koje ne samo zbunjuju javnost već i mogu biti opasne.
Ta večita pozicija drugog, jer Nikolić ni ovoga puta neće uspeti da formira vladu a upitan je i rezultat predsedničkih izbora za njega, dovodi do nekih odgovora za koje se ne može reći da su racionalni, kaže sociolog Srećko Mihajlović, analizirajući imaju li naprednjaci kapaciteta da dovedu do ozbiljnijih protesta u zemlji kako najavljuju.
„Upravo pomenute izjave predsedničkog kandidata Nikolića upućuju na to da je sve moguće. Ne radi se o njihovim kapacitetima nego o jednom visokom stepenu nezadovoljstva građana, velikom ogorčenju prema stanju u kojem se nalaze. Upravo su to kapaciteti potencijalnog protesta, a ne kapaciteti naprednjaka“, ocenjuje Mihajlović
Naprednjaci pak, glume zbunjenost na zaprepašćenje javnosti izjavom njihovog lidera Tomislava Nikolića da je čak spreman da se lično tuče na biračkom mestu na kome kradu nakon njihove tvrdnje da su na izborima 6. maja naprednjaci pokradeni.
Tako zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić poručuje da je danas ponos i čast biti na strani Tomislava Nikolića.
„Poziv na nasilje je to što će neko da brani svoje glasove? To je nasilje? Tomislav Nikolić jedino što je rekao to je da će se boriti i braniti svaki glas, tri puta ponovio ‘braniti svaki glas’. A, izvinite, valjda je nasilje glavna stvar kad je u pitanju krađa! Pa, valjda je krađa nasilje. Ali vama krađa nije nasilje već vam je nasilje kad neko kaže da će da brani svoje glasove. Gde živite vi?” upitao je Vućić.
Karikatura Predraga Koraksića Coraxa
Između dva izborna kruga retorika naprednjaka kao da je ponovo izmakla kontroli. Suočavajući se još jednom sa frustracijom zbog nemogućnosti da formiraju vladu iako osvajaju najviše mandata u parlamentu naprednjaci biju neku svoju bitku i posle prebrojavanja glasačkih listića.
Nikolićevo vaganje da li da učestvuje u drugom krugu predsedničkih izbora demokrate koriste kao jedan od aduta o opasnosti od njegove nepromišljenosti i naglog menjanja mišljenja.
„I odluku o tome kako se ponašamo u odnosu na regularnost izbora, odnosno na to hoće li biti drugog kruga što se nas tiće donećemo sutra“, rekao je Nikolić u subotu.
Već u nedelju je poručio da će ići u drugi krug.
„Obratio sam se RIK-u, tužilaštvu, pravosuđu, ja više nemam načina da isterujem pravdu u Srbiji. Da bih vam dokazao koliko volim Srbiju, koliko je poštujem, koliko cenim njene institucije, idem i u taj drugi krug“, rekao je tada.
Politički opasno
Da li to onda otvara pitanje koliko su se naprednjaci istinski transformisali.
„Teško je govoriti o potpunoj transformaciji, jer je pitanje da li je tako nešto i moguće. Ali, velika je stvar i to što su oni promenili rečnik, što su promenili kostime, već je to jedan od oblika upristojavanja koji onda obavezuje i na neke druge tipove ponašanja“, kaže sociolog Srećko Mihajlović.
Nikolićev štrajk glađu, april 2011.
Koliko god da se trudili da se ponašaju drugačije kao jedan od najneracionalnijih Nikolićevih poteza od kako je raskrstio sa Šešeljem ostaće upamćen njegov štrajk, kako su naprednjaci isticali, glađu i žeđu ne bi li se izborio za prevremene izbore. Kao uostalom i Nikolićeva ideja da će naprednjaci širom Srbije sedeti na stiroporu dok ne izdejstvuju prevremene izbore.
„I nudim poslednju ponudu Borisu Tadiću kad mi se nešto loše desi raspiši izbore“, Nikolićeve su reči na početku štrajka.
Onda je iz bolesničke postelje govorio da nije stvar hoće li biti izbori u decembru ili januaru već da je postigao mnogo da građani Srbije pomisle kako ponekad nijdna žrtva nije prevelika kada je Srbija u pitanju.
I dok se naprednjaci trude da dokažu da neće formirati vladu samo zbog toga što su pokradeni sve je više onih koji misle da je u pitanju ona narodna „tresla se gora rodio se miš“.
Oni svojim postupcima stvaraju jednu vrstu politički mutne vode u kojoj kod svojih birača bude očekivanja bez pokrića, kaže za naš radio režiser Lazar Stojanović.
„Ta vrsta političke amorfnosti koja karakteriše tu stranku, prvenstvo pragmatičnosti u njihovom političnom postupanju nad bilo kakvim programom, jasnim opredeljenjem ili jasnom misijom je nešto što zbunjuje i nešto što je, s obzirom na njihovu prošlost i poreklo, politički prilično opasno. Oni nude jedno vođstvo za koje nije jasno kuda ono ide i šta tačno predstavlja. Ovakvo neozbiljno i politički nejasno postupanje naprednjaka je nešto od čega će oni imati velike štete, zbog toga što ne verujem da će oni zaista uspeti da izazovu nerede, nemire, proteste i sve to u vezi sa tom krađom do koje je došlo nakon, a ne pre brojanja glasova“, ocenjuje Stojanović.
Ovi izbori su bili najveći ulog za Nikolića od svih dosadašnjih jer je prvi put izlazio sa novom strankom. Otuda možda i tolika nervoza.
