Izborne neizvesnosti: Prelazak cenzusa i partnerstvo sa Naprednjacima

Predstojeće izbore u Srbiji od dosadašnjih razlikuje odsustvo neizvesnosti kada je reč o tome ko će odneti pobedu. Nepoznanica ostaje stranka ili koalicija koja će se izboriti za mesto partnera Naprednjaka. Otvoreno ili uvijeno, nude se govoto svi, osim Demokrata Dragana Đilasa (sa kojima neće ni Aleksandar Vučić), te stranaka desnice. Uz otvorenu mogućnost formiranja široke koalicije, analitičari ukazuju i na neizvesno pitanje koji će kandidati preći cenzus.

Procente i stopostotni prelazak prepreke za mesta u parlamentu, istraživači javnog mnjenja usuđuju se da prognoziraju samo Socijalistima Ivice Dačića. To, međutim, ne znači i da će im osvojeno drugo mesto obezbediti fotelje u budućoj Vladi.

„Ako se ostvare prognoze da će Naprednjaci imati jako visok rezultat, oni će moći da formiraju vladu i sa nekom strankom koja nije ni druga, ni treća, već koja ima dovoljno glasova da dopuni do onoga što je potrebno. Kakav će rejtinge ostale stranke imati, zaista ovog puta ima dosta neizvesnosti i mnogo se teže odlučujem da napravim tu neku finiju prognozu, nego što bih učinila, pa makar i pogrešno, na nekim drugim izborima. Očekujem da se možda i iznenadim sa različitim rezultatima“, kaže za RSE Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik marketinga.

Izvesno je samo to da će jedna stranka po rejtingu značajno odskočiti od ostalih. Nepoznanica je u kojoj meri će Naprednjaci sami, sa svojom predizbornom koalicijom, stići blizu 50 odsto, ali i ko će od potencijalnih kandidata zauzeti mesto mlađeg partnera u vlasti.

A u toj trci učestvuje većina partija. Od dosadašnjih Vučićevih partnera socijalista, koji uz ocene da su do sada imali „vrlo korektnu saradnju”, ne vide zašto tako ne bi bilo i nadalje, do stranaka iznedrenih iz nekada jedinstvenih Demokrata. Neki se nude otvoreno, neki pak uz uslove uvijeno.

“Nova demokratska stranka može biti deo vlade, a može biti i deo opozicije. Videćemo šta ćemo odlučiti”, rekao je nedavno Boris Tadić.

Čedomir Jovanović ispred Liberalno-demokratske partije poručuje da sigurno neće sa Dačićem i sa Tadićem.

“Šta ćemo sa Vučićem? Ja o tome ne razmišljam. Neka se menja jer ja više ne mogu da se menjam.”

Od nekadašnjih petooktobarskih pobednika, koji su srušili upravo snage koje će u nedelju, prema istraživanjima, ostvariti najbolji razultat, kao sigurna alternativa Naprednjacima predstavlja se jedino Demokratska stranka Dragana Đilasa. Nije se, međutim, ni on libio eventualne saradnje sa Vučićem, dok ga Naprednjaci nisu smenili sa mesta gradonačelnika Beograda posle čega su ušli u otvoren oštar sukob.

Uz Đilasove Demokrate, sa izvesnošću se može reći da sa Naprednjacima neće sarađivati ni stranke desnice, pre svega zbog svoje antievropske orijentacije. Svi ostali koji imaju ozbiljnije šanse da pređu cenzus, navodi analitičar Dejan Vuk Stanković, načelno prihvataju program Vučićevog SNS-a.

„Biće zanimljivo videti u finišu izborne kampanje, ko će pored Socijalista, Naprednjaka, verovatno DSS-a, koji ima stabilno biračko telo, Demokratske stranke koja isto tako, koliko-toliko, ima stabilno biračko telo i verovatno Tadića, još ući u tu konkurenciju za mesto u parlamentu. Upravo ta neizvesnost oko prelaska cenzusa, koja karakteriše političke stranke koje su bile gotovo stalni učesnici parlamentarnog života jeste jedna od karakteristika ovog izbornog procesa“, ocenjuje Stanković.

Da su posle 16. marta sve mogućnosti otvorene - kažu i oni koji u nedelju biraju:


Upravo je razočarenje jedan od ključnih razloga za neizvesan rezultat stranaka koje se uz Naprednjake bore za mesta u parlamentu. Većina kandidata već su se okušali na vlasti i pokazali građanima šta mogu, odnosno ne mogu. Uprkos tome što određen broj intelektualaca poziva na ograničavanje Vučićeve moći, Svetlana Logar podvlači da više nema onog jakog motiva – glasanja protiv.

„Kada je Srbija bila mnogo ideološki podeljenija i mnogi građani su birali stranku za koju će glasati ne toliko što joj u jako velikoj meri veruju i pružaju podršku, nego im je to bio najbolji način da izraze stav protiv onih koji su konkurenti i koji mogu eventualno ponovo da dođu na vlast. Uz to, građani su malo umorni i od izbora i svih navodih promena koje nisu donele do sada nikakve potrebne rezultate“, navodi Logar.

Nesiguran rezultat opoziciji donelo je i cepanje demokratskog bloka i njihovo sukobljavanje oko istog dela biračkog tela.

„Cepanje demokratske scene u ukupnom zbiru smanjuje političke uticaj te grupacije stranaka, da ih nazovemo - petooktobarskih pobednika - na politički uticaj u Srbiji. To se može tumačiti jednim visokim stepenom razočarenja građana u njihovu politiku u poslednjih dvanaest godina. Prosto, Srbija je zemlja neuspešne tranzicije i ovo su izbori u kojima ta nevesela činjenica naše istorije dolazi do izražaja. Uostalom, da je bilo šta od onoga što je proklamovano 5.og oktobra bilo ostvareno i postavljeno na neke čvrste temelje, sumnjam da bi pripadnici nekadašnjeg starog režima kao što su Vučić, Dačić i Nikolić, bili ponovo gospodari političke scene i ljudi sa kojima se pozitivno identifikuje značajan deo srpskog biračkog tela“, zaključuje Dejan Vuk Stanković.