U intenzivnom talasu ruskih udara raketama i dronovima na šest ukrajinskih regiona u sredu je ubijeno najmanje pet osoba, od kojih četiri u napadu u višespratnici u Kijevu, dok su desetine ljudi ranjene.
Poslednja runda ruskih udara usledila je kada su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) i šef agencije UN za atomsku energiju Rafael Grosi (Grossi) boravili u Ukrajini.
U Kijevu su ostaci oborene ruske rakete pali na stambeni blok od 18 spratova u četvrti Holosijevskij, izazvavši požar u kojem su poginule najmanje četiri osobe, rekao je ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko.
Šesnaest ljudi je povređeno u Holosijevskij i četvrti Dnjepar na istoku ukrajinske prestonice, rekao je Klimenko.
Serhij Popko, načelnik vojne uprave grada Kijeva, rekao je da je najmanje 38 ljudi ranjeno u prestonici.
Fragmenti oborene ruske rakete oštetili su i električne vodove, čime je deo ukrajinske prestonice ostao bez struje i grejanja.
"Još jedan masovni ruski vazdušni napad na našu zemlju", napisao je predsednik Vladimir Zelenski na mreži X, pošto je proglašena uzbuna za vazdušni napad za celu Ukrajinu. "Šest regiona je bilo pod neprijateljskom vatrom. Sve naše službe trenutno rade na otklanjanju posledica ovog terora".
U gradu Mikolajevu na jugu jedan čovek je poginuo u ruskom udaru, rekao je gradonačelnik Oleksandar Sjenkevič. Ruske rakete su takođe pogodile oblasti Harkiva i Suma, pri čemu su dve osobe ranjene, rekli su regionalni zvaničnici.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je Rusija lansirala 64 dronova i projektila na teritoriju Ukrajine. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 29 projektila i 15 dronova, navodi se u saopštenju.
Borel, koji boravi u dvodnevnoj poseti Kijevu da bi istakao podršku EU Ukrajini, postavio je sliku na mreži X iz skloništa.
"Počinjem jutro u skloništu dok se alarmi za vazdušni napad oglašavaju širom Kijeva", napisao je Borel. "Ovo je svakodnevna realnost hrabrog ukrajinskog naroda, otkako je Rusija pokrenula svoju protivpravnu agresiju".
Borel se kasnije sastao sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, koji je pozvao na "hitne korake" za povećanje isporuke vojne pomoći.
"Ako pitate vojnika na frontu šta mu je sada najpotrebnije, odgovor će biti granate", rekao je Kuleba Borelu". Razmere rata i ruska upotreba artiljerije dostigli su nivo za koji, budimo iskreni, evropska odbrambena industrija nije bila spremna", dodao je on.
Kuleba je takođe rekao da Ukrajina smatra da su "zbunjujući" sukobi u američkom Kongresu oko buduće američke pomoći Kijevu. Oko 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini uključeno je u zakon o bezbednosti granica koji je zastao u Kongresu.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) rekao je u sredu na zajedničkoj konferenciji za novinare u Briselu s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom da SAD "mogu i hoće" da isporuče potrebnu pomoć. Stoltenberg je rekao da je takav potez "od vitalnog značaja".
Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u međuvremenu je stigao u nuklearnu elektranu Zaporižje koja je pod okupacijom Moskve u pratnji osoblja misije IAEA i ruskih vojnika, javila je ruska državna novinska agencija RIA Novosti.
Rusija je zauzela elektranu ubrzo pošto je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Agencija UN za nuklearni nadzor više puta je izrazila zabrinutost zbog mogućnosti nuklearne katastrofe u elektrani usred borbi u toj oblasti, iako šest reaktora elektrane trenutno ne radi.
Uz izveštaje Reutersa, AP-a i AFP-a
