Nakon katastrofe, kakvu ne pamte ni najstarije generacije u Srbiji, evakuisano stanovništvo postepeno se vraća u poplavljena područja. Dok se popisuje šteta, neki su još u prihvatnim centrima i strepe, kako su u Krnjači rekli našem Milošu Teodoroviću, šta će zateći kada se vrate:
„Tamo je ostalo sve što smo imali. U moju kuću sada mogu da uđem samo preko prozora. Mislila sam da odem do majkinog stana, međutim tu i dalje ima dva do tri metra vode. Njoj je voda došla do prvog sprata. Ona je na drugom spratu. Sva garaža je pod vodom. Znači nema šanse da se uključe voda ili struja tu.“
„Ja sam blizu Kolubare. Tek mi se izvukla voda iz kuće. Ni za dva meseca neću uspeti da uđem u kuću da je sređujem. Sve mi je voda odnela, sve: laminate, nameštaj, televizor.“
„Stvari su nam poplavljene, cela kuća mi je pod vodom, ni krov se ne vidi.”
Kuće, stanove, puteve, mostove, pruge, uništila je poplava, pod vodom je bilo skoro 2.300 objekata, još oko 2.000 bilo je ugroženo, oštećeno je 4.500 kilometara puteva i 250 mostova, a poplavljeno je 90.000 hektara oranica.
Opštinske komisije počele su popis štete, prvo u potpopljenom Obrenovcu.
Popisivaće se sve, do poslednje kokoške, kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
„To je zaista veliki posao. Mora da se ide od vrata do vrata, u svako domaćinstvo, čak i onima kojima nisu srušene kuće. Može da se desi da neko uopšte nije bio ugrožen u mestu stanovanja, a da su mu njive poplavljene, da su mu stradali usevi. Svi daju izjave uz potpunu krivičnu odgovornost. Ja ne očekujem da neko kaže da je imao pet koza ili dve ovce više”, objašnjava Vukmirović.
U poplavljenim mestima ispred mnogih domova nalazi se poplavljeni nameštaj i bela tehnika. Vlasnici radnji iznose robu koja je bila u vodi, a najteža situacija je u Krupnju, gde je poplava srušila četrdesetak kuća i 170 oštetila.
Premijer Aleksandar Vučić obišao je to mesto i meštanima obećao da će država brzo obnoviti porušeno.
„Svuda ćemo pomoći i građevinskim materijalom i radnom snagom i na sve druge načine. Tamo gde budemo mogli, pomoći ćemo i električnim aparatima. Država Srbija preuzima na sebe brigu izgradnje kompletno svih puteva na teritoriji opštine Krupanj. Očekujemo da iskoristimo leto i da do kraja septembra ljudi mogu da se usele u svoje kuće i da normalno nastave svoje živote, kao i do sada”, rekao je Vučić.
Štetu od poplava u Srbiji pretrpela je i svaka deseta firma, odnosno oko 37.000 preduzeća. Samo u Rudarskom basenu Kolubara, u kom su potopljeni kopovi i skupoceni bageri, šteta se procenjuje na najmanje 100 miliona evra. Stradale su i trafo stanice, dalekovodi, pruge i železnička infrastuktura, a poseban problem su stotine klizišta, koja su se otvorila širom Srbije.
Prvi bilans prirodne katastrofe, koja je zadesila Srbiju, prema navodima premijera i oceni stručnjaka, je ukupna šteta veća od milijardu evra.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko industrijske komore Srbije, rekao je da i njihove procene to potvrđuju i da obnova neće biti brza i laka:
„To je katastrofa. Ovakva ekonomija, sa ovom štetom, je za nas užas. Mi nemamo kapacitete, nemamo više veliku serijsku proizvodnju građevinskog materijala. Mi smo sada platili danak, i plaćamo ga, onoj nakaradnoj privatizaciji i uništenim fabrikama. Njih više nema. Sada smo spali na mala i srednja preduzeća, a čim su mala preduzeća, po malim selima, tu je skupa i roba. Da smo sačuvali fabrike, koje smo imali, sada bi daleko lakše podneli ovo i jeftinije bi dolazili do materijala, da se saniraju ovakve situacije.”
Kako su razorne poplave zahvatile oko deset odsto obradivih površina u Srbiji, procena stručnjaka je da je voda sa njiva odnela bar pola milijarde evra. Oni napominju da da na to treba dodati gubitak stoke, poljoprivredne mehanizacije i ekonomskih objekata.
Velimir Ilić, ministar bez portfelja za vanredne situacije, kaže da će prva procena štete biti gotova za nekoliko dana:
„Najveća šteta će biti na poljoprivrednom zemljištu i kod poljoprivrednika, gde je u pojedinim sredinama došlo do izbacivanja iz rečnog korita šljunka i peska i presvlačenja obradivih površina šljunkom i peskom. Sanacija će trajati duže i biće jako nezgodna da se uradi. Zemljište je isprano. Oranični slojevi su odneseni negde u potpunosti. Radiće se na tome i to je dugoročni proces. To je teško nadoknaditi.”
Vlada Srbije otvorila je račun na koji se uplaćuje pomoć poplavljenima u Srbiji, na kom je sedam dana od početka katastrofe bilo četrnaest miliona evra, od čega je oko četiri miliona stiglo preko elektronskih uplata iz inostranstva. U animiranju svetske javnosti, pojedinaca i država da pomognu Srbiji i zemljama regiona, dok su političari još razmatrali šta da preduzmu, ključnu ulogu odigrao je teniser Novak Đoković. Apelom preko svetskih televizija, donacijom od pola miliona dolara od pobede na turniru u Rimu i uplatom značajne sume preko svoje fondacije, Novak je pokrenuo mnoge da učine nešto za hiljade ugroženih.
U međuvremenu, Srbija popisuje štetu i priprema molbu Evropskoj uniji za pomoć. Ana Ilić, iz državne Kancelarije za evropske integracije, kaže da će aplikacija biti upućena do sredine jula:
„Nama je rečeno da ako predamo u tom roku, da će oni zaista po ubrzanoj procedure da obrade naš zahtev i da možemo da očekujemo da na jesen već imamo odobrenu aplikaciju. Čak možemo i da retroaktivno finansiramo neke troškove koji su prihvatljivi sporazumom, a koji su nastali pre potpisivanja sporazuma, tako da možemo i njih finansirati.”
U Srbiji se očekuje da iz Brisela stigne oko 100 miliona evra. Procenjuje se da će oko 20 odsto ukupne štete od milijardu evra biti pokriveno iz sredstava strane pomoći, a velikoj podršci Srbija se nada i od Rusije i arapskih partnera. Očekuje se pomoć i od međunarodnih institucija, pa je sa Evropskom investicionom bankom već razgovarano o kreditu na 30 godina. U toku su pregovori sa Svetskom bankom o kreditu od 100 miliona dolara za obnovu infrastrukture, dok su sa više strana najavljene donatorske konferencije.
Iako od međunarodne zajednice neće stići dovoljno, država je obećala da će poplavljenima nadoknaditi sve što su izgubili.
Za početak, radi se asanacija terena, čiste potopljena područja i popisuje šteta, a evakuisani se nadaju da će uskoro doći bolji dani:
„U Obrenovcu se sve potopilo i sve se diglo, ne znam ni gde ćemo, ni šta ćemo.“
„Radimo, haos. Sin mi je tamo. Račišćavamo sve. Kad ćemo se vratiti, stvarno ne znam.“
„Samo su rekli da su ulice očišćene, ali opet se ne možete vratiti negde, gde nema ni vode, ni struje.“
„Još vodu imam u kući. Nemam gde da idem.
„Tamo je ostalo sve što smo imali. U moju kuću sada mogu da uđem samo preko prozora. Mislila sam da odem do majkinog stana, međutim tu i dalje ima dva do tri metra vode. Njoj je voda došla do prvog sprata. Ona je na drugom spratu. Sva garaža je pod vodom. Znači nema šanse da se uključe voda ili struja tu.“
„Ja sam blizu Kolubare. Tek mi se izvukla voda iz kuće. Ni za dva meseca neću uspeti da uđem u kuću da je sređujem. Sve mi je voda odnela, sve: laminate, nameštaj, televizor.“
„Stvari su nam poplavljene, cela kuća mi je pod vodom, ni krov se ne vidi.”
Kuće, stanove, puteve, mostove, pruge, uništila je poplava, pod vodom je bilo skoro 2.300 objekata, još oko 2.000 bilo je ugroženo, oštećeno je 4.500 kilometara puteva i 250 mostova, a poplavljeno je 90.000 hektara oranica.
Opštinske komisije počele su popis štete, prvo u potpopljenom Obrenovcu.
Popisivaće se sve, do poslednje kokoške, kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
„To je zaista veliki posao. Mora da se ide od vrata do vrata, u svako domaćinstvo, čak i onima kojima nisu srušene kuće. Može da se desi da neko uopšte nije bio ugrožen u mestu stanovanja, a da su mu njive poplavljene, da su mu stradali usevi. Svi daju izjave uz potpunu krivičnu odgovornost. Ja ne očekujem da neko kaže da je imao pet koza ili dve ovce više”, objašnjava Vukmirović.
U poplavljenim mestima ispred mnogih domova nalazi se poplavljeni nameštaj i bela tehnika. Vlasnici radnji iznose robu koja je bila u vodi, a najteža situacija je u Krupnju, gde je poplava srušila četrdesetak kuća i 170 oštetila.
Premijer Aleksandar Vučić obišao je to mesto i meštanima obećao da će država brzo obnoviti porušeno.
„Svuda ćemo pomoći i građevinskim materijalom i radnom snagom i na sve druge načine. Tamo gde budemo mogli, pomoći ćemo i električnim aparatima. Država Srbija preuzima na sebe brigu izgradnje kompletno svih puteva na teritoriji opštine Krupanj. Očekujemo da iskoristimo leto i da do kraja septembra ljudi mogu da se usele u svoje kuće i da normalno nastave svoje živote, kao i do sada”, rekao je Vučić.
Štetu od poplava u Srbiji pretrpela je i svaka deseta firma, odnosno oko 37.000 preduzeća. Samo u Rudarskom basenu Kolubara, u kom su potopljeni kopovi i skupoceni bageri, šteta se procenjuje na najmanje 100 miliona evra. Stradale su i trafo stanice, dalekovodi, pruge i železnička infrastuktura, a poseban problem su stotine klizišta, koja su se otvorila širom Srbije.
Prvi bilans prirodne katastrofe, koja je zadesila Srbiju, prema navodima premijera i oceni stručnjaka, je ukupna šteta veća od milijardu evra.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko industrijske komore Srbije, rekao je da i njihove procene to potvrđuju i da obnova neće biti brza i laka:
„To je katastrofa. Ovakva ekonomija, sa ovom štetom, je za nas užas. Mi nemamo kapacitete, nemamo više veliku serijsku proizvodnju građevinskog materijala. Mi smo sada platili danak, i plaćamo ga, onoj nakaradnoj privatizaciji i uništenim fabrikama. Njih više nema. Sada smo spali na mala i srednja preduzeća, a čim su mala preduzeća, po malim selima, tu je skupa i roba. Da smo sačuvali fabrike, koje smo imali, sada bi daleko lakše podneli ovo i jeftinije bi dolazili do materijala, da se saniraju ovakve situacije.”
Kako su razorne poplave zahvatile oko deset odsto obradivih površina u Srbiji, procena stručnjaka je da je voda sa njiva odnela bar pola milijarde evra. Oni napominju da da na to treba dodati gubitak stoke, poljoprivredne mehanizacije i ekonomskih objekata.
Velimir Ilić, ministar bez portfelja za vanredne situacije, kaže da će prva procena štete biti gotova za nekoliko dana:
„Najveća šteta će biti na poljoprivrednom zemljištu i kod poljoprivrednika, gde je u pojedinim sredinama došlo do izbacivanja iz rečnog korita šljunka i peska i presvlačenja obradivih površina šljunkom i peskom. Sanacija će trajati duže i biće jako nezgodna da se uradi. Zemljište je isprano. Oranični slojevi su odneseni negde u potpunosti. Radiće se na tome i to je dugoročni proces. To je teško nadoknaditi.”
Vlada Srbije otvorila je račun na koji se uplaćuje pomoć poplavljenima u Srbiji, na kom je sedam dana od početka katastrofe bilo četrnaest miliona evra, od čega je oko četiri miliona stiglo preko elektronskih uplata iz inostranstva. U animiranju svetske javnosti, pojedinaca i država da pomognu Srbiji i zemljama regiona, dok su političari još razmatrali šta da preduzmu, ključnu ulogu odigrao je teniser Novak Đoković. Apelom preko svetskih televizija, donacijom od pola miliona dolara od pobede na turniru u Rimu i uplatom značajne sume preko svoje fondacije, Novak je pokrenuo mnoge da učine nešto za hiljade ugroženih.
U međuvremenu, Srbija popisuje štetu i priprema molbu Evropskoj uniji za pomoć. Ana Ilić, iz državne Kancelarije za evropske integracije, kaže da će aplikacija biti upućena do sredine jula:
„Nama je rečeno da ako predamo u tom roku, da će oni zaista po ubrzanoj procedure da obrade naš zahtev i da možemo da očekujemo da na jesen već imamo odobrenu aplikaciju. Čak možemo i da retroaktivno finansiramo neke troškove koji su prihvatljivi sporazumom, a koji su nastali pre potpisivanja sporazuma, tako da možemo i njih finansirati.”
U Srbiji se očekuje da iz Brisela stigne oko 100 miliona evra. Procenjuje se da će oko 20 odsto ukupne štete od milijardu evra biti pokriveno iz sredstava strane pomoći, a velikoj podršci Srbija se nada i od Rusije i arapskih partnera. Očekuje se pomoć i od međunarodnih institucija, pa je sa Evropskom investicionom bankom već razgovarano o kreditu na 30 godina. U toku su pregovori sa Svetskom bankom o kreditu od 100 miliona dolara za obnovu infrastrukture, dok su sa više strana najavljene donatorske konferencije.
Iako od međunarodne zajednice neće stići dovoljno, država je obećala da će poplavljenima nadoknaditi sve što su izgubili.
Za početak, radi se asanacija terena, čiste potopljena područja i popisuje šteta, a evakuisani se nadaju da će uskoro doći bolji dani:
„U Obrenovcu se sve potopilo i sve se diglo, ne znam ni gde ćemo, ni šta ćemo.“
„Radimo, haos. Sin mi je tamo. Račišćavamo sve. Kad ćemo se vratiti, stvarno ne znam.“
„Samo su rekli da su ulice očišćene, ali opet se ne možete vratiti negde, gde nema ni vode, ni struje.“
„Još vodu imam u kući. Nemam gde da idem.
