Nakon što je iz Bruxellesa saopćeno da će Republici Albaniji kandidatski statski status biti zvanično dodijeljen krajem sedmice, jasno je da će Bosna i Hercegovina ostati crna rupa na karti Evropske unije. Analitičari smatraju da je glavni problem u neiskrenoj želji bh. političara da BiH uđe u Evropsku uniju.
Zapadni Balkan treba u Evropsku uniju, odlučeno je prije deset godina u Solunu. Od tada mnoge stvari su se promijenile. Hrvatska je član Evropske unije, Makedonija, Crna Gora i Srbija stekle su status kandidata i počele pregovore. Albanija, koja je uz Bosnu i Hercegovinu bila najdalje od tog cilja, uskoro će dobiti status kandidata.
„Činjenica da smo mi i definitivno posljednji u procesu, zaista kazuje koliko je teško u Bosni i Hercegovini napraviti napredak u pogledu reformi koje su neophodne za pristupanje", kaže direktorica Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara BiH Nevenka Savić.
To što su sve zemlje u regiji otišle daleko dalje u pristupanju Evropskoj uniji, od BiH je logično i ide na dušu političara koji vode ovu zemlju skoro 25 godina, mišljenja je profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci Miodrag Živanović.
„Uglavnom se radi o problemu koji je unutrašnja stvar Bosne i Hercegovine i koja je pokazala da iz različitih razloga, a prije svega zbog korupcije i kriminala, zbog mehanizama koji su tipa plemenskog uređenja, ne može funkcionisati na savremen način. Zbog toga mene čude i prijedlozi, recimo gospođe Vesne Pusić, čak i Doris Pak, da bi Bosna i Hercegovina trebala ući u Evropsku uniju pod tzv. specijalnim statusom, što je zapravo najgora usluga nama koji ovdje živimo, jer time postojeće vlasti i sve one vlasti koje su ovdje bile, dobivaju jedan nevjerovatan i veliki alibi", konstatuje Živanović.
Izvršni direktor Centra za političke studije iz Sarajeva Damir Banović takođe smatra da su bh političari najodgovorniji za zastoj evropskih integracija.
„Ne znaju šta taj proces evropskih integracija podrazumijeva, što podrazumijeva ne samo formalne promjene, nego suštinske promjene. I s jedne i s druge strane je realan predmet nadležnosti, ne samo s entiteta na državu, nego sa države na Evropsku uniju u određenim oblastima", naglašava Banović.
Političarima ovako odgovara
Psiholog Srđan Puhalo, koje je nedavno radio istraživanje šta poslanici i novinari u BiH misle o evroatlantskim integracijama, smatra da su dva razloga koja koče dalji put BiH ka Evropskoj uniji. Jedan je nepostojanje bilo kakve strategije međunarodne zajednice prema BiH, a drugi nezainteresovanost, prije svega lidera političkih stranaka, da se evropski put ubrza.
„Ustvari, nemaju iskrenu želju da Bosna i Hercegovina uđe u Evropsku uniju zato što mislim da njima ovakva BiH odgovara, da mogu da rade šta hoće. Imate problem da to što žele građani, a oni žele u Evropsku uniju, ne može se ni na koji način ostvariti putem sadašnje postavke domaćih političara", ocjenjuje Puhalo.
BiH zvanično je započela pregovore o Sporazumu o stablizaciji i pridruživanju 25. novembra 2005. godine, ali se od ovog nije dalje odmakla zbog neprimjenjivanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju 'Sejdić-Finci'. Dok Bosna i Hercegovina ne riješi ovo pitanje, na snagu ne može stupiti ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je potpisan u julu 2008. godine, iako su ga već odavno ratificirale sve članice Evropske unije.
Trenutni zastoj BiH začuđuje jer se većina građana BiH, oko 80 posto, i poslanici u tri bosanskohercegovačka parlamenta izjašnjavaju da žele u Evropsku uniju, kaže Puhalo.
„Mislim da je prvi korak ka deblokiranju tog procesa ustvari nazvati prave krivce za tu blokadu imenom i prezimenom, a mislim da to nije jedan, već ih ima više, onda gledati kako te kočničare evropskih procesa negdje ili marginalizovati ili sankcionisati, ali da oni osjećaju te posljedice, ne građani", kaže Puhalo.
Promjenu političke klime u BiH prema EU, prema mišljenju Banovića, može se možda očekivat nakon okobarskih opštih izbora, koji će se održati po dosadašnjem diskriminatornom sistemu, na što je ukazao Evropski sud u Strazburu.
„Bilo ko da dođe na vlast, neće postojati alternativa. Ili će biti neki radikalizam, ne mislim u smislu rata, ali kao konstantno zaoštravanje odnosa, posebno međunacionalnih, ili će biti alternativa Evropska unija", smatra Banović.
Čak i ako se nešto promijeni, BiH ne može dobiti kandidatski status do 2016. godine s obzirom da razmatranje dodjele tog statusa od podnošenja zahtjeva traje otprilike godinu i po.
