Građani Srbije imaju najviše poverenja u vojsku i u crkvu, pokazalo je novo istraživanje Galup Balkan monitora.
Istraživanje sprovedeno u julu 2010. na području Zapadnog Balkana, pokazalo je da su vojska i crkva institucije kojima se najviše veruje u Srbiji od 2008, ali je u protekle tri godine vojska preuzela prvo mesto od crkve.
Na trećem mestu je policija u koju ima poverenje 59,6 odsto ispitanika u Srbiji, dok znatno manje građani veruju medijima - 41,6 odsto, pravosuđu - 38 i vladi - 33 odsto.
Ovako razmišljaju neki naši sugrađani koje smo pitali – u koju instituciju imaju najviše poverenja i zašto.
Ovdašnju popularnost crkve i vojske, uprkos njihovoj kompromitaciji u prošlom ili sadašnem vremenu, teoretičarka marketinga Nadežda Milenković tumači kroz jedno drugo istraživanje – koje je nedavno pokazalo, da je srpskom narodu bliža autokratija od demokratije.
“I kad smo sami u situaciji da vladamo, bilo u firmi ili u porodici, mi vladamo kao autokrate, a ne kao demokrate. Onda je logično da su crkva i vojska, koje su par ekselans autokratske institucije, ovde popularne”, kaže Nadežda Milenković.
Crkva i dalje uživa veliko povererenje građana, mada beleži pad od 9 procenata.
Analitičar Mirko Đorđević objašnajava da su vlasti u Srbiji, u proteklih dvadesetak godina, forsirale klerikalizaciju, što je crkvu učinilo najpopularnijom institucijom u zemlji, međutim, kako kaže, vremenom se stvar promenila, pošto se crkva kompromitovala.
“Pokazalo se da u njenim redovima nema sabornosti, što je drugo ime za monolitnost, nego postoje različiti sukobi, pedofilija i mnogo šta drugo, sve do najnovijih zbivanja oko Artemija koja pokazuju da se sve više crkva profiliše kao politička institucija konzervativnog tipa. Nju podržavaju konzervativne strukture i desničarske organizacije, naravno, pored još uvek velikog broja vernika”, ocenio je Đorđević.
Đorđević kaže da bi ovo trebalo da bude dobra opomena crkvi, da se kloni stihija političkog života i vrati svojoj izvornoj misiji.
“Koja se ne zove klerikalizacija, nego evangelizacija”, rekao je on.
Demilitarizacija društva
Uprkos činjenici da istorija prethodnih vojski nije bila najslavnija, ova institucija je, takođe, i u tom periodu uživala skoro najviši stepen poverenja građana.
Sadašnji skok popularnosti vojske može se delimično objasniti i ukidanjem regrutnog sistema što je, po mišljenju vojno-politikog komentatora Ljubodraga Stojadinovića doprinelo i afirmaciji politike koja iza nje stoji, jer stvara utisak.
“ ...otprilike, neka vrsta garancije da je Srbija, verovatno, ostavila iza sebe onaj deo istorije u kome se ratovalo i kome su vojnici korišćeni kao topovsko meso na raznim neproduktivnim ratištima. Videlo se, posle svega, da je to sve bilo besmisleno.”
Stojadinović kaže da to predstavlja neku vrstu dokaza da je ne delu demilitarizacija srpskog društva.
“Da vojska jeste simbol države, ali da su građani svesni toga da se ona ne sprema za rat, niti postoje okolnosti u kojima sledi mobilizacija i druge neprijatne uspomene iz prošlosti, nego da je pred Srbijom jedan, relativno, miran period kad je u pitanju odnos prema bezbednosti”, navodi Stojadinović.
Predsednik Srbije Boris Tadić na ustoličenju patrijarha SPC Irineja, Peć 3. oktobar 2010.
Nadežda Milenković skreće pažnju na činjenicu da obe ove institucije vekovima imaju snažan marketing i promocije, što se ni danas nije promenilo.
„Jedini diplomci, čijem diplomiranju prisustvuje predsednik države, jesu ovi sa vojne akademije. On ne prisustvuje dodeli diploma lekara i inženjera, što dosta govori o tome koji stav ima predsednik države, odnosno država“, zaključuje ona.
Slično je i kada je crkva u pitanju:
„Vi nemate političara ni stranke, ili gotovo da nemate, koji se ne slikaju svakodnevno sa popovima. To je isto jaka poruka. I onda, naravno, posledično dobijete da je neki Pahomije jači od države i njenih institucija“, ocenjuje Milenković.
Istraživanje sprovedeno u julu 2010. na području Zapadnog Balkana, pokazalo je da su vojska i crkva institucije kojima se najviše veruje u Srbiji od 2008, ali je u protekle tri godine vojska preuzela prvo mesto od crkve.
Na trećem mestu je policija u koju ima poverenje 59,6 odsto ispitanika u Srbiji, dok znatno manje građani veruju medijima - 41,6 odsto, pravosuđu - 38 i vladi - 33 odsto.
Ovako razmišljaju neki naši sugrađani koje smo pitali – u koju instituciju imaju najviše poverenja i zašto.
Ovdašnju popularnost crkve i vojske, uprkos njihovoj kompromitaciji u prošlom ili sadašnem vremenu, teoretičarka marketinga Nadežda Milenković tumači kroz jedno drugo istraživanje – koje je nedavno pokazalo, da je srpskom narodu bliža autokratija od demokratije.
“I kad smo sami u situaciji da vladamo, bilo u firmi ili u porodici, mi vladamo kao autokrate, a ne kao demokrate. Onda je logično da su crkva i vojska, koje su par ekselans autokratske institucije, ovde popularne”, kaže Nadežda Milenković.
I kad smo sami u situaciji da vladamo, bilo u firmi ili u porodici, mi vladamo kao autokrate, a ne kao demokrate. Onda je logično da su crkva i vojska, koje su par ekselans autokratske institucije, ovde popularne, ocenjuje Nadežda Milenković.
Crkva i dalje uživa veliko povererenje građana, mada beleži pad od 9 procenata.
Analitičar Mirko Đorđević objašnajava da su vlasti u Srbiji, u proteklih dvadesetak godina, forsirale klerikalizaciju, što je crkvu učinilo najpopularnijom institucijom u zemlji, međutim, kako kaže, vremenom se stvar promenila, pošto se crkva kompromitovala.
“Pokazalo se da u njenim redovima nema sabornosti, što je drugo ime za monolitnost, nego postoje različiti sukobi, pedofilija i mnogo šta drugo, sve do najnovijih zbivanja oko Artemija koja pokazuju da se sve više crkva profiliše kao politička institucija konzervativnog tipa. Nju podržavaju konzervativne strukture i desničarske organizacije, naravno, pored još uvek velikog broja vernika”, ocenio je Đorđević.
Đorđević kaže da bi ovo trebalo da bude dobra opomena crkvi, da se kloni stihija političkog života i vrati svojoj izvornoj misiji.
“Koja se ne zove klerikalizacija, nego evangelizacija”, rekao je on.
Demilitarizacija društva
Uprkos činjenici da istorija prethodnih vojski nije bila najslavnija, ova institucija je, takođe, i u tom periodu uživala skoro najviši stepen poverenja građana.
Vojska jeste simbol države, ali da su građani svesni toga da se ona ne sprema za rat, niti postoje okolnosti u kojima sledi mobilizacija i druge neprijatne uspomene iz prošlosti, kaže Ljubodrag Stojadinović.
“ ...otprilike, neka vrsta garancije da je Srbija, verovatno, ostavila iza sebe onaj deo istorije u kome se ratovalo i kome su vojnici korišćeni kao topovsko meso na raznim neproduktivnim ratištima. Videlo se, posle svega, da je to sve bilo besmisleno.”
Stojadinović kaže da to predstavlja neku vrstu dokaza da je ne delu demilitarizacija srpskog društva.
“Da vojska jeste simbol države, ali da su građani svesni toga da se ona ne sprema za rat, niti postoje okolnosti u kojima sledi mobilizacija i druge neprijatne uspomene iz prošlosti, nego da je pred Srbijom jedan, relativno, miran period kad je u pitanju odnos prema bezbednosti”, navodi Stojadinović.
Nadežda Milenković skreće pažnju na činjenicu da obe ove institucije vekovima imaju snažan marketing i promocije, što se ni danas nije promenilo.
„Jedini diplomci, čijem diplomiranju prisustvuje predsednik države, jesu ovi sa vojne akademije. On ne prisustvuje dodeli diploma lekara i inženjera, što dosta govori o tome koji stav ima predsednik države, odnosno država“, zaključuje ona.
Slično je i kada je crkva u pitanju:
„Vi nemate političara ni stranke, ili gotovo da nemate, koji se ne slikaju svakodnevno sa popovima. To je isto jaka poruka. I onda, naravno, posledično dobijete da je neki Pahomije jači od države i njenih institucija“, ocenjuje Milenković.
