Univerzitet u Prištini privodi kraju prvi upisni rok studenata, a potom sledi i još jedan na svim fakultetima. Bez obzira da li to tržište rada zahteva ili ne, najveći broj mladih na Kosovu se opredeljuje za studiranje prava ili ekonomije.
Na osnovu zvaničnih podataka, prištinski univerzitet će ove godine upisati 11.932 studenata, od čega preko 9.000 redovnih, dok su preostali vanredni. Za razliku od prošle akademske godine u predstojećoj će se na prvu godinu upisati 2.711 studenata više.
Ardian Kastrati, savetnik rektora prištinskog univerziteta, u izjavi za RSE kaže da se najveći broj studenata upisuje na prava ili na ekonomiju.
„Još uvek je rano za konačnu procenu s obzirom da je do sada upisano oko 6.000 studenata. Ali, na osnovu prvih procena, i ove godine najpopularniji su ekonomija, pravo, a potom i medicina i učiteljski fakultet“, kazao je on.
Mladi koji su se opredelili za takve profesije kažu da su tu odluku doneli zato što im se one pre svega dopadaju, ali dodaju da nisu informisani da na tržištu rada ove profesije nisu toliko potrebne.
„Dopada mi se pravo i zato sam se odlučila za taj pravac. Nadam se da ću moći da nađem posao na kraju“, navodi Anila.
„Izabrao sam Ekonomski fakultet zato što mi se dopada i zato što mislim da ću tu pronaći sebe“, kaže Fatos.
Najmlađa populacija i visoka nezaposlenost
Zainteresovanost mladih za Ekonomski ili Pravni fakultet iz godine u godinu je u porastu. Ovakvu situaciju kosovske institucije moraju shvatiti ozbiljno zato što tržište rada zahteva sasvim nešto drugo, kaže za RSE Berat Rukiqi, sekretar Privredne komore Kosova.
„Svakim danom se sve više traže tehnički profili. Na primer, sektori koji su u razvoju, kao što je poljoprivreda, prerada rude i metala gde ima potencijala zbog podzemnih bogastava“, navodi Rukiqi.
Biznismeni i privrednici kontinuirano traže od obrazovnih institucija da u skladu sa tržištem rada, rade na izboru profila u visokom obrazovanju s obzirom da postoji nedostatak radnika u mnogim profesijama, pa te poslove obavlja nekvalifikovano osoblje.
Kosovo inače ima najmlađu populaciju u Evropi, sa preko 50 posto ispod 25 godina starosti.
Svake godine na tržište rada Kosova uđe između 25.000 i 30.000 radno sposobnih, dok samo 4.000 uspeju da se zaposle.
Zaposlenost je poslednjih godina naročito otežana, jer je ona u javnom sektoru zamrznuta do kraja 2015. godine.
Na osnovu poslednjih podataka sa popisa stanovništva, 44,9 posto stanovništva Kosova je nezaposleno.
Na osnovu zvaničnih podataka, prištinski univerzitet će ove godine upisati 11.932 studenata, od čega preko 9.000 redovnih, dok su preostali vanredni. Za razliku od prošle akademske godine u predstojećoj će se na prvu godinu upisati 2.711 studenata više.
Ardian Kastrati, savetnik rektora prištinskog univerziteta, u izjavi za RSE kaže da se najveći broj studenata upisuje na prava ili na ekonomiju.
„Još uvek je rano za konačnu procenu s obzirom da je do sada upisano oko 6.000 studenata. Ali, na osnovu prvih procena, i ove godine najpopularniji su ekonomija, pravo, a potom i medicina i učiteljski fakultet“, kazao je on.
Mladi koji su se opredelili za takve profesije kažu da su tu odluku doneli zato što im se one pre svega dopadaju, ali dodaju da nisu informisani da na tržištu rada ove profesije nisu toliko potrebne.
„Dopada mi se pravo i zato sam se odlučila za taj pravac. Nadam se da ću moći da nađem posao na kraju“, navodi Anila.
„Izabrao sam Ekonomski fakultet zato što mi se dopada i zato što mislim da ću tu pronaći sebe“, kaže Fatos.
Najmlađa populacija i visoka nezaposlenost
Zainteresovanost mladih za Ekonomski ili Pravni fakultet iz godine u godinu je u porastu. Ovakvu situaciju kosovske institucije moraju shvatiti ozbiljno zato što tržište rada zahteva sasvim nešto drugo, kaže za RSE Berat Rukiqi, sekretar Privredne komore Kosova.
„Svakim danom se sve više traže tehnički profili. Na primer, sektori koji su u razvoju, kao što je poljoprivreda, prerada rude i metala gde ima potencijala zbog podzemnih bogastava“, navodi Rukiqi.
Biznismeni i privrednici kontinuirano traže od obrazovnih institucija da u skladu sa tržištem rada, rade na izboru profila u visokom obrazovanju s obzirom da postoji nedostatak radnika u mnogim profesijama, pa te poslove obavlja nekvalifikovano osoblje.
Kosovo inače ima najmlađu populaciju u Evropi, sa preko 50 posto ispod 25 godina starosti.
Svake godine na tržište rada Kosova uđe između 25.000 i 30.000 radno sposobnih, dok samo 4.000 uspeju da se zaposle.
Zaposlenost je poslednjih godina naročito otežana, jer je ona u javnom sektoru zamrznuta do kraja 2015. godine.
Na osnovu poslednjih podataka sa popisa stanovništva, 44,9 posto stanovništva Kosova je nezaposleno.
