Nacionalističko divljanje prolazi i na Dan državnosti

(FOTOGALERIJA: Pripadnici desničarskih organizacija na skupu u Orašcu, 15. februar 2011. FOTO: Dragan Todorović - Vreme)

Iva Martinović

Paralelno sa zvaničnim obeležavanjem Dana državnosti u Orašcu, praznik su na istom mestu, uz predstavnike vlasti i brojnu policiju, proslavile i ekstremne desničarske organizacije. Pokreti Obraz i “Naši 1389.”, na čiju se zabranu čeka već dve godine, skandirali haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, pozivali na ustanak, a na kraju u blatu izgazili zastave EU i Demokratske stranke. Policija nije reagovala na remećenje javnog reda i mira.

“Ratko Mladić! Ratko Mladić!”, skandirali su u nedogled okupljeni desničari na samo par koraka od policije i Radovanu Karadžiću, a jedino klicanja prijateljstvu Rusije i Srbije prekidala su uzvike poput „ne damo Mladića, daćemo vam Tadića“ i „spasi Srbiju i ubij se, Tadiću Borise“.

Vizuelno obeležje skupu dali su i ravnogorci obučeni u imitacije četničkih uniformi, koji su obavljali i neku vrstu redarske službe, uporedo sa policijom. Uz brojne prepoznatljive zastave desničara pozivalo na ustanak sa transpatenatima "Sretenje - početak bune protiv dahija” i "Nato dahije, marš iz Srbije". Zastave EU i Demokratske stranke završile su izgažene u blatu.

Predsednik organizacionog odbora Vlade Srbije za obeležavanje Dana državnosti Milivoje Mihajlović kaže za RSE da organizacije čiji su pripadnici autori najnovijeg ispada nisu zabranjene i da država može da reaguje samo ukoliko bi prekršili zakon:

“To je bilo očekivano i nije prvi put da se desničarske organizacije okupljaju na Sretenje u Marićevića jaruzi. Njihovi istupi po pravilu su usmereni protiv svih orijentacija ove vlade. To su organizovani skupovi, prvenstveno sa ciljem da se te medijski promovišu. Šta god mi mislili o toj ikonografiji i takvoj ideologiji, država može da reaguje jedino kada oni svojim delovanjem budu prekršili zakon”, kaže Mihajlović.

Na pitanje da su narušavali javni red i mir, Mihajlović odgovara:

“Pa tu procenu treba da donesu nadležni organi, a to znači policija koja je tamo bila.”

Prisutna policija procenila je da za reagovanje razloga nema, pa je okupljene bezuspešno pokušavao da umiri vladika koji je u obližnjoj crkvi držao opelo.

Prećutna saglasnost

Iako je i prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, granica do koje neko može da izražava svoje stavove, ma koliko oni bili šokantni ili uznemirujući po druge, prilično visoka, Goran Miletić iz organizacije “Civil rights defenders” ukazuje na specifičnost situacije.

“Ono što je posebno skandalozno je da jedna država, koja pretenduje da bude demokratska, a na neki način želi i da bude ponosna specijalno na dan svoje državnosti, dopušta upravo gaženje ključnih stvari kao što je evropska orijentacija ili veličanje jednog ratnog zločinca. Policija je morala da ih udalji, privede ili legitimiše. Verovatno to nisu uradili iz nekog straha da bi moglo doći do još veće reakcije ovakvih ekstremističkih organizacija”, smatra Miletić.

Zahtev za zabranu delovanja pokreta “Obraz”, “Naši 1389.” i “Nacionalni stroj” podnet je još pre dve godine. U međuvremenu, iz Marićevića jaruge, gde je upriličena proslava Dana državnosti, ponikla je i najmlađa politička partija u Srbiji. „Naši 1389“, ne obaziru se na najave o zabranama, a ovu priliku iskoristili su da najave osnivačku skupštinu. Gaženjem zastava Evropske unije i Demokratske stranke poslali, kako kažu, simboličnu poruku režimu protiv kog će se boriti na sledećim parlamentarnim izborima.

“Obraz” je ovoga puta bio bez lidera Mladena Obradovića, koji je u zatovru pod optužbom da je organizovao nerede tokom Parade ponosa u Beogradu.

Sociolog Ivan Kuzminović ocenjuje da slika sa proslave Dana državnosti jasno pokazuje da su se ekstremni desničari u poslednje vreme osokolili.

“Nakon do sada neuspelog pokušaja da se neke ultradesničarske organizacije zakonski zabrane, ti ljudi su došli do zaključka da im država ništa ne može i neće. Institucije Srbije užasno kasne u procesu borbe protiv tih, slobodno se može reći, fašističkih udruženja. Dok se ne zauzme daleko jasniji stav, pre svega političara - jedan vrednosni sud o tim ljudima, mi ćemo i u budućnosti gledati razne vrste ovakvih fašističko-četničkih manifestacija.U isto vreme je zanimljivo da dok oni divljaju pred praktično državnim vrhom na toj proslavi, policija koja stoji ispred njih ne reaguje. To govori o tome da postoji jedna vrsta prećutne saglasnosti u vlasti da se protiv njih ne interveniše”, ocenjuje Kuzminović.

Obeležavanje Dana državnosti ni ove godine nije propustio Luka Karadžić, brat haškog optuženika Radovana Karadžića.