Bajram Asslani sa Kosova nalazi se na listi FBI pod optužbom da je saradnik grupe koja je planirala pokretanje nasilnog džihada. Vlasti na Kosovu i EULEX odbili su prije godinu dana da izruče SAD-u Asslanija, koji je tada dao izjavu za RSE (26.11.2010.)
Amra Zejneli
Na Kosovu nema rizika od radikalnih islamskih grupa, smatraju institucije bezbednosti. U Islamskoj zajednici Kosova kažu da postoje radikalni elementi, ali smatraju da ne mogu ugroziti bezbednost.
Oko 90 posto kosovskog stanovništva je islamske veroispovesti, ali religija nije značajan faktor u javnom životu.
Na osnovu poslednjeg izveštaja o Međunarodnim verskim slobodama američkog State Departmenta, u toku proteklih godina na Kosovu je zabeleženo nekoliko nasilnih incidenata između različitih islamskih grupa, na šta je reagovala i Islamska zajednica Kosova. Ona je izrazila zabrinutost oko radikalnih islamskih grupa koje deluju iz privatnih kuća i koje predvode lica van Kosova.
Međutim, nadležni bezbednosnih organa navode da Kosovo nije izloženo riziku od ovih radikalnih islamskih grupa, niti od bilo kog drugog oblika terorizma.
Portparol Policije Kosova Baki Kelani navodi da ovakav zaključak proizilazi iz razmene informacija sa ostalim bezbednosnim institucijama, ali i sa Islamskom zajednicom Kosova.
„Kosovo nije direktno pod rizikom od terorističkih napada, ali Kosovo ne može biti imuno od rizika takvih napada koji postoje u svetu. Na osnovu nekoliko procena, pa i onih međunarodnih, narod Kosova se ne smatra narodom koji može biti uključen u terorističke slučajeve. Prema tome, ne postoji direktan rizik od takvih grupa“, kazao je za RSE Kelani.
Međutim, iako Kosovo do sada nije imalo problema sa terorizmom, Vlada Kosova ipak ima državnu strategiju protiv terorizma koja sadrži „ciljeve koji se odnose na vođenje efikasne politike protiv unutrašnjeg i spoljnog terorizma, i ima za cilj da pomaže gradnju i izvođenje politika kako bi jačala kapacitete protiv terorizma u svim nivoima vlade, hitne službe, preduzeća i zajednice kao celine“.
Politizacija vere
Dok veliki broj ljudi vehabizam povezuje sa negativnim delima, Ahmet Sadriu iz Islamske zajednice Kosova u razgovoru za RSE ističe da, kada je ovaj pokret u pitanju, u njegovom teorijskom aspektu ne postoje tendencije ka ekstremizmu, te da na primer ukoliko neka ličnost koja pripada ovom pokretu poduzme terorističke akcije, to je njegova lična odgovornost.
Iako se na Kosovu govori o vehabizmu kao o pokretu ekstremista, on navodi da se više radi o politizaciji same vere Islama. On međutim potvrđuje da su od završetka rata na Kosovu prisutni brojni elementi koji su došli sa strane, nepozvani.
„Tačno je da su različita društva sa zapada i istoka donela nove pojave kod nas, a što se tiče Islama, prisutni su novi načini obavljanja molitve koji se razlikuje od onog našeg tradicionalnog, zatim nov način odevanja ili drugačiji izgled – ljudi sa kratkim pantalonama ili dugim bradama i slično“, navodi on.
Nedavno je i oko hiljadu građana protestovalo u Prištini sa zahtevom da se ponovo razmotri Nacrt zakona o uvođenju veronauke u školama, da se otkloni zabrana nošenja marama, kao i da nadležni odrede lokaciju za izgradnju nove džamije u centru Prištine. Okupljeni su poručili i da neće dozvoliti da se Kosovo pretvori u zemlju ateista:
Protest u Prištini zbog zabrane nošenja marama u javnim školama, 2011
Ovaj protest nije podržala Islamska zajednica Kosova. Sadriu navodi da se zapravo radi o pokušajima da se sva ova pitanja ispolitizuju.
On ističe da je IZK stavila do znanja i kosovskim institucijama da na Kosovu postoje elementi, odnosno nepozvani i nekontrolisani gosti, koji uzrokuju nemire. On navodi da je među njima bilo i ljudi iz Albanije i Makedonije, ali naglašava da se radi o maloj grupi ljudi koja ne predstavlja rizik za bezbednost Kosova.
Inače, jedan od učesnika tadašnjih protesta, Fuad Ramiqi je kazao da će se poduzeti ostali koraci ukoliko se ovi zahtevi ne realizuju.
U razgovoru za RSE, Ramiqi međutim navodi da postoji samo jedna vrsta Islama koja je ista na celom svetu. On je odbacio tvrdnje da su učesnici protesta u Prištini pripadali pokretu vehabija.
„Što se tiče tendencija da se tradicionalnom Islamu na Kosovu dodaju radikalni elementi, to su mišljenja pojedinaca ili ljudi koji nisu dovoljno upoznati sa Islamom i koji ne razumeju funkcionisanje jedne demokratske države koja garantuje osnovna prava i slobode“, navodi Ramiqi.
Vehabizam je konzervativni pokret u Islamu koji je utemeljio u Saudijskoj Arabiji u XVIII veku arapski filozof Muhamed bin Abdul Vahab. Rođen u vreme kada počinje stagnacija Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba duhovno pročistiti od otomanske dekadentnosti i vratiti izvornim dogmama. Od sufista je preuzeo model konspirativnog verskog reda ali je odbacio obrede inicijacije i muziku u bilo kojoj formi. Takođe je osuđivao ukrašavanje džamija i poroke poput pušenja duvana. Odbacio je poštovanje islamskih svetaca i mesta i predmeta koji su s njima povezani.
Vahab je tvrdio da su se ubrzo posle smrti proroka Muhameda, muslimani ponovo vratili u neverništvo kao i pre pojave islama. On je smatrao da ljudsko društvo treba urediti po božjem a ne ljudskom zakonu.
Vehabizam se u suštini zasniva na redukcionističkim i izvornim idejama o islamu te interpretira veru drugačije od ostalih islamskih pravaca kao što su sunizam, sufizam i šiizam. Vehabizam nastoji zadržati muslimane na izvornoj interpretaciji Islama bez daljnjih naučnih, teorijskih i sličnih posredovanja u interpretaciji. Vehabizam je istorijski nastao kroz podelu u Saudijskoj Arabiji između političkog i religijskog života muslimana pri čemu je religijski život kontrolisan od strane vehabijskih propovednika.
Sloboda veroispovesti ne postoji. Islam je zvanična religija i svi građani moraju biti muslimani.Reč je o tumačenju islama koje i muslimane koji drukčije razmišljaju kvalifikuje kao nevernike, posebno šiite. Sami sebe nikad neće nazvati vehabijama i taj naziv smatraju pogrdnim.
Od svog nastanka pa do danas vehabizam je postao toliko ekstreman da su se mnogi islamski pravci kao što su sunizam, sufizam i šiizam počeli plašiti tog pokreta.
Nakon utemeljenja Saudijske Arabije 1932. godine, vehabijsko učenje islama postaje državna ideologija u ovoj zemlji.
U moderno vremenu vehabizam je najrasprostranjeniji u nemodernizovanim delovima Azije i mnogi ga okrivljuju za podsticanje i davanje ideološke osnove današnjim terorističkim grupama.
Više o ideološkoj osnovi pokreta u delu knjige "Al-Kai'da u BiH: Mit ili stvarna opasnost' Vlade Azinovića, u izdanju RSE.
Amra Zejneli
Na Kosovu nema rizika od radikalnih islamskih grupa, smatraju institucije bezbednosti. U Islamskoj zajednici Kosova kažu da postoje radikalni elementi, ali smatraju da ne mogu ugroziti bezbednost.
Oko 90 posto kosovskog stanovništva je islamske veroispovesti, ali religija nije značajan faktor u javnom životu.
Na osnovu poslednjeg izveštaja o Međunarodnim verskim slobodama američkog State Departmenta, u toku proteklih godina na Kosovu je zabeleženo nekoliko nasilnih incidenata između različitih islamskih grupa, na šta je reagovala i Islamska zajednica Kosova. Ona je izrazila zabrinutost oko radikalnih islamskih grupa koje deluju iz privatnih kuća i koje predvode lica van Kosova.
Međutim, nadležni bezbednosnih organa navode da Kosovo nije izloženo riziku od ovih radikalnih islamskih grupa, niti od bilo kog drugog oblika terorizma.
Portparol Policije Kosova Baki Kelani navodi da ovakav zaključak proizilazi iz razmene informacija sa ostalim bezbednosnim institucijama, ali i sa Islamskom zajednicom Kosova.
„Kosovo nije direktno pod rizikom od terorističkih napada, ali Kosovo ne može biti imuno od rizika takvih napada koji postoje u svetu. Na osnovu nekoliko procena, pa i onih međunarodnih, narod Kosova se ne smatra narodom koji može biti uključen u terorističke slučajeve. Prema tome, ne postoji direktan rizik od takvih grupa“, kazao je za RSE Kelani.
Međutim, iako Kosovo do sada nije imalo problema sa terorizmom, Vlada Kosova ipak ima državnu strategiju protiv terorizma koja sadrži „ciljeve koji se odnose na vođenje efikasne politike protiv unutrašnjeg i spoljnog terorizma, i ima za cilj da pomaže gradnju i izvođenje politika kako bi jačala kapacitete protiv terorizma u svim nivoima vlade, hitne službe, preduzeća i zajednice kao celine“.
Politizacija vere
Dok veliki broj ljudi vehabizam povezuje sa negativnim delima, Ahmet Sadriu iz Islamske zajednice Kosova u razgovoru za RSE ističe da, kada je ovaj pokret u pitanju, u njegovom teorijskom aspektu ne postoje tendencije ka ekstremizmu, te da na primer ukoliko neka ličnost koja pripada ovom pokretu poduzme terorističke akcije, to je njegova lična odgovornost.
Iako se na Kosovu govori o vehabizmu kao o pokretu ekstremista, on navodi da se više radi o politizaciji same vere Islama. On međutim potvrđuje da su od završetka rata na Kosovu prisutni brojni elementi koji su došli sa strane, nepozvani.
„Tačno je da su različita društva sa zapada i istoka donela nove pojave kod nas, a što se tiče Islama, prisutni su novi načini obavljanja molitve koji se razlikuje od onog našeg tradicionalnog, zatim nov način odevanja ili drugačiji izgled – ljudi sa kratkim pantalonama ili dugim bradama i slično“, navodi on.
Nedavno je i oko hiljadu građana protestovalo u Prištini sa zahtevom da se ponovo razmotri Nacrt zakona o uvođenju veronauke u školama, da se otkloni zabrana nošenja marama, kao i da nadležni odrede lokaciju za izgradnju nove džamije u centru Prištine. Okupljeni su poručili i da neće dozvoliti da se Kosovo pretvori u zemlju ateista:
Protest u Prištini zbog zabrane nošenja marama u javnim školama, 2011
Ovaj protest nije podržala Islamska zajednica Kosova. Sadriu navodi da se zapravo radi o pokušajima da se sva ova pitanja ispolitizuju.
On ističe da je IZK stavila do znanja i kosovskim institucijama da na Kosovu postoje elementi, odnosno nepozvani i nekontrolisani gosti, koji uzrokuju nemire. On navodi da je među njima bilo i ljudi iz Albanije i Makedonije, ali naglašava da se radi o maloj grupi ljudi koja ne predstavlja rizik za bezbednost Kosova.
Inače, jedan od učesnika tadašnjih protesta, Fuad Ramiqi je kazao da će se poduzeti ostali koraci ukoliko se ovi zahtevi ne realizuju.
U razgovoru za RSE, Ramiqi međutim navodi da postoji samo jedna vrsta Islama koja je ista na celom svetu. On je odbacio tvrdnje da su učesnici protesta u Prištini pripadali pokretu vehabija.
„Što se tiče tendencija da se tradicionalnom Islamu na Kosovu dodaju radikalni elementi, to su mišljenja pojedinaca ili ljudi koji nisu dovoljno upoznati sa Islamom i koji ne razumeju funkcionisanje jedne demokratske države koja garantuje osnovna prava i slobode“, navodi Ramiqi.
O vehabizmu
O vehabizmuVehabizam je konzervativni pokret u Islamu koji je utemeljio u Saudijskoj Arabiji u XVIII veku arapski filozof Muhamed bin Abdul Vahab. Rođen u vreme kada počinje stagnacija Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba duhovno pročistiti od otomanske dekadentnosti i vratiti izvornim dogmama. Od sufista je preuzeo model konspirativnog verskog reda ali je odbacio obrede inicijacije i muziku u bilo kojoj formi. Takođe je osuđivao ukrašavanje džamija i poroke poput pušenja duvana. Odbacio je poštovanje islamskih svetaca i mesta i predmeta koji su s njima povezani.
Vahab je tvrdio da su se ubrzo posle smrti proroka Muhameda, muslimani ponovo vratili u neverništvo kao i pre pojave islama. On je smatrao da ljudsko društvo treba urediti po božjem a ne ljudskom zakonu.
Vehabizam se u suštini zasniva na redukcionističkim i izvornim idejama o islamu te interpretira veru drugačije od ostalih islamskih pravaca kao što su sunizam, sufizam i šiizam. Vehabizam nastoji zadržati muslimane na izvornoj interpretaciji Islama bez daljnjih naučnih, teorijskih i sličnih posredovanja u interpretaciji. Vehabizam je istorijski nastao kroz podelu u Saudijskoj Arabiji između političkog i religijskog života muslimana pri čemu je religijski život kontrolisan od strane vehabijskih propovednika.
Sloboda veroispovesti ne postoji. Islam je zvanična religija i svi građani moraju biti muslimani.Reč je o tumačenju islama koje i muslimane koji drukčije razmišljaju kvalifikuje kao nevernike, posebno šiite. Sami sebe nikad neće nazvati vehabijama i taj naziv smatraju pogrdnim.
Od svog nastanka pa do danas vehabizam je postao toliko ekstreman da su se mnogi islamski pravci kao što su sunizam, sufizam i šiizam počeli plašiti tog pokreta.
Nakon utemeljenja Saudijske Arabije 1932. godine, vehabijsko učenje islama postaje državna ideologija u ovoj zemlji.
U moderno vremenu vehabizam je najrasprostranjeniji u nemodernizovanim delovima Azije i mnogi ga okrivljuju za podsticanje i davanje ideološke osnove današnjim terorističkim grupama.
Više o ideološkoj osnovi pokreta u delu knjige "Al-Kai'da u BiH: Mit ili stvarna opasnost' Vlade Azinovića, u izdanju RSE.