Osnovno pitanje u Srbiji je da li će izbor Kolinde Grabar Kitarović doneti neke promene u odnosu Hrvatske prema Srbiji, odnosno promene u medjusobnim odnosima dve države, kaže Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam i koprdsednik Igmanske inicijative. On problem vidi više u ponovnom pozicioniranju HDZ-a kao stranke tvrde nacionalističke desnice, nego u političkom profilu novoizabrane predsednice.
„Da je trenutno HDZ onakav kakav je bio u vreme Sanadera, znači umerena desnica, ja bih sa sigurnošću mogao reći da bi to možda čak doprinelo i nekom poboljšanju odnosa, s obzirom na patriotski potencijal te partije koji joj daje razrešene ruke u odnosu sa Srbijom. Medjutim, HDZ se u medjuvremenu radikalizovao. Tomislav Karamarko ga je odveo na krajnju desnicu. I mada Kolinda Grbara Kitarović pripada umerenom krilu HDZ-a, ona neće moći potpuno da odoli eventualnim pritiscima iz vrha stranke da se njena ovlašćenja u spoljnoj politici ne zloupotrebe za unutrašnjepolitilku svrhu“ kaže Popov i podseća da je bilo u kampanji reči o uslovljavanju podrške evropskom putu Srbije, pre svega rešavanjem problema nestalih. Medjutim, Popov veruje da je nova predsednica Hrvatske „po svom ličnom opredeljenju sklona gradjenju daljih dobrih odnosa sa Srbijom i u regionu, jer ima veliko medjunarodno iskustvo.“
U Srbiji do ovog trenutka nema zvaničnih reakcija na izbor predsednice Hrvatske, a naš sagovornik Aleksandar Popov ne smatra da zvanični Beograd ima razloga da javno iskaže zabrinutost, bez obzira što je pominjala uslovljavanje podrške Hrvatske evropskom putu Srbije u svojoj predizbornoj kampanji.
„Ja mislim da će reakcije biti odmerene zato što nije došla na čelo države ličnost sa spornom biografijom, kao što je to bilo nakon izbora u Srbiji 2012. kada su došli na vlast ljudi koji su za Hrvatsku bili sporni zbog njihovih uloga u ratnim 90-im godinama ( predsednika države i visokih funckionera u tadašnjoj vladi). Ovde nije taj slučaj.“
Popov kaže da su uloge predsednika dve države značajne, utoliko što mogu da stvore povoljnu klimu za proces normalizacije i razvijanje medjusobnih odnosa koji su već dve godine u dubokoj hibernaciji, a mogu da te odnose, svojim prepucavanjima, vrate „ne na nulu, već ispod nule“.
I drugi analitičari koji su se oglasili ne očekuju probleme na relaciji Beograd-Zagreb, naprotiv, prognoziraju pragmatičnije ponašanje nove stanarke Pantovčaka. Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je za agenciju Beta „da će se nakon izbora Kolinde Grabar Kitarović za predsednicu Hrvatske ići pragmatičnije u sporna pitanja nestalih i granica“.
Nova predsednica Hrvatske doprineće da odnosi te zemlje sa Srbijom budu pragmatičniji, ali će Hrvatska istovremeno pokušati da bude dalje od Balkana i što bliže Evropskoj uniji, ocenjuje i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić.
U opozicionoj Demokratskoj stranci ne očekuju ni velike, ni nove probleme na relaciji Beograd-Zagreb, a predsednica vanparlamentarne DSS Sanda Rašković Ivić je izjavila da se nada da će “uprkos negativnoj retorici iz devedesetih i pokazivanju nacionalnog ekstemizma u predizbornoj kampanji, predsednica Hrvatske uvažavati prava Srba.“
