U utorak je navršeno 11 godina od martovskog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu. Tokom 17. i 18. marta stradalo je 19 osoba, osmoro Srba i 11 Albanaca, a povređeno 954 ljudi. U dva dana, sa teritorije Kosova proterano je više hiljada građana. Zapaljeno je više od stotina srpskih, romskih i aškalijskih domova.
Udruženja porodica ubijenih i nestalih na Kosovu su tim povodom održala skup ispred Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
Nekoliko destina okupljenih je na ogradu preko puta zgrade Tužilaštva, u 12 sati i 44 minuta, okačilo slike više od 2.000 ubijenih i nestalih. Organizator skupa, predsednik Udruženja Simo Spasić kome je u junu 1998. godine nestao brat, rekao je da je Tužilaštvo, po njihovom mišljenju moglo da uradi više za žrtve i da su se zato i okupili na tom mestu.
“Ovo je samo jedan vid pritiska, ovaj srpski zid plača ispred Tužilaštva… Smatramo da je ovo udarno mesto. Ove slike govore same za sebe, ove slike traže pravdu, porodice žrtava traže pravdu… Ne mogu da izdržim da budem ispred ovih slika, a da budem ravnodušan”, rekao je Spasić.
Skupu članova porodica nestalih i stradalih pridužili su se i zamenici Tužilaštva Mioljub Vitorović i Bruno Vekarić. Vekarić je okupljanima rekao da intenzivno rade na rešavanju tih slučajeva, iako je to u javnosti nije toliko vidljivo.
“Ove slike iza mene, svakako obavezuju sve nas da i danas, po ko zna koji put, odgovaramo na pitanja porodica žrtava. Ono što ne zna naša javnost, a to je po prirodi našeg posla tako, to je da mi tragamo za 115 počinilaca ovih zločina. U tim predmetima se upravo i nalaze ovi ljudi čije su slike danas iza mene”, rekao je Vekarić i dodao da se nada da će uskoro biti formiran i Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu.
“Očekujemo da veoma uskoro bude formiran. Govori se da će biti formiran na leto. Već znamo otprilike i gde se nalaze te prostorije i znamo kako sistem funkcioniše. Mi smo, u granicama naše nadležnosti, dali maksimalan doprinos da i svedoci kažu ono što su znali o svim tim zločinima. Ali, ono što je najvažnije jeste da će, kada se formira taj sud, svi ovi ljudi, porodice žrtava, moći da ispričaju svoju priču na međunarodnoj sceni”
Tokom Vekarićevog govora je međutim u jednom trenutku došlo do incidenta, kada je jedan od okupljenih počeo da viče na zamenika tužioca za ratne zločine.
Svađu je prekinuo Simo Spasić, koji je rekao da je Vekarić došao zbog žrtava, a da bi trebalo postaviti pitanje gde su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i drugi vladini zvaničnici koji su bili pozvani.
Inače, na skup porodica ubijenih i nestalih, došao je i vođa zabranjene desničarske organizacija „Obraz“ Mladen Obradović i još nekoliko aktivista te i takođe desno orijentisane organizacije „Zavetnici“.
FHP: insistucije Kosova da se dokažu u praksi
Povodom godišnjice martovskog nasilja, Fond za humanitarno pravo Kosova saopštio je da i posle 11 godina postoji potreba da se insistucije Kosova da se dokažu u praksi i da se nikada neće tolerisati međuetničko nasilje kakvo se dogodilo marta 2004. i da je Kosovo bezbedno za sve svoje građane.
"Počast svim žrtvama, bila bi dragocena za proces pomirenja"
Zvaničnici institucija Kosova, nisu obeležili godišnjica martovskog nasilja, baš kao ni što se u Srbiji ne obeležavaju godišnjice zločina nad nesrbima.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da bi za proces pomirenja bilo dragoceno da se počast odaje svim žrtvama, ali dodaje kako strahuje da to još dugo neće biti moguće.
“Sada je 20 godina od prestanka rata i zaključenja Dejtonskog sporazuma, a u ni jednoj od naših država nije urađen proces suočavanja sa prošlošću. Kod nas postoje samo naše žrtve i njihove žrtve, ali su naše najvažnije, a njihove se ne računaju. Kod nas su naši zločinci naši heroji, a kod njih su njihovi zločinci njihovi heroji… To je jedno stanje koje je zakucano već 20 godina”, rekao je Popov i dodao da takozvane “političke i društvene elite” ne podstiču proces pomirenja u regionu, a da bi se čak moglo reći i da doprinose da stanje ostane ovakvo kakvo je sada. Posledica toga je da je “stvoreno javno mnjenje da smo samo mi žrtve, a da su drugi krivci za rat”. “Teško se menja ta matrica”, zaključuje Popov.
