Nastavak političkog dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa u Briselu povezan je s formiranjem nove vlade u Srbiji.
Nemenovani zvaničnik EU je za Radio Slobodna Evropa naveo da datum, agenda te format sledećeg sastanka mogu da se odrede tek nakon što se u Beogradu formira vlada.
U međuvremenu, zvaničnici Vlade Kosova kažu da su spremni da nastave dijalog, ali insistiraju na tome da se nove teme ne mogu otvoriti bez sprovođenja već postignutih sporazuma.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, Valjon Murtezaj, za RSE je izjavio da Srbija nije sprovela najmanje tri sporazuma.
“Vlada Kosova će insistirati na sprovođenju sporazuma o telekomu, odnosno o pozivnom broju za Kosovo, zatim o energetici, te o slobodnom kretanju na glavnom mostu nad Ibrom”, kazao je Murtezaj i dodao da je potrebno da se pojača dinamika sprovođenja sporazuma.
Odlaganja ovog procesa posledice su politike u Beogradu, navodi Murtezaj, i naglašava da je potrebno da Beograd rasformira svoje paralelne strukture u srpskim sredinama, što je glavni uslov za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
“Rasformiranje paralelnih struktura stvara preduslove za napredovanje. Govorimo o paralelnim strukturama koje ne poštuju institucije Kosova. One su nekada i duple paralelne strukture, i naspram lokalne samouprave, i naspram centralnih institucija”, navodi on.
Analitičar Arber Ćirezi smatra da Kosovo mora da bude uporno u svojim zahtevima o sprovođenju sporazuma, ali i o promeni formata ovog dijaloga. Po njegovim rečima, cilj dijaloga treba da bude uklanjanje uticaja Beograda na Kosovu i uspostavljanje potpunog suvereniteta institucija Kosova u celoj zemlji, s naglaskom na opštine gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
“Rezultati ovog dijaloga su bili u suprotnosti sa osnovnim principima Kosova, koji se tiču stvaranja jedne stabilne, multietničke države u kojoj su kosovski Srbi integrisani. Međutim, ono što smo videli od 2013. godine nije integracija Srba, već još veća podela i jača uloga Beograda na Kosovu”, smatra Ćirezi.
Na globalnom nivou, dijalog Prištine i Beograda se vodi u vreme kada se EU trudi da nastavi dalje s politikama o proširenju, dok Rusija s druge strane pokušava da uspostavi veći uticaj na Balkanu, oslanjajući se tako na svog tradicionalnog prijatelja, Srbiju.
Ćirezi smatra da se ustupci Kosova u ovom dijalogu mogu povezati i sa naporima EU da održi regionalnu sigurnost, u čemu važnu ulogu igra Srbija.
“Vidi se da je EU u drugom planu unutrašnja politička stabilnost Kosova. EU više misli o regionalnoj stabilnosti i u tom kontekstu Srbiju vidi kao važnog aktera za očuvanje evropske stabilnosti, upravo zasto što je Srbija bliža Rusiji”, dodao je on.
Dijalog Prištine i Beograda pokrenut je kako bi došlo do normalizacije odnosa Kosova i Srbije i integracije srpske zajednice unutar kosovskog zakonskog i ustavnog sistema.
Facebook Forum