Prvi put u 13 godina postojanja Motovun film festival gostovao je u Beogradu sa izborom pobednika u selekciji kratkog metra i uz projekciju poslednjeg filma Želimira Žilnika „Jedna žena, jedan vek“.
Igor Mirković, umetnički direktor Motovun film festivala, koji se svake godina krajem jula održava u ovom malom istarskom gradu, kroz priču i spotove predstavio je u sredu uveče festival beogradskoj publici.
„Ovo je prva službeno predstavljanje MFF u Beogradu. U prošlih 13 godina Motovun je prikazao više od 50 dugih, kratkih, dokumentarnih, igranih filmova iz Srbije i stekao najmanje toliko prijatelja ovde“, rekao je Igor Mirković podsećajući na vreme kada je festival osmišljen.
Motovunovom uspehu je zapravo, prema Mirkovićevim rečima, kumovao tadašnji direktor HRT, režiser blizak Franji Tuđmanu, Antun Vrdoljak koji je pomerio festival u Puli kako bi se preklopio sa prvim MFF-om.
Otvaranje festivala 2011. godine
„I tada nam je dao najbolju reklamu koju nismo ni sanjali. U vremena kad smo počeli 1999. godine bilo je dovoljno reći, međunarodni filmski festival i svima bi sve bilo jasno. Sad to više nije dovoljno, jer je nakon osnutka MFF osnovano još 40 novih festivala. U ovom trenutku mi živimo u zemlji u kojoj ih ima 50. S druge strane, kažu da na svijetu ima preko 1.000 festivala iz čega možemo zaključiti da ih je samo danas otvoreno dva nova i svaki dan tako. To tjera festivale na strašne specijalizacije, pa tako sad u Hrvatskoj imate festivale filmova u jednom kadru, prvog i drugog filma, nijemog filma....“, rekao je Mirković i dodao da je nemoguće dovoljno se specijalizirati da bi našli svoje mjesto pod suncem.
„Naša je filozofija potpuno obrnuta, mi želimo biti najnespecijaliziraniji festival uopće. Mi smatramo da je raznolikost bogatstvo, da nema nikakvog smisla ograničavati svoj program i publiku unaprijed određenim definicijama da ćemo prikazivati samo ovakve ili onakve filmove. Naša je ideja – kupus. Sve što stane u košaru, što različitije priče sa što više krajeva svijeta. Naša ideja je da mi nikako ne želimo biti najveći festival bilo čega, mi smo mali festival, trajemo pet dana i ne želimo trajati dan duže od toga, održavamo se u gradu koji ima 300 do 500 stanovnika, uglavnom ne pretjerano zainteresiranih za projekcije koje radimo. U tih pet dana u taj grad natrpa se sveukupno oko 30 – 40.000 ljudi“, pojasnio je Mirković.
Festival odan ideji hedonizma
Motovun Film Festival poznat je po dobrom provodu, sjajnom raspoloženju i pozitivnoj energiji kojom zrače kako organizatori i učesnici, tako i gosti festivala i publika. Neretko se desi da filmadžije koje prvi put dođu na Motovun, ostanu šokirane onim što zateknu na jednom filmskom festivalu. Tako je ove godine producent pobedničkog filma u Motovunu, belgijske „Bikove glave“, Bart Van Langendonck samo kratko konstatovao „Ovo je najluđi festival na kojem sam bio“.
„Ideja festivala je da ljudi dođu i da ih za pet dana izbombardiramo svime da na kraju nemaju osjećaj žaljenja što je završilo. Uz sve to, mi smo festival koji se ne taji priznati da visoko vrednuje hedonizam kao vrijednost pogleda na život. Mi smo party festival, imamo stalno neka noćna događanja, koncerte, plesove, žurke, imamo tu sreću da radimo festival na području gdje uspijeva nekoliko odličnih sorta vina, pogled sa festivala gleda na motovunsku šumu u kojoj rastu tartufi...", rekao je Mirković nakon čega je pušten 10-minutni film o Motovun Film festivalu od 1999. godine do danas.
Motovun Film Festival
Na platnu su se ređale slike velikih imena poput Kena Rasela, Terija Džounsa i drugih, snimci plesa na kiši kada su zbog velikih pljuskova otkazane projekcije na otvorenom. No, Motovun je te večeri plesao uz Freda Astera. Publika je mogla videti i dobitnike nagrade za životno delo, te nagrade Bauer, koja se dodeljuje najboljem filmu na prostoru bivše Jugoslavije.
„Motovun je festival koji ljudima koji prave i vole filmove pokazuje da život može biti ljep. To nije festival koji se bavi prodajom i natjecanjem, mi se bavimo onim čemu su filmovi nekada služili – da nam bude lijepo“, rekao je Mirković.
Publika je pogledala i dokumentarni film Želimira Žilnika „Jedna žena, jedan vek“ koji je imao svetsku premijeru baš na poslednjem Motovunu, uz prisustvo glavne junakinje Dragice Srzentić koja živi na brdu preko puta – Sovinjaku.
Motovun film festival održava se već 13 godina, ali je ove održano 14. izdanje, zbog sujeverja, obzirom da je 2010. festival zadesio potop. Međutim, 2011. godine, kiša je padala tri od pet dana, pa se ne može reći da je borba protiv baksuza uspela.
Kreativna i duhovita otvaranja festivala jedan su od zaštitnih znakova MFF-a, pa je tako poslednji Motovun otvoren himnom „Goli i bosi“ koju je napisao bivši feralovac i kolumnista RSE, Predrag Lucić a otpevao, sa klezmer orkestrom Rade Šerbedžija.
Spiritus movens festivala je režiser Rajko Grlić, koji se zvanično povukao u penziju, ali svake godine daje svoj skromni doprinos održavanju duha Motovuna.
Gostovanje festivala nastavljeno je u četvrtak revijom pobednika u selekciji kratkog metra.
Do 15. izdanja jednog od najlepših malih festivala na prostoru bivše Jugoslavije ostalo je još 225 dana.
