Put Srbije do Brisela vodi preko Prištine

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovoralo se o tome kakve su šanse da Srbija nakon preporuke Evropske komisije postane kandidat i dobije datum početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Sagovornici su bili čelnici dve nevladine organizacije iz Beograda - Jelena Milić direktorka Centra za evroatlantske studije, i Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku.

Razgovaralo o tome zašto vlast u Srbiji obmanjuje javnost i tvrdi da joj Brisel nije postavio dodatne uslove u pogledu Kosova, da li će jedan od uslova biti ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova, može li vlada Srbije izvršiti pritisak na Srbe sa severa Kosova da uklone barikade, o političarima koji dele packe Evropskoj uniji nadajući se da će im to doneti glasove na prolećnim izborima, o pretnji Mađarske da će staviti veto na kandidaturu Srbije ako ne bude izmenjen zakon o resitituciji, o tome da li Srbija, ako ne ispuni uslove u pogledu Kosova, može proći kao Makedonija koja je pre šest godina postala kandidat, ali zbog spora sa Grčkom još nije počela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, kao o tome da li Srbija može postati članica EU, a da pre toga ne prizna Kosovo.

Omer Karabeg: Političari i analitičari u Srbiji se ne slažu u tome da li prošlonedeljna preporuka Evropske komisije da Srbija postane kandidat sadrži i neke uslove koje ona mora da ispuni da bi joj Savet Evropske unije decembra meseca potvrdio kandidaturu. Jedni kažu da nema nikakvog uslovljavanja, a drugi da je uslov da Beograd odustane od podrške Srbima sa severa Kosova.

Jelena Milić: Moje je mišljenje negde između. Ne mislim da se traži odustajanje od svake vrste podrške Srbima sa severa Kosova, već o tome da ta podrška bude u skladu sa interesima Evropske unije na Kosovu, to jeste da se ne dovodi u pitanje teritorijalna celovitost Kosova i da se ne ometa funkcionisanje Euleksa čiji je zadatak je da uspostavi vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova.

Vladimir Todorić: Kada analiziramo ono što je 22. avgusta saopštila Angela Merkel, onako nemački direktno i otvoreno, i tekst preporuke Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata, videćemo da je njihova poruka ista i pored toga što je u tekstu preporuke ambalaža nešto drugačija. Zahteva se ukidanje onoga što Brisel naziva paralelnim institucijama, a to su one institucije koje nisu predviđene Ahtisarijevim planom.

Omer Karabeg: Vi mislite da će uslov za definitivnu potvrdu statusa u decembru biti ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova - ono što je tražila nemačka kancelarka Merkel?

Vladimir Todorić: Nemam ja tu šta da mislim. Samo treba pročitati tekst preporuke. Paralelnim institucijama se ne smatraju one srpske institucije koje su dozvoljene Ahtisarijevim planom - to su zdravstvene, obrazovne, pa i neke finansijske ustanove. Tu se pre svega misli na institucije koje su uspostavljene na srpskim lokalnim izborima, na ispostave MUP-a Srbije i nekih drugih institucija Republike Srbije, dakle na sve ono što nije predviđeno Ahtisarijevim planom. Pažljivo čitajte i videćete da u preporuci jasno piše da nema vraćanja na raspravu o carinskim prelazima i da se u nastavku dijaloga Beograd-Priština može raspravljati samo o preostalim temama, a to su telekomunikacije, električna energija, diplome i predstavljanje Kosova u regionalnim organizacijama. Takođe piše da Euleks treba da profunkcioniše i na severu Kosova - odnosno da Srbija valjda treba to da dopusti, mada ne znam kako se to traži od Srbije - a, pošto je Euleks policijsko-pravosudna misija, onda to podrazumeva da i sud u Severnoj Mitrovici funkcioniše po zakonima Republike Kosova.

Jelena Milić: Misija Euleksa se često u Srbiji ne predstavlja na pravi način. Prećutkuje se činjenica da je svih 27 zemalja Evropske unije, među njima i one koje nisu priznale Kosovo, dalo zeleno svetlo za Euleks koji je misija evropske bezbednosne i odbrambene politike. Sada je najbitnije da Beograd prestane sa retorikom o sukobu KFOR-a i golorukog naroda i da se vlada suoči sa činjenicom da je ona odgovorna za formiranje paralelnih struktura, budući da je odobrila lokalne izbore na severu Kosova po srpskim zakonima nakon kojih su formirane opštine čiji predstavnici predvode akcije oko podizanja barikada. Da sam ja u Briselu neko ko odlučuje, za mene bi bilo vrlo bitno da Beograd više ne dopušta da se bageri i druga mehanizacija javnog preduzeća “Srbijašume“ koriste za podizanje barikada, niti da se, kad KFOR zbog incidenata zatvori granične prelaze, alternativni putevi grade uz pomoć opet javnog preduzeća “Putevi Srbije“. Ako Beograd hoće u Evropsku uniju, ako hoće da mu Savet Evropske unije u decembru potvrdi status kandidata, onda ne može raditi protiv interesa onih od čijeg mu mišljenja zavisi kandidatski status.

Jaz Beograda i Srba sa severa

Omer Karabeg: Ako se zna šta Brisel traži od Beograda, kako onda tumačiti izjavu ministra inostranih poslova, Vuka Jeremića, da se politika prema Kosovu neće menjati?

Vladimir Todorić: Nije u pitanju samo izjava ministra Vuka Jeremića. I predsednik Tadić je izjavio da je Srbija spremna za dijalog, ali uz poštovanje određenih principa. To ponavlja i potpredsednik vlade Đelić. Koliko god mi bili evrooptimisti i evroentuzijasti, nije dovoljno dobiti spisak uslova iz Brisela da bi se promenila politika. Beograd istrajava na stavu da neće prihvatiti da razgovara o novim temama dok se ne završi tema oko carinskih prelaza. Mislim da će pitanje carinskih prelaza biti bitno za sticanje statusa kandidata.
Nije, međutim, realno očekivati da se do 9. decembra, kada zaseda Savet ministara Evropske unije na kome će se se raspravljati o preporuci da Srbija dobije status kandidata, otvori i pitanje suda u severnoj Mitrovici. To pitanje je veoma teško i ne može se očekivati, barem do izbora, da sadašnja vlast poruči kosovskim Srbima da prihvate sud koji primenjuje zakone Republike Kosova, bez obzira na to šta Brisel bude tražio. Mora se imati u vidu da Beograd, kad je reč o njegovom uticaju na Srbe sa severa Kosova, ne da neće, nego nije u stanju da ispuni zahteve Brisela. Ne žive tamo ljudi koji će, čim im Boris Tadić nešto poruči, istog trenutka požuriti da ispune njegov nalog. To uopšte nije tako. Beograd mora veoma pažljivo da gradi svoju politiku prema njima jer u suprotnom rizikuje da se stvori politički jaz između Beograda i severa Kosova koji bi mogao da dovede do toga da Beograd postane potpuno irelevantan kao sagovornik kad su u pitanju Srbi sa severa Kosova. Sve bi se to na kraju moglo završiti izbegličkim talasom. Ako bi se to desilo, to bi bio, bojim se, veliki udarac za proevropske snage u Srbiji od koga se duže vreme ne bismo oporavili.

Jelena Milić: U poslednje dve-tri godine stalno slušamo o interesima Srba sa Kosova, pa onda Srba sa severa Kosova, tako da se ja plašim, ne Oluje 2 i egzodusa Srba sa severa Kosova, o čemu govori gospodin Todorić - jer da postoji takva opasnost, to bi se već desilo, već da će oni ljudi koji žele u Evropsku uniju reći da im je dosta da budu građani drugog reda. Oni finansiraju državna preduzeća “Srbijašume“ i “Putevi Srbije“ koji grade barikade na severu Kosova, što je u suprotnosti sa njihovim interesom da što pre vide Srbiju u Evropskoj uniji. Bojim se da ovog momenta Srbi sa severa
Kosova rade i protiv svojih interesa i protiv interesa države Srbije i ostalih njenih građana. Možda je vreme da neko i njih priupita da li imaju i viziju širih interesa, a ne samo svojih uskih lokalnih. Takvoj situaciji doprinosi i nekonzistentna državna politika dvostrukih aršina. Srbija nije imala problem da prizna Euleks, niti je dovodila u pitanje njegovu neutralnost u trenutku kada je pregovarala o liberalizaciji viznog režima. S druge strane, Beograd neke institucije Kosova priznaje, a neke, kao carinu, ne priznaje.

​A tu istu carinu ne priznaje na dva granična prelaza, a priznaje je na ostalim prelazima. Zar to priznavanje nije suprotno proklamovanoj državnoj politici - ne damo ni pedalj Kosova? Vreme je da Beograd sugeriše Srbima sa severa Kosova da kosovske institucije vide kao mogućnost zaštite svojih interesa. Ova sadašnja anarhija na severu Kosova nije dobra. Vreme je da se povuku bageri i da se kaže Srbima sa severa Kosova da ne mogu da drže kao taoce sve nas koji smo glasali za politiku i Kosovo i Evropska unija.

Vladimir Todorić: U poslednje vreme često čujemo da se kriminalizuju svi kosovski Srbi jer ne plaćaju telefone, struju, PDV. To je zbog toga što tamo nema pravne države, ali nisu kosovski Srbi ti koji su odbili Ahtisarijev plan, niti su oni krivi što umesto toga nije ponuđen nikakav plan kojim bi se sredila situacija na tom području. Verujete da ni oni nisu sretni zbog toga što tamo postoje samo senke srpskih institucija koje ne mogu da zavedu red. Mislim da bi se svako od njih rado menjao sa nama za bezbednost i druge pogodnosti koje imamo mi Srbiji. I oni su, kao i mi, žrtve pasivnosti zvaničnog Beograda koji je samo sedeo skrštenih ruku i molio Boga da ne dođe do ovoga do čega je došlo.

Omer Karabeg: Srpski zvaničnici su godinama tvrdili da su Kosovo i evrointegracije dva odvojena procesa. Međutim, poslednji događaji pokazuju da napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji pre svega zavisi od njenog odnosa prema Kosovu. Ko je tu koga obmanjivao - Brisel Beograd ili Beograd Brisel?

Vladimir Todorić: Mislim da niko nikada nije ni mislio da su Kosovo i Evropa odvojeni koloseci. To je bila politička platforma koja je omogućila da se Srbija konsoliduje na putu evropskih integracija - ako hoćete i korisna laž koja se koristi u politici samo što to niko ne sme da prizna. To je bila platforma koja je omogućila da Srbija dobije viznu liberalizaciju, da dobije Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da počne ratifkacija tog sporazuma. Jedino što je u celoj toj priči omanulo je da ljudi žive gore nego što im je obećavano. Danas je svima jasno da se, bez obzira koliko se trudili da objasnimo da je kandidatura za Evropsku uniju bitna, birači na prolećnim izborima neće rukovoditi logikom kojom su se rukovodili na izborima u maju 2008. godine, a to je da evropske integracije vide kao šansu za bolji život. Zbog toga bi političari morali da budu iskreni. Građanima se mora reći da postoje samo dve opcije - ili načiniti ustupke i prihvatiti Ahtisarijev plan ili reći da nećemo u Evropsku uniju i insistirati na politici zaštite, barem severnog Kosova, a ne ovako, da ih vučemo za nos, da ih pravimo ludim i da se krijemo iza eufemizama - te nije priznanje, te jeste priznanje, te nije normalizacija, te jeste normalizacija, i tako dalje. To sve ide ka tome da će se ljudi na kraju osetiti prevarenim. Ja, međutim, u ovom trenuku ni u sadašnjoj vladajućoj garnituri, niti u onoj koja bi došla nakon izbora ne vidim ljude koji bi zauzeli takav iskren stav prema građanima. Zato se plašim za sudbinu evropskih integracija u Srbiji.

EU će tražiti da Srbija prizna Kosovo

Omer Karabeg: Koliko predizborna kampanja usporava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji? Vidimo da srpski političari svaki čas dele packe Evropskoj uniji jer im se čini da će tako bolje proći na izborima, s obzirom da u javnom mnjenju raste skeptičnost prema Evropskoj uniji. U tome, čini mi se, prednjači lider Socijalističke partije i ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić.

Jelena Milić: Tačno je da podrška evropskim integracijama pada i za to ima više razloga. Ali mislim da bi se ona mogla održati na nekom nivou koji bi bio
dovoljan da Demokratska stranka i druge proevropske partije, uz podršku civilnog društva i uz podršku pre svega Evropske unije, ne budu poražene na izborima. Kad to kažem imam u vidu da su mediji u Srbiji kontrolisani tako da mi se čini da sadašnja vlast može relativno lako da dobije podršku javnog mnjenja za onu opciju za koju se zalaže. Zbog toga mi nisu jasne konfuzne poruke oko Evropske unije koje pojedini političari šalju javnosti. Bitno je da srpski zvaničnici prestanu da pričaju kako Evropska unija non stop izmišlja nove uslove Srbiji jer je i to jedan od razloga pada podrške evropskim integracijama. Ako ništa drugo, treba da pogledaju kako je tekao proces pridruživanja drugih zemalja. Zemlje Istočne Evrope nisu kao uslov imale saradnju sa Haškim tribunalom, što se zahtevalo od zemalja bivše Jugoslavije, ali su zato imale neke druge uslove.

Vladimir Todorić: Ne vidim kako to sad izborni proces može da naškodi evropskim integracijama. Ne bismo valjda trebali ukinuti demokratiju da bi smo što pre ušli u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Ja sam govorio o udvaranju biračima.

Vladimir Todorić: Da li se neko udvara biračima ili pokušava da pridobije birače, to su stvarno različiti nazivi za isto. Ja mislim da podrška evrointegracijama opada zato što naša politička elita nije uspela da stavi znak jednakosti između uspeha u evropskim integracijama i boljeg života. Građani vide da političari ne dele njihovu sudbinu, da je njima sve gore, a političarima sve bolje. Kada imate ovoliku korupciju kao kod nas, kada imate odsustvo dugoročne ekonomske politike, kada imate špekulacije banaka koje kroz plivajući kurs i velike kamate bukvalno deru građane, onda smo dovedeni u poziciju da prihvatamo uslove bilo da nam stižu iz Brisela, Budimpešte, ili sutra ko zna odakle.

Omer Karabeg: Pomenuli ste zahtev iz Budimpešte. Može li se desiti da Mađarska u decembru na sednici Saveta Evropske unije stavi veto na kandidaturu Srbije, ako Srbija ne promeni zakon o restituciji?

Vladimir Todorić: To su njihovi zvaničnici vrlo decidno stavili do znanja. Ja mislim da je ta stvar jasna. Pripadnici mađarske populacije su za vreme Drugog svetskog rata bili mobilisani u svoju vojsku, činili su zločine na području Vojvodine i kao pripadnici okupacionih snaga nemaju pravo na restituciju. Logika odbrane, koju sada pominje zvanična Mađarska, je ista ona na koju su se pozivali zločinaci na Nirnberškom procesu - mi smo bili regrutovani, mi smo samo radili svoj posao. Ako ta logika nije prošla 1945. godine, neće ni 2011. godine. Srbija ni pod kojim uslovima ne sme taj da prihvati taj zahtev.

Jelena Milić: Jako je dobro što je Evropska komisija konstatovala, to je i gospodin Dežer potvrdio, da nema problema sa našim zakonom o restituciji. Verujem da je u pitanju neka trgovina koja, možda, nema direktne veze sa našim zakonom. Mađarska će verovatno negde drugde dobiti kompenzaciju, pa će na kraju u decembru popustiti. No, mi moramo da se naviknemo da će, što budemo bliže Evropskoj uniji, takvih ucena sve više biti. To nema nikakve veze sa pritiscima na Srbiju. Jednostavno se tako igra. Videli smo šta je bilo sa Hrvatskom koja je imala zastoj od dve godine u evropskim integracijama zbog spora sa Slovenijom. U tom smislu bi bilo dobro da Srbija već sada razmisli kakvo je stanje imovine verskih zajednica iz Rumunije i Bugarske u Srbiji jer nije nemoguće da će nam se i to fakturisati u nekom daljnjem procesu približavanja Evropskoj uniji.

Omer Karabeg: Može li se desiti da Srbija, ukoliko ne ispuni uslove oko Kosova, prođe kao Makedonija koja je pre šest godina dobila status kandidata, a ni do danas, zbog spora sa Grčkom, nije dobila datum za početak pregovora?

Vladimir Todorić: Makedonija je dva puta dobila preporuku Evropske komisije da otpočne pregovore o pridruživanju, pa od toga nije bilo ništa. Ove godine je dobila i treću, ali sam siguran da će kompletirati het-trik neuspešnih preporuka jer je Grčka opet neće pustiti. Mislim da ćemo mi sačekati, ne samo novu vladu u Srbiji, nego i drugu polovinu sledeće godine dok ne dobijemo zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora. A i da u decembru dobijemo status kandidata to nam u ekonomskom smislu ništa neće značiti, bar do 2014. godine kada u Evropskoj uniji počinje novi budžetski ciklus. Kada se uzme u obzir da se od Beograda traži da dovede u pitanje svoje veze sa Srbima na severu Kosova zarad maglovitog statusa kandidata koji ekonomski ne donosi ništa, mislim da će Beograd u najboljem slučaju pokazati spremnost da priča o telekomunikacijama, diplomama i ostalim stvarima, ali da neće doći do promene njegovog stava u pogledu prihvatnja kosovske carine, a još manje suda u severnoj Mitrovici.

Jelena Milić: Postoji mogućnost da se dobije ne samo status kandidata već i datum početka pregovora, naravno, ako politička elita u Srbiji to želi. Mislim da je sada zaista potrebno, ne da Srbija prekine veze sa severom Kosova, već da Srbi sa severnog Kosova postanu malo fleksibilniji i pokaže više razumevanja i za nas koji živimo severno od administrativne granice i za one Srbe koji žive južno od Ibra. Pitanje prihvatanja kosovskih carinika treba posmatrati u svetlu činjenice da je Beograd već samim ulaskom u dijalog sa Prištinom prihvatio postojanje kosovskih institucija. Nije mi jasno zašto jedne kosovske institucije ne prihvatamo, a druge prihvatamo.

Omer Karabeg: Kada za sedam, osam ili deset godina dođe trenutak da Srbija bude primljena u Evropsku uniju - da li će Brisel od nje tražiti da prizna Kosovo?

Vladimir Todorić: Kratko rečeno - hoće. Samo što to neće tražiti mesec dana pre ulaska, nego dve, tri godine pre toga.

Jelena Milić: U svakom slučaju Evropska unija neće želeti da unese još jedan problem kao što je kiparski.