Može li biti 100 godina mira na Zapadnom Balkanu?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome mogu li zelene stanke biti generatori saradnje i mira na Zapadnom Balkanu.

Povod je bio Deklaracija o zajedničkim ciljevima koju su nedavno u Sarajevu potpisale zelene stranke iz šest država Zapadnog Balkana. Sagovornici su bili Amna Popovac, kopredsedavajuća stranke Hoćemo iz Bosne i Hercegovine i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno iz Srbije.

Bilo je reči o tome šta ujedinjuje zelene na Zapadnom Balkanu, kako se vlast odnosi prema ekološkim pokretima, da li će vlada Srbije, koja je pre godinu dana pod pritiskom masovnih protesta odustala od kopanja litijuma, ponovo dozvoliti njegovu eksploataciju, kako se koristi Radio televizija Srbije da se diskredituju ljudi koji se bore protiv iskopavanja litijuma i kako su ekološki aktivisti u Srbiji i Bosni i Hercegovini uspeli da spreče izgradnju mnogih mini hidroelektrana koje uništavaju reke.

Razgovaralo se i o tome kako se u Srbiji i Bosni i Hercegovini građani svaki čas okupljaju da bi zaštitili svoju ulicu, kvart ili naselje, zašto se policija s njima brutalno obračunava, zašto druge političke stranke na Zapadnom Balkanu ne sarađuju poput zelenih, kao i tome zašto zelene stranke veruju da je moguć stogodišnji mir na Zapadnom Balkanu.

Omer Karabeg: Šta vas ujedinjuje? Do sada smo imali saradnju političkih partija između pojedinih država Zapadnog Balkana, ali to je uglavnom bilo na nacionalnoj osnovi.

Vladajuće stranke iz Srbije i Hrvatske su sarađivale i sarađuju sa srpskim i hrvatskim stankama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore s ciljem da prošire svoj uticaj na susedne države, ali ne postoji primer sličan vašem da stranke iz šest država Zapadnog Balkana usvoje deklaraciju o zajedničkim ciljevima.

Amna Popovac: Vežu nas zajedničke vrijednosti. Svi mi hoćemo u Evropsku uniju. Hoćemo da živimo normalno i nećemo da nam djeca i mladi odlaze. Hoćemo da ovdje napravimo normalan život kakav zaslužujemo.

Povezuju nas borba za osnovna ljudska prava - pravo na čistu vodu, čist zrak i pristojan život, da ljudi ne strepe hoće li moći platiti račun za struju, hoće li moći kupiti hranu.

Cijeli Balkan je u stvari jedna lijepa regija u kojoj se može dobro živjeti kada bismo se trudili da sarađujemo, da pomažemo jedni drugima. I, evo, šest stranaka Zapadnog Balkana se dogovorilo o tome.

Nebojša Zelenović: Prvenstveno nas ujedinjuje želja za mirom. Nas zelene sa Zapadnog Balkana okupila je želja da više nikad na ovom prostoru ne bude ratnih sukoba i stradanja kakvih je bilo u prošlosti. Danas su svima puna usta mira, a istovremeno gledamo neverovatnu trku u naoružavanju. To vidimo u Srbiji, ali to se dešava svuda na Balkanu.

Imam utisak da se svi, dok govore o miru, spremaju za sukob. Mi bismo želeli da to zaustavimo. Verujemo da smo potpisivanjem Deklaracije o zajedničkim ciljevima napravili nešto što može da bude primer svim političkim akterima koji iskreno žele mir i razvoj Zapadnog Balkana.

Dogovorili smo se da nikada nećemo svoje kampanje zasnivati na mržnji nego na borbi za očuvanje životne sredine, obezbeđivanju ljudskih prava i direktne demokratije. Zamislite samo kako bi region Zapadnog Balkana mogao da izgleda kada bi se političke stranke takmičile u borbi za te vrednosti, a ne u tome ko je veći Srbin, Bošnjak, Hrvat, Albanac.

Južni vetar

Omer Karabeg: Kako se nacionalne stranke u Bosni i Hercegovini odnose prema pokretu zelenih?

Amna Popovac: Oni su trenutno zabavljeni drugim stvarima - plašenjem ljudi. Ali, nije im baš svejedno kad se pojavi neka nova snaga i neka nova priča. Još uvijek nas ne smatraju važnim političkim faktorom mada su svjesni koliko je značajan i koliko brzo raste brzo ovaj pokret.

Nebojša Zelenović: Predsednik Vučić i Srpska napredna stanka su se prvo pravili da mi ne postojimo. Pokušavali su da nas ignorišu sve dok se nije podigao veliki talas građanskog nezadovoljstva zbog projekta iskopavanja litijuma u Zapadnoj Srbiji.

Napravili smo zeleno-levu koaliciju koja je na prošlim izborima uspela da uđe u parlament Srbije i postane najveća opoziciona grupa u beogradskom parlamentu. Koliko god su se trudili da nas ignorišu - sada to više ne mogu. Sada se služe mnogo perfidnijim metodama.

Omer Karabeg: Koliko znam, nedavno je i Radio Televizija Srbije pokušala da vas diskredituje u svojoj vrlo gledanoj igranoj seriji "Južni vetar".

Tamo u jednoj epizodi dva američka biznismena govore o tome kako plaćaju aktivistima iz zelene stranke da se bore da zaustave kopanje litijuma u Srbiji. Jedan Amerikanac kaže: “Niko više ne radi besplatno. Čak ni borci za ekologiju”. Kada su ekološki aktivisti na to reagovali, autori serije su rekli da su to fiktivni likovi i da je reakcija zelenih neumesna jer je reč o umetnosti koja nema veze sa stvarnim životom.

Nebojša Zelenović: U toj gledanoj i popularnoj seriji ne samo aktivisti, nego i meštani, koji tamo žive i protive se kompaniji Rio Tinto koja namerava da kopa litijum, predstavljeni su kao manipulatori koji to rade za novac.

Vlast koja u suštini plaća tu seriju preko Ministarstva kulture uspela je da to ubaci u scenario. Angažovana su i dva poznata američka glumca da igraju te biznismene. Potrošili su silni novac da bi svoju propagandu progurali kroz tu seriju.

Amna Popovac: I sa nama pokušavaju da manipulišu. Nedavno je stranka SDA pokušala da iskoristi to što su ljudi izašli da protestuju protiv izmjena Ustava Federacije BiH. Oni su se priključili tom protestu, praktično su ukrali taj protest.

Ispalo je kao da ljudi protestuju za SDA, a ne za svoja ljudska prava i protiv nametanje izmjena Ustava koje će doprinijeti daljoj podjeli društva.

Mini hidroelektane

Omer Karabeg: Ima li u Bosni i Hercegovini planova da se kopaju metali, čija eksploatacija ugrožava okolinu kao što je to slučaj sa litijumom u Srbiji?

Amna Popovac: Ima. Na Ozrenu planiraju potpuno isto što se radi u Donjim Nedeljicama u Srbiji. Ljudi protestuju i nadam se da će uspjeti spasiti tu prekrasnu planinu. To nam samo pokazuje kako kapital i korupcija nemaju naciju, oni su svugdje prisutni.

Strani i domaći investitori namjeravali su da u Bosni i Hercegovini izgrade puno mini hidroelektrana, da naše rijeke ubace u cijevi koje bi samljele sav živi organizam u njima, pa bi rijeke postale totalno mrtve.

To je srećom zaustavljeno aktivizmom građana. Nedaleko od Mostara htjeli su postaviti mini hidroelektranu na mjestu gdje se Buna ulijeva u Neretvu i pričali su nam bajke kako će napraviti nekakve lopatice koje će prebacivati ribe iz jedne rijeke u drugu.

Omer Karabeg: Ali jula prošle godine u Federaciji Bosne i Hercegovine usvojen je Zakon o zabrani izgradnje malih hidroelektrana. Da li se taj zakon poštuje?

Amna Popovac: On važi za nove mini hidroelektrane. Ali nisu zaustavljene one koje su već dobile dozvole i koje su u proceduri za njihovo dobijanje. To je perfidno urađeno. Znači, ko je jamio - jamio je.

Omer Karabeg: Ekološki pokret u Srbiji se godinama borio protiv mini hidroelektrana i uspeo je da zaustavi mnoge projekte. Da li je izgradnja tih elektrana zabranjena u Srbiji s obzirom na to koliko uništavaju reke?

Nebojša Zelenović: Njihova izgradnja je zabranjena samo u određenim zaštićenim područjima, tako da ta borba i dalje traje. Ali nisu problem samo hidroelektrane. Duž celog toka Drine, jedne od najlepših naših reka koja povezuje tri države, možete videti bagere koji iskopavaju šljunak, narušavaju njen tok i okolnu prirodu.

Da ne govorimo o gomilama otpada koje pluta Drinom. Dogovorili smo se s našim kolegama iz Bosne i Hercegovini i Crne Gore da organizujemo nekoliko zajedničkih akcija čišćenja reke.

Amna Popovac: Drina istovremeno i dijeli i povezuje Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. A povezuje ih i smeće koje nosi Drina. Smeće se baca u Drinu i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini. Jedna država ne može riješiti taj problem. Može se riješiti samo zajedničkim snagama za šta se mi zeleni zalažemo. To treba raditi korak po korak.

Prvo ćemo krenuti s akcijom čišćenja da oslobodimo rijeku koja je zatrpana ogromnom količinom otpada. Ja sam se šokirala kada sam to svojim očima vidjela. Srećom, uglavnom je to plastični i drveni otpad, pa se može fizički očistiti.

I onda ćemo raditi na tome da se uspostavi sistem koji bi obezbijedio da Drini bude čista cijelim svojim tokom. Moraju se uključiti i Srbija, i Crna Gora, i Bosna i Hercegovina da zajedno očistimo rijeku i prestanemo u nju bacati otpad, pa da ponovo budemo ponosni na Drinu, a ne da se šokiramo kad vodimo ogromnu količinu otpada koji je guši.

Jezero ispod Mačve

Omer Karabeg: Građani Srbije su krajem 2021. godine masovnim protestima prinudili vlast da odustane od kopanja litijuma u Srbiji. Da li će se taj projekat vratiti jer predsednik Vučić stalno govori da je napravljena velika greška što se pod pritiskom protesta odustalo od kopanja litijuma?

Nebojša Zelenović: Ako postoji stvar koja je ujedinila građane u Srbiji, onda je to svest o strašnim posledicama koje bi jedan takav rudnik ostavio i na životnu sredinu i na život ljudi ne samo u dolini Jadra gde je planirano kopanje litijuma, nego i u celoj Zapadnoj Srbiji, a siguran sam i šire.

Svi parametri kažu da je taj projekat loš, da je opasan po život i zdravlje ljudi. Ali predsednik Aleksandar Vučić je 2017. u Briselu dao političku podršku za taj projekat, a premijerka Ana Brnabić te godine potpisala sporazum kojim se direktno uključila u njegovu realizaciju. To znači da su oni lično preuzeli neke obaveze prema kompaniji Rio Tinto i prema tom projektu.

Siguran sam da ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi bilo moguće da premijer ili predsednik podrži i gura projekt koji nije bezbedan za život i zdravlje ljudi. Ali, to se desilo u Srbiji i ljudi su izašli na ulice i protestovali.

Uspeli smo da zaustavimo taj projekat, ali nismo uspeli da ga zabranimo zato što još uvek nije zakazana sednica parlamenta na kojoj bi se građanska inicijativa za zabranu rudarenja litijuma i bora u Srbiji pretvorila u zakon.

Vlast od toga beži što znači da želi da se taj projekt realizuje.

Međutim, onog trenutka, kad se pojavi ta opasnost, ljudi će u najvećem mogućem broju ponovo izaći na ulice. Litijum može da se kopa par desetina godina, a kad se iskopa više ga nema. A ono što mi trajano imamo na tom području su čist vazduh i čista pijaća voda. To je potencijal za razvoj privrede, naročito turizma.

Ispod Mačve, koja je uz dolinu Jadra, nalazi se najveće podzemno jezero pijaće vode u Jugoistočnoj Evropi - dovoljno da napoji celu Vojvodinu, da snabde vodom 14 gradova veličine Zrenjanina koji već 20 godina nema pijaću vodu. Naš predlog je da se taj podzemni rezervoar pijaće vode koja je najvišeg kvaliteta, neki to nazivaju bebi kvalitet, stavi na raspolaganje svim građanima.

Pa, zar to nije nešto za šta se vredi boriti? Jer bez te vode nema ni poljoprivrede, ni škola, ni bolnica, nema zdravog života. E, to mi branimo u ovom trenutku. Kada se borimo za takvu vrednost, baš nas briga šta misle Rio Tinto i Aleksandar Vučić i svi njima slični satrapi koji ovde rade samo za pare.

Omer Karabeg: Šta u ovom trenutku ekološki aktivisti brane u Bosni i Hercegovini? Šta je najveći problem?

Amna Popovac: Isto što i u Srbiji. Pijaća voda, naše rijeke. Pogledajte samo kako se ekološki aktivisti bore da zaštite Neretvu, Unu i njihove pritoke. Sjetimo se samo onih žena iz Kruščice koje su ležale pred bagerima da bi zaštitile svoju rijeku.

Tako i danas aktivisti po Bosni i Hercegovini leže pred raznim bagerima i čuvaju svoje rijeke. Ljudi se bune. Mlade generacije shvataju važnost očuvanja naših voda i prirodne sredine. Okupljaju se, protestuju i brane svoju okolinu.

Optuživani su, isto kao i u Srbiji, da koče razvoj grada i regije, ali oni samo brane ono što je društveno i što pripada svima. Ne žele da neka privatna kompanija ili mala grupa ljudi, povezanih za vlašću ili nekom političkom partijom, profitira od tog zajedničkog dobra.

Koga štiti policija?

Omer Karabeg: U Srbiji se ljudi svaki čas okupljaju da bi se suprotstavili projektima koju ugrožavaju njihovu ulicu njihov kvart, njihov grad. Znači postoji svest da se protestima i blokadama može nešto postići.

Nebojša Zelenović: Naravno. Ovih dana smo imali pet različitih protesta na kojima se okupilo dosta ljudi. Sve su to male borbe - za svoj nasip, svoju šumu, svoje naselje koje pokazuju da građani mogu odbraniti ono što im je vredno. Građani znaju da ih institucije neće zaštiti, pa se štite sami.

Omer Karabeg: Kako se policija odnosi prema ekološkim protestima?

Amna Popovac: Jako loše. U Mostaru je specijalna interventna policija poslana na ljude koji su mirno protestovali, koji su samo sjedili. Udarani su, nekima su slomljene ruke. Naravno da nisu svi policajci takvi, ali oni koji dobiju zapovijed tako se ponašaju.

Nebojša Zelenović: U Srbiji policija radi ono što joj vlast kaže. Skoro je prebila aktiviste koji su branili Šodroš. To je šuma, koja je pluća Novog Sada, gde je došlo do seče drveća pod izgovorom izgradnje mosta. A iza tog mosta se krije izgradnja novog naselja gde će privatni investitori profitirati od prodaje stanova po najvišim mogućim cenama.

Policija je, umesto da štiti pluća grada, štitila firmu Galens koja gradi te stanove, pa su naši aktivisti prebijani i pritvoreni.

Prvi korak

Omer Karabeg: Vi ste na skupu u Sarajevu obećali borbu za 100 godina mira na Zapadnom Balkanu. Čini mi se da je to prilično usamljen vapaj u ovoj napetoj situaciji punoj konflikata i mržnje.

Amna Popovac: Smatramo da se mora pričati o miru. Mi smo našu deklaraciju simbolično potpisali u Muzeju Sarajevskog atentata, kojim je počeo Prvi svjetski rat, da pošaljemo poruku mira.

Mi već skoro 30 godina živimo u miru. Bez obzira koliko nam se svima čini da je to krhak mir, drugačiji od onog koji smo očekivali, ipak je značajno da 30 godina živimo u miru. Pa neka bude još 30 mirnih godina, pa još 30 i ,eto, 100 godina. Zelene stranke Zapadnog Balkana su ujedinjene u borbi za mir. Mi nećemo više govoriti da smo protiv rata. Ne. Mi smo za mir.

Mi hoćemo zajedno u Evropsku uniju. To je moto koji nas ujedinjuje - i Sjevernu Makedoniju, i Albaniju, i Bosnu i Hercegovinu, i Crnu Goru, i Srbiju. Pored borbe za zaštitu životne sredine, borićemo se za smanjenje siromaštva, da osiguramo pristojan život naših ljudi, da imaju pristojne plate i penzije što sada nemaju. To nije nemoguće.

Nebojša Zelenović: Skoro smo radili istraživanje javnog mnjenja, pa smo pitali građane šta misle o našoj regionalnoj saradnji i povezivanju.

Znate šta kažu bukvalno svi, bez razlike? Kad ih pitate da li je moguće od Zapadnog Balkana napraviti prostor u kome se zajedno radi, školuje, putuje, posluje, obrazuje - kažu da to toliko dobro zvuči da liči na san.

Veruju da to je odlično, ali da nije moguće. To ne znači da naša ideja neće uspeti. Naprotiv. Ja sam uveren da će uspeti. Ali neko mora da krene, mora da učini prvi korak. I. evo, mi smo taj prvi korak napravili.

Ljudi nas često pitaju - a kako ćete dalje. Mi smo dali jedan predlog kako da se garantuje trajni mir na Zapadnom Balkanu. Tražili smo da se održi međunarodna konferencija na kojoj bi učestvovale sve države Zapadnog Balkana plus Evropska unija i zemlje Kvinte koji bi bili garanti dogovora.

Mir bi se garantovao tako što bi se uspostavio sistem kolektivne bezbednosti, a to znači da niko ne bude nikad ni od koga napadnut. Uspostavio bi se i jedinstveni ekonomski prostor - ekonomska zajednica Zapadnog Balkana.

Evropska unija je nastala kroz Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Naši ugalj i čelik treba da budu zaštita životne sredine i ljudska prava.

Ako se održi takva konferencija i napravi dogovor sa Zapadom, odnosno Evropskom unijom, da Zapadni Balkan bude prostor na kome se ne smeju menjati granice i ako zemlje, koje se nalaze na tom prostoru, dobiju perspektivu brzog članstva u Evropskoj uniji, onda Zapadni Balkan može postati mesto na kome se dobro živi.

Zašto mi zeleni ne bismo bili ti koji će da propagiraju tu viziju? Ne vidim da bilo ko bilo šta predlaže. Ako smo mi mogli da se dogovorimo oko toga, zašto se ne bi dogovorili i konzervativci, i socijaldemokrate, i liberali. Hajde, da se svi dogovorimo. Onda će Zapadni Balkan biti prostor za dobar život svih 20 miliona ljudi koji na njemu žive.