Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame. Sagovonici su bili Jusuf Budžovi, publicista iz Prištine, i Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda. Bilo je reči o tome da li je odnos Vučića i Rame ne samo dobar nego i prijateljski, koje su sličnosti između ta dva politička lidera, kako je moguće da Rama održava srdačne odnose sa Vučićem kada srpski mediji koji su pod Vučićevom kontrolom pišu sve najgore o Kosovu, da li se iz ugla Prištine Edi Rama dovoljno zalaže za nezavisnost Kosova, da li je Rama podržao ideju o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, zašto kosovsko rukovodstvo odbija da učestuje u regionalnom projektu Mali Šengen koji promovišu Vučić i Rama, zašto je budući premijer Kosova taj projekt nazvao četvrtom Jugoslavijom, da li Rama snažnim zalaganjem za Mali Šengen rizikuje da značajno pogorša svoje odnose sa kosovskim rukovodstvom, kao i o tome ko ima više korisiti od dobrih odnosa Beograda i Tirane - Aleksandar Vučić ili Edi Rama.
Omer Karabeg: Kako biste ocenili odnos Vučića i Rame? Neki tvrde da su njihovi odnosi ne samo dobri, nego čak i prijateljski.
Dušan Janjić: Bio sam svedok njihovog prvog susreta novembra 2014. godine, kada se Rama kao neka vrsta ledolomca pojavio u Beogradu u prvoj zvaničnoj poseti. Tada se lomio led u odnosima Srbije i Albanije i tada su se Vučić i Rama opredelili za regionalnu saradnju i poboljšanje albansko-srpskih odnosa. To je bio početak. Posle toga razvila se vrlo intenzivna bilateralna saradnja, a bilo je mnogo susreta i u okviru regionalne saradnje. Kakvi su njihovi odnosi? Pretpostavljam da su srdačniji nego što su odnosi Vučića i Tačija, iako su se i njih dvojica mnogo puta viđali i često je Rama omogućavao te neformalne susrete. Slika o njihovoj saradnji počela je da se menja 2017. i 2018. kada su obojica nekako koordinirano počeli da ispoljavaju skepsu prema ulasku u Evropsku uniju i kada je lansirana priča o razmeni teritorija između Srbije i Kosova. Sada ponovo imamo obnavljanje njihove saradnje kroz incijativu koja se pogrešno zove Mini Šegen, jer je zapravo reč o četiri slobode Evropske unije na Zapadnom Balkanu. Na sastancima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani ponovo počinje da se obnavlja njihova proevropska agenda.
Jusuf Budžovi: Možemo reći da su u poslednje dve-tri godine odnosi Rame i Vučića bili dobri i da se to reflektovalo na odnose dve države - Srbije i Albanije. Mislim da je to pozitivno, jer obe države pretenduju da budu članice Evropske unije. Međutim, odnosi Beograda i Prištine ne mogu se posmatrati kroz prizmu odnosa Beograda i Tirane. Mi sa Kosova ne možemo smatrati da su ti odnosi dobri ako se ne vodi računa o tome kakvi su odnosi između Srbije i Kosova. Pominjanje razmene teritorija negativno je uticalo na ugled gospodina Rame na Kosovu, moglo bi se reći da sada ovde vlada nepoverenje prema gospodinu Rami.
Lider Albanaca?
Dušan Janjić: Ta dva političara imaju mnogo sličnosti. Između ostalog, obojica obožavaju medije, majstori su propagandnog delovanja i često koriste medije za ono što se zove spinovanje. Međutim, promenila se njihova pozicija u vlastitim zemljama. Edi Rama iz 2014. nije Edi Rama iz 2019. On je sada premijer koji je suspendovao predsednika države, njega bojkotuje pola parlamenta, on je, dakle, u krizi. Što se tiče Vučića, on trenutno deluje izuzetno jako, ali su i kod njega počeli procesi unutrašnjeg slabljenja. Njihova zajednička inicijativa da se problem Kosova reši razmenom teritorija izazvala je mnoge nedoumice. Pre svega na Kosovu gde je postavljeno pitanje - zašto Beograd pokušava da pitanje statusa Kosova rešava sa Tiranom. To je bio vrlo problematičan projekt koji je uzdrmao poverenje u Edi Ramu u albanskim krugovima na Kosovu a, bogami, i u regionu. Naravno - i u Vučića. Međutim, bez obzira na sve tenzije oko Kosova, Vučić i Rama bilaterlano dobro funkcionišu, jer su se složili da se oko Kosova ne slažu. Edi Rama je otvoreno u svakoj prilici, a pogotovo u početku, stavljao do znanja da je za njega Kosovo punopravna država i da Srbija treba da prizna tu realnost, dok je Vučić svaku priliku koristio da Kosovo nazove lažnom državom. Njihov prećutni dogovor je da se oko toga ne svađaju. To samo po sebi nije loše. Jer ako bi počeli da se oko toga svađaju, odmah bi došlo do prekida saradnje između Albanije i Srbije.
Jusuf Budžovi: Rama se liderski ponaša. On u poslednje vreme vrlo napadno pokušava da se nametne kao prvi čovek Albanaca na Balkanu. To je njegova velika greška zbog koje na Kosovu sve više jača nepoverenje prema njemu. On ima velike poteškoće u svojoj zemlji. Albanija, na žalost, ne funkcioniše kao pravna država, Rama je u sporu sa predsednikom države, a poslednji lokalni izbori bili su nelegitimni. Ima puno znakova da Albanija nije više model za Kosovo. To je korumpirana država. Rejting Edija Rame na Kosovu je na kritičnoj tački. Tačno je da je Rama u Beogradu isticao da je nezavisnost Kosova realnost i da Srbija treba to da prizna. Ali to je politička formula. Kada se otvorilo pitanje normalizovanja odnosa Beograda i Prištine on je prihvatio Tačijevu tezu da to treba rešiti razmenom teritorija. Na Kosovu se smatralo da se Tirana meša u unutrašnje poslove Kosova i da ima tajne planove za podelu Kosova sa Srbijom. Zato sam rekao da je na Kosovu poverenje u Edija Ramu na kritičnoj tački. I zbog toga on ne može pomoći dijalogu Beograd - Priština. S druge strane, dobro je što se odnosi Beograda i Tirane normalizuju. Mi to podržavamo. Svesni smo da je regionalno povezivanje jedan od uslova da Balkan postane deo Evropske unije. Ali Tirana, dok gradi odnose sa Beogradom, mora uvek imati na umu poziciju Kosova.
Dušan Janjić: Ne bih tako izričito tvrdio da Rama ne može pomoći dijalogu Beograda i Prištine. Kriza u odnosima Beograda i Prištine predugo traje. Ne može se rešiti u bilateralnim odnosima. Ni Beograd, ni Priština nemaju za to dovoljno kapaciteta. U takvoj situaciji inicijative poput one koju pogrešno zovu Mali Šengen - jako su dobrodošle. Time se relativizuje pitanje granica. U tom smislu može pomoći Albanija. Možda sam Rama danas može manje da pomogne nego ranije, ali jedna demokratska Albanija koja bilateralno sarađuje i sa Kosovom i sa Srbijom i koja podržava regionalne incijative - itekako može pomoći. Naravno, ne može Tirana odlučivati ili stavljati potpis u ime Prištine, ali ona bi mogla da bude od koristi u dijalogu Beograd - Priština. Da li je danas od koristi? Trenutno nije zato što se ta vrlo korisna ideja saradnje država Zapadnog Balkana iz nekih krugova na Kosovu osporava zbog Vučića i Rame. Budući premijer Kosova čak u Tirani organizuje demonstracije protiv dolaska Vučića u glavni grad Albanjie. U suštini to su protesti protiv Rame.
Mali Šengen
Omer Karabeg: Kad je reč o Malom Šengenu - ja ću ga zvati Mali Šengen, mada se gospodin Janjić ne slaže, ali to je već uobičajeni termin, Rama se našao uz Vučića, a na suprotnoj strani od kosovskog rukovodstva. Najviši kosovski zvaničnici su se izjasnili protiv te inicijative. Bivši premijer Haradinaj rekao je da Kosovu ne treba Mali Šengen sa Srbijom na čelu, predsednik Tači je odbio da učestvuje na sastanku Vučića, Rame i Zaeva na kome se o tome raspravljalo, a budući premijer Aljbin Kurti nazvao je taj projekt četvrtom Jugoslavijom. Rama je sa svoje strane takve stavove nazvao slepom ulicom. Mislite li da je Rama na taj način rizikovao da značajno pogorša svoje odnose sa kosovskim rukovodstvom?
Jusuf Budžovi: Rama je izgubio uticaj i ugled u Albaniji, pa samim tim i na Kosovu. Jer, stanje u Albaniji je veoma dramatično. Na Kosovu se misli da Rama pokušava da regionalnim inicijativama, koje imaju podršku u Evropi, skrene pažnju sa krize u vlastitoj zemlji. Sadašnje nepoverenje prema Rami se nadovezuje na ono od pre dve-tri godine kada je podržao inicijativu Vučića i Tačija o razmeni teritorija. Rama je napravio veliku grešku kada je pokušao da Albance iz Preševa i Bujanovca proglasi manjinom Albanije. Oni nemaju nikakav odnos sa Albanijom. Oni su 50 i više godina bili vezani za Jugoslaviju i njihov položaj treba da se razmatra u okviru normalizacije odnosa između Prištine i Beograda. Ovde se misli da njihova prava treba da budu u reciprocitetu sa pravima Srba na Kosovu. Mini Šengen je na Kosovu automatski odbijen zbog toga što je Rama u to umešan. Sve što dolazi od Rame na Kosovu sada ima stigmu lošeg. Mislim da će nova vlada Kosova morati da krene u normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ali ja ne verujem da će ići putem kojim je išao Tači. U prvom planu mora biti situacija Srba na Kosovu - da oni budu ravnopravni građani i da uživaju prava koja bi trebalo da imaju. Vrlo je važno da nova vlada ne prihvati ono što su nametnuli Rama i Tači - da Beograd bude prva violina u razgovoru o položaju Srba na Kosovu. U tim razgovorima moraju se pojaviti i srpski političari sa Kosova.
Ko je koga zloupotrebio?
Omer Karabeg: Da li je Vučić na izvestan način zloupotrebio svoj odnos s Ramom da bi stekao bolju poziciju u pregovorima sa Prištinom?
Dušan Janjić: Nemam taj utisak. Vučić nije zloupotrebio Ramu, jer je i Tači pristupio priči o razmeni teritorija, mada vrlo oprezno, jer njegova partija to nije podržala. Ja bih to ovako opisao: Tači je stavio nogu u tu priču da vidi koliko je voda topla, pa kad je video da je vrela, brže-bolje je povukao. Takvi su političari. Ne možete im na duži rok verovati. Ali jedna stvar je nesporna. Kosovo i Srbija moraju u direktnom dijalogu, naravno uz pomoć drugih, da reše međusobne probleme. Ključno je pitanje priznanja. Koliko ja vidim - to se neće tako brzo desiti. Biće neka vrsta priznavanja postojanja Republike Kosovo po modelu dve Nemačke. U međuvremenu trebalo bi razvijati regionalnu saradnju koja će obezbediti slobodu kretanja, omogućiti da ljudi putuju, da se zapošljavaju.
Bez pomirenja Srba i Albanca - Balkan neće biti miran. A kad nije miran neće biti ni razvijen.Dušan Janjić
Ja mislim da se Vučić i Rama nisu previše bavili Kosovom već pre svega regionalnom i bilateralnom saradnjom. Trgovinska razmena između Srbije i Albanije 2014. je bila 300 miliona. Sada je skoro 400 miliona. U međuvremenu je intenzivna razmena između Srbije i Kosova zbog taksi oborena na maltene 50 miliona. Tako da ne bih rekao da je Vučić zloupotrebio Ramu, niti da je Rama zloupotrebio Vučića. Ali da su Albanija i Srbija napravile dobar ambijent za saradnju - nema spora. Treba održati taj ambijent i ne bi valjalo kada bi tu puklo. Jer u krajnjoj liniji srpsko-albanski odnosi su garant budućnosti Zapadnog Balkana. Bez pomirenja Srba i Albanca - Balkan neće biti miran. A kad nije miran neće biti ni razvijen. Tako da mislim da dobru saradnju između Beograda i Tirane treba čuvati.
Jusuf Budžovi: Postojala je zloupotreba. I gospodin Rama i gospodin Vučić su to iskoristili za svoje potrebe. Inače, za saradnju Beograda i Tirane ne postoje takve prepreke kakve postoje za dobre odnose Beograda i Prištine. Pošto je u ovom trenutku vrlo teško da Beograd prizna Kosovo, treba ići na normalizaciju odnosa da građani Kosova i Srbije ne budu više opterećeni formulama priznavanja. Treba rešavati ostala pitanja. U prvom planu treba da bude položaj Srba na Kosovu koji je zadnjih godina pogoršan. Tome je doprinela politika i Rame i Vučića, a pogotovo Tačija. Išlo se na velike formule, a zaboravljeni su životni problemi Srba na Kosovu. Srbi na Kosovu treba da se osećaju ravnopravnim - i to je prvi preduslov za normalizovanje odnosa Kosova sa Srbijom. Moramo priznati realnost i na ekonomskom, i na kulturnim, i na svim drugim planovima. Voleo bih da se dijalog o normalizaciji odnosa sada fokusira na životne probleme građana Kosova. I da granica više ne predstavlja nikakvu prepreku - da se građani Kosova i Srbije slobodno kreću i koriste sva ljudska i ekonomska prava. Samo tako možemo biti deo Evrope.
Izgubljeno poverenje
Omer Karabeg: Mogu li dobri odnosi Vučića i Rame na bilo koji način uticati na poboljšanje odnosa između Prištine i Beograda?
Dušan Janjić: Mogu. Od trenutka kada je Rama posetio Beograd novembra 2014. godine ti odnosi su išli uzlaznom linijom sve do 2016. Naravno, bilo je i tenzija, ali problemi su rešavani. Rama je radio u dogovoru sa predstavnicima Prištine. Komplikacije počinju negde u drugoj polovini 2015. kada se, zapravo, menja regionalni kontekst. Posle incidenta u Srebrenici menja se ponašanje Vučića, a Edi Rama počinje otvoreno da sumnja da će Evropska unija primiti Albaniju i Kosovo. Pokušava da napravi neki front - svi Albanci nasuprot Evropske unije. Sećate se njegovih izjava - ako nas ne primate, mi ćemo se ujediniti. S druge strane, i kod Vučića raste evroskepticizam. Treba imati u vidu da je prošla godina bila godina ozbiljnih političkih sukoba. Podsticale su se najrudimentarnije strasti etnonacionalizma i šovinizma. Bilo je destruktivnih mobilizacija. U takvoj situaciji svaki korektan odnos, odnos koji nije u funkciji destrukcije, dobro dođe. Sigurno je da inicijativa da Zapadni Balkan postane zona slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala - o čemu su Vučić, Rama i Zaev razgovarali u Novom Sadu, Ohridu i Tirani - budi nadu. Rami i Vučiću ne treba osporaviti ono što rade dobro, treba ih kritikovati za ono što je loše. Ja sam napisao stranice i stranice protiv njihovog zalaganja za razmenu teritorija, to je bila loša stvar, ali kada rade nešto pozitivno, kada žele da pomognu, onda su dobro došli. Ali, sve manje će moći da pomognu dok ne razreše svoje unutrašnje probleme.
Jusuf Budžovi: Dobri odnosi Albanije i Srbije mogu pozitivno da utiču ne samo na odnose Prištine i Beograda, nego i na odnose u regionu. Ali problem je u tome što su Rama i Vučić izgubili poverenje. Regionalne inicijative dobro zvuče, ali kada se kao njihovi nosioci pojavljuju Rama i Vučić, onda je to loše jer ljudi vide da oni imaju druge interese. Do sada se puno vremena trošilo na evropske i druge priče, mislim da je vreme da se nova kosovska vlast okrene realnim problemima. Za nas je vrlo važno da Kosovo bude stabilno, da se svi građani osećaju ravnopravnim - i Albanci, i Srbi, i svi drugi. Mislim da dolazi vreme otrežnjenja. Formule Rame i Vučića nisu više interesantne. Ljude interesuje životna dimenzija odnosa Priština - Beograd. I to političari moraju da uvaže.
Prijatelji
Omer Karabeg: Na kraju bih vas upitao da li mislite da postoji i lično prijateljstvo između Vučića i Rame?
Dušan Janjić: Ne znam da li je to prijateljstvo, ali među njima postoji dobra komunikacija koja je godinama građena. Rekao sam, prvi put su se ozbiljno pogledali u oči 2014. Njihovi odnosi su potom išli uzlaznom linijom, možda su se u nekim momentima ponašali suviše prisno i opušteno. Govorim o 2017. i 2018. godini. Obojica su slični, mada jedan voli košarku, a drugi voli šah, ali su nekako po temperamentu, načinu vladanja i odnosu prema medijima slični. A ja verujem u to da se sličnosti privlače.
Jusuf Budžovi: Rekao bih da je reč o pragmatičnim vezama dva političara koji liče jedan na drugog po despotskom načinu vođenja države. Oni iskorišćavaju demokratiju i vlast za svoje lične ciljeve. Mislim da je velika šteta što su se u Tirani i Beogradu u isto vreme našla dva identična despota koji nisu doneli dobro svojim zemljama, pa ako to nisu uradili, onda je i saradnja među njima bila više nego farsa.
Facebook Forum