Trese li se Dodikova fotelja

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je uzdrmana vlast Milorada Dodika u Republici Srpskoj.

Sagovornici su bili sociolog Ivan Šijaković, profesor banjalučkog univerziteta, i Damir Miljević, ekonomski analitičar iz Banjaluke.

Bilo je riječi o tome zašto se ljudi više ne boje da javno kritikuju Milorada Dodika, koliko su protesti Banjalučana, koji su trajali skoro cijelu prošlu godinu, uzdrmali Dodikovu vlast, o podjelama unutar vladajuće stranke - Saveza nezavisnih socijaldemokrata, zašto Dodik optužuje neke zapadne ambasade da finasiraju njegovo svrgavanje, da li ljudi još uvijek vjeruju u Dodikovu priču da samo on može da sačuva Republiku Srpsku, kako na poziciju Milorada Dodika utiču njegove sve slabije veze sa vrhom vlasti u Beogradu, da li je hapšenje najbogatijeg srpskog tajkuna Miroslava Miškovića, s kojim je imao bliske poslovne veze, oslabilo Dodika, kao i o tome koliko je Dodik odgovaran za katastrofalnu ekonomsku situaciju u Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: U posljednje vrijeme u Republici Srpskoj sve je više javne i otvorene kritike Milorada Dodika. Ljudi ga se više ne boje, ne kritikuju ga više samo hrabri pojedinci, što je do skora bio slučaj, već je to postalo takoreći svakodnevna pojava. Šta je uzrok tome?

Damir Miljević: Mislim da ima više uzroka. Jedan od važnih uzroka su rezultati lokalnih izbora oktobra prošle godine na kojima je njegova partija - Savez nezavisnih socijademokrata - izgubila vlast u mnogim opštinama. Drugi uzrok je promjena vlasti u Srbiji i ono što Vučić radi u borbi protiv kriminala, a što ima odjeka i u Republici Srpskoj. Treći i najvažniji faktor je loša ekonomska i socijalna situacija u Republici Srpskoj.

Ivan Šijaković: Mislim da je Dodik dosadio i bogu i ljudima. Već petnaestak godina taj čovek nastoji da igra ulogu sveopšteg policajca, sudije, tužioca, ličnosti od koje sve zavisi. To je ostvario u prethodnih osam, a naročito u poslednje četiri godine, kada je apsolutno zagospodario Republikom Srpskom, a u priličnoj meri i Bosnom i Hercegovinom. Međutim, ovaj narod ne voli kada neko toliko dugo vlada, posebno ako ta njegova vladavina ne donosi rezultate. Drugi je slučaj bio sa Titom, koji je imao ogromne rezultate kako u napretku države, tako i društva. Sada toga nema. I strah je počeo polako da nestaje. Strahom možete vladati izvesno vreme, ali kada ljude doterate do zida, onda oni jednog dana kažu: “E sada više nemamo kud, moramo pobediti strah“.

Omer Karabeg: U kojoj mjeri je Dodik odgovoran za katastrofalno stanje ekonomije u Republici Srpskoj?

Damir Miljević: S obzirom na odnose koji su uspostavljeni u Republici Srpskoj, Dodik je apsolutno odgovoran za ekonomsku, a time i socijalnu situaciju. On je u prvom dijelu svoje druge vladavine bio predsjednik vlade, a sada je predsjednik Republike, s tim što svi znamo da se, otkako je on na toj funkciji, o svemu jedino i isključivo pita predsjednik Republike. Svojim postupcima i javnim istupima Dodik svima pokazuje ko je gazda u Republici Srpskoj. Prema tome, onaj ko posjeduje svu moć ima i najveću odgovornost za situaciju u kojoj se nalazi Republika Srpska i ne može se ni na koji način amnestirati od onoga što se ovdje dešava.

Ivan Šijaković: Naravno da je odgovoran, jer u Republici Srpskoj imamo takozvanu burazersku ekonomiju koja počiva na interesnim grupama i radi isključivo u korist tih grupa. To nije ekonomija u kojoj mogu da učestvuju svi građani i poslovni subjekti, već samo odabrani. U situaciji kada je sve resurse zaposelo dvadesetak-tridesetak porodica, ne možete ništa ozbiljno da radite. Pogotovo što Dodik ima apsolutnu kontrolu nad svim. Ne možete na selu saditi kupus, ne možete kopati bunar, ako to nije odobrio Dodik, ne možete u gradu kupiti kuću, pokrenuti preduzeće, predavati na univerzitetu, ako to nije odobrio Dodik. Ili bar to tako prikazuju oni koji rukovode. Oni se uvek pozivaju na njega. Da li je istina da on zahteva da sve bude pod njegovom kontrolom ili njegovi podređeni tako govore da bi imali alibi za svoje odluke, to je već drugo pitanje.

Omer Karabeg: Koliko su protesti građana Banjaluke, koji su trajali gotovo cijelu prošlu godinu, uzdrmali Dodika?

Damir Miljević: Sve je krenulo apsolutno spontano. Mislim da su ti protesti, izazvani namjerom vlasti da uništi gradski park, u izvjesnoj mjeri doprinijeli da se razbije taj strah. Pokazalo se da je moguće protestovati, a da nam se ništa ozbiljno ne desi. Ne želeći da preuveličavam značaj tih protesta, mislim da su oni na neki način doprinijeli razbijanju straha i da se to odrazilo na rezultate lokalnih izbora.

Ivan Šijaković: Svakako da jesu. To su bili prvi protesti posle dužeg vremena, u kome nije bilo nikakvog otpora vlasti, jer su i sindikati i studenti bili ućutkani. Krenulo je potpuno benigno, pa vlast nije obraćala pažnju na to. Za nju su to bili neki ljudi koji se bore da sačuvaju nekakvu svoju livadu ili da im se ne poseče neko drveće. Zato i nije odmah reagovala. Da su to bili studenti ili sindikati, to ne bi bilo dopušteno, bilo bi sasečeno u korenu. Ovako se stvar otela, pa je ispalo da se može protestovati. Šteta je što se to ugasilo odmah nakon lokalnih izbora.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da su Dodika počeli da kritikuju i ljudi koji su mu veoma bliski, čak i njegov vlastiti potpredsjednik, Emil Vlajki, koji ga je do sada maltene u zvijezde kovao. On je, recimo, izjavio da je dio naroda u Republici Srpskoj duboko nezadovoljan i gladan. Šta to znači?

Damir Miljević: Mislim da to znači da većina ljudi, pa i onih koji su na političkim funkcijama, vidi da brod nepovratno tone. U takvoj situaciji oni počinju da govore ono što je do prije nekoliko mjeseci bilo nezamislivo. Ne oglašavaju se samo visoki funkcioneri Republike Srpske, kao što je Vlajki, nego čak i unutar same Dodikove vladajuće partije imate glasove koji se bune protiv onoga što se dešava. Mijenja se atmosfera u Republici Srpskoj, s tim što Vlajki pokušava taj proces zaustaviti pozivom da se formira nekakva vlada nacionalnog jedinstva.

Ivan Šijaković: Gospodin Vlajki oseća da verovatno dolazi kraj ovoj vrsti vladavine kakva je bila do sada, pa želi da sebi obezbedi alibi i stekne neke poene u javnosti.

Omer Karabeg: Gospodin Miljević je pomenuo da ima neslaganja unutar vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Naime, govori se o tome da je sve više trvenja između Dodikovih ljudi i ljudi koji su bliski članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Nebojši Radmanoviću.

Ivan Šijaković: Zna se da je sastav Saveza nezavisnsih socijaldemokrata dosta heterogen, da su u toj partiji bile dve-tri interesne grupe koje su se spojile. Oni se drže samo iz jednog razloga - da izvlače beneficije, što materijalne, što statusne. Tačno je da je gospodin Radmanović jedan od oponenata gospodina Dodika. Ali tu je i treće krilo, koje predvodi predsednik Narodne skupštine, Igor Radojičić. Mislim da Igora Radojičića simpatišu mlađi ljudi i deo obrazovanijih građana. Oni čekaju da Radojičić povuče neki jači potez, pa da mu se priključe.

Damir Miljević: Savez nezavisnih socijaldemokrata nastao je od dvije partije - jedne koju je vodio gospodin Dodik i druge koju je vodio gospodin Radmanović. Oduvijek su u toj partiji postojale dvije struje. Međutim, u toj partiji, kako je rekao moj sagovornik, postoje i interesne grupe koje međusobno dijele kolač. Kako je kolač sve manji, te grupe su počele da se sukobljavaju.

Omer Karabeg: Dodik je nedavno izjavio da zapadne ambasade daju novac nevladinim organizacijama kako bi se, kako on kaže, pripremilo ”neko proljeće”, to jest njegovo rušenje i slabljenju Republike Srpske.

Ivan Šijaković: Mislim da je to njegov probni balon da bi skrenuo pažnju javnosti sa pravih problema. Naravno da to nije tako. Dodik još uvek uživa podršku i simpatije anglosaksonske struje i nekih izraelskih političara. On pokušava da ovim probnim balonom zavara javnost, jer zna da je izgubio podršku političkih struktura u Srbiji. To je njegov veliki problem.

Damir Miljević: To je spinovanje, odnosno skretanje pažnje sa glavnih problema. Ali meni je interesantnije što gospodin Dodik u toj izjavi izjednačava sebe sa Republikom Srpskom. On poručuje građanima da - ako ne bude njega, neće biti ni Republike Srpske. On time pokušava da skrene pažnju sa sve glasnijih zahtjeva da se riješi problem kriminala i korupcije i da se popravi ekonomska i socijalna situacija, za šta nema novca.

Omer Karabeg: Gospodine Miljeviću, vi kažete da Dodik izjednačava sebe sa Republikom Srpskom. On je i do sada vrlo vješto plasirao priču da je on garant opstanka Republike Srpske koju drugi ugrožavaju. To mu je na neki način bila dobitna karta. Mislite li da ta dobitna karta može da igra i u narednom periodu?

Damir Miljević: On je na tu kartu jako uspješno igrao u prošlom periodu. Mislim da ta karta još uvijek igra, međutim svi događaji - i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini - govore da će ta karta sve manje biti ozbiljan adut.

Ivan Šijaković: Mislim da će mu ta priča sve teže prolaziti. U teoriji je to poznato kao cezarizam. To je ono kada vladar svom narodu kaže - ne borim se ja za sebe, nego za vas. Dodik kaže: “Republika Srpska - to sam ja”. To je, međutim, jedini argument koji mu je preostao. Svi drugi argumenti - o velikom privrednom usponu, gradnji infrastrukture, o Republici Srpskoj kao najboljem mestu na Balkanu - polako su se istopili. Ostao mu je taj jedan jedini argument - ako nema mene nema Republike Srpske, ako nema Republike Srpske, nema ni vas, ali to za ozbiljne mlade ljude ne može da bude odlučujući argument. On bi mogao da dobije na značaju samo ako mu, da tako kažem, neko sa druge strane pomogne. Ako bi, govorim sada hipotetički, našao u Sarajevu ili u okruženju nekoga ko bi mu malo zapretio, pa da onda mobiliše ljude, ali ni tada ne bi mogao da okupi mnogo ljudi, možda nekoliko stotina avanturista.

Omer Karabeg: Kako na poziciju Milorada Dodika utiču njegove sve slabije veze sa Beogradom? Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić ne njeguju prijateljske odnose sa Dodikom, kao što su to radili Boris Tadić i Vuk Jeremić. Njima je, naravno, Republika Srpska i dalje važna ali, reklo bi se, njenu sudbinu ne vezuju za Milorada Dodika.

Damir Miljević: Milorad Dodik je odigrao vrlo nezrelo, jer je bacio sve adute na jednu kartu, kada je u predizbornoj kampanji podržao Borisa Tadića i rekao niz ružnih reči o Tomislavu Nikoliću. Kada je Nikolić pobijedio, Dodik je izgubio uporište u Beogradu i to je jedan od osnovnih razloga zašto je njegova pozicija u Republici Srpskoj postala jako nestabilna. Bez vidljive podrške Beograda, jako je teško opstati u ovim teškim socijalno-ekonomskim uslovima.

Ivan Šijaković: Njegovo otvoreno stavljanje na stranu Borisa Tadića, čija je politika, naročito u poslednje četiri godine, bila katastrofalna, i njegovo angažovanja u kampanji na strani Demokratske stranke, mnogo je doprinelo da sadašnja vladajuća garniture u Srbiji, a posebno Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, gledaju na njega potpuno drugačije. S obzirom da je Dodik imao dosta jake političke i poslovne veze sa Tadićem i njegovim ministrima, od kojih su, kako se posle ispostavilo, neki bili upleteni u korupcionaške afere, Vučić je veoma suzdržan prema Dodiku. Nikolić s njim kontaktira onoliko koliko mora, zbog položaja na kome se nalazi. Jedino još Dačić ima simpatija za aktivnosti, život i delo gospodina Dodika.

Omer Karabeg: Čini se da je dosta upečatljiv znak pada u nemilost bila i reakcija na Dodikovu inicijativu da se Srbi sa Kosova nasele u Republiku Srpsku. Vrh Srbije je to u potpunosti ignorisao.

Damir Miljević: Mislim da je to još jedna od velikih grešaka gospodina Dodika. Srbija je velika i ozbiljna zemlja, koja se nalazi u ozbiljnim problemima i nije baš lijepo kada političar iz neke druge zemlje, pa makar to bilo i iz bratske Republike Srpske, soli pamet zvaničnom Beogradu. Normalno je da je ta inicijativa zabolila Beograd i to je doživljeno kao sipanje soli na živu ranu.

Ivan Šijaković: Neki ljude iz Beograda su mi rekli da im je delovalo pomalo komično da lider Republike Srpske, koja i sama ima velikih problema sa nezaposlenošću i privrednim rastom, nudi posao za hiljade ljudi sa Kosova. To je pitanje druge države i mešati se u unutrašnje stvari te države nije pametno. Možete biti prijatelj sa Grčkom, ali nije pametno mešati se u kiparsko pitanje. To je Dodiku oduzelo dosta poena i simpatija - ne samo kod političara, nego i kod običnih građana. Seoba Srba sa Kosova je najneprijatnija i najosetljivija tema za svakog građanina u Srbiji.

Omer Karabeg: Da li je hapšenje najbogatijeg srpskog tajkuna, Milorada Miškovića, sa kojim je Dodik imao bliske poslovne odnose, oslabilo Dodika?

Damir Miljević: Teško je reći, ali da ima uticaja na ovo što se ovdje dešava - ima. Naime, gospodin Mišković je dosta ulagao u Republiku Srpsku i to uz pomoć gospodina Dodika. Prema tome, to nije prijatna situacija za Dodika, pogotovo što se otvaraju još neki slučajevi vezani za Zekstru i gospodina Đurića, sa kojim je gospodin Dodik i poslovni partner i lični prijatelj. Vjerovatno sve to unosi dozu nervoze, koju gospodin Dodik posljednjih dana pokazuje.

Ivan Šijaković: Po Banjaluci se priča da je Dodik omogućio mnoge poslove Miškoviću. Uostalom, poznato je da niko ne može ništa ulagati bez Dodikovog znanja i odobrenja. Bar tako on sam sebe predstavlja - preseca vrpce, najavljuje i dočekuje invenstitore, i tome slično. Potpuno je jasno da hapšenje Miškovića za Dodika znači gubitak, jer je imao ozbiljan oslonac u investicijama gospodina Miškovića, a sada, ako se pokaže da Miškovićevi poslovi nisu bili pravno i moralno čisti, to svakako ostavlja gorak utisak.

Omer Karabeg: Mislite li da bi ove godine - ako se i dalje bude pogoršavala ekonomska situacija, pa se ne budu mogle isplaćivati ni plate, ni penzije - moglo doći do većih socijalnih protesta koji bi mogli još više da uzdrmaju Dodika?

Damir Miljević: Osnovni problem u Republici Srpskoj je što nema snage koja bi mogla da organizuje proteste. Sindikati su od vladajuće strukture dobili pilulu za spavanje i non-stop je dobijaju, tako da ne vidim ko bi mogao povesti građane u proteste. S druge strane, opozicija je u Republici Srpskoj neaktivna, ona čeka izbore 2014. godine, ne preduzimajući ozbiljnije akcije, jer je uvjerana da vrijeme radi za nju. Zbog toga ne očekujem ozbiljne socijalne nemire, ali ako ih bude, oni će nastati spontano, možda i zbog nekog banalnog povoda, a tada bi se mnogo ružnih stvari moglo dogoditi.

Ivan Šijaković: Ni ja ne mislim da će biti organizovanih socijalnih protesta. Sve interesne grupe, u koje uključujem i sindikat, ne žele proteste, a mislim da i većina građana razmišlja u smislu - šta će meni ulica i protesti, pa se uglavnom zadovoljavaju gunđanjem, čekajući izbore da izraze svoje nagomilano nezadovoljstvo. Veliki je problem što opozicija nema nikakvu ozbiljnu alternativu. To je jedna ispričana priča, sve su to potrošeni politički likovi, od kojih su mnogi isti kao i ovi koji su sada na vlasti.

Omer Karabeg: Pomenuli ste izbore, oni će biti u oktobru 2014. godine. Mislite li da bi Dodik tada mogao izgubiti vlast ili će možda uspjeti da u ovih nešto više od godinu i po dana popravi svoj rejting?

Damir Miljević: Ekonomsko-socijalna situacija je, da ne upotrijebim pregrub izraz, očajna. Zdravstveni fond je, uslovno rečeno, bankrotirao, opštine su prezadužene i ne mogu ispunjavati svoje osnovne funkcije, penzioni fond se jedva održava u životu, a privreda diše na kašičicu. Zbog svega toga neminovno je da se na narednim izborima promijeni vlast. S druge strane, ako gospodin Dodik nekim čudom uspije da sanira ekonomsku situaciji i da ostvari svoja obećanja, a stalno najavljuje neke milijarde evra investicija, onda se već dvoumim kakvi bi mogli biti rezultati narednih izbora.

Ivan Šijaković: Još je daleko za neku ozbiljniju prognozu, ali ipak mislim da će neminovno doći do smene, jer za godinu i po dana ovu sadašnju tešku ekonomsku situaciju možete popraviti samo uz veliko zaduživanje. Ja verujem da će priskočiti Međunarodni monetarni fond, jer je njima važno da samo zadužuju zemlje i dovode ih u dužničko ropstvo. Što se tiče investicija, bojim se da sve na kraju ne ispadne kao sa češkim ČEZ-om koji je odustao od izgradnje termoelektrane u Gacku. Uostalom, primetio sam da ljudi u Banjaluci gunđaju zbog prodaje resursa Republike Srpske. Ne možete prodavati rudnike, šume, polja, reke, jer to ipak ne pripada samo današnjim generacijama, to su resursi i naših unuka i praunuka.