Kakve su šanse da Generalni sekretar UN bude sa područja bivše Jugoslavije?

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome kakve su šanse da ličnost sa područja bivše Jugoslavije postane Generalni sekretar Ujedinjenih nacija 2017. godine, kada ističe mandat Ban Ki Munu. Do sada su svoje kandidature potvrdili Vesna Pusić, ministarka inostranih poslova Hrvatske, Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova Srbije, i Danilo Tirk, bivši predsednik Slovenije.

Sagovornici Mosta su bili Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku iz Beograda, i Radovan Vukadinović, profesor međunarodnih odnosa iz Zagreba.

Bilo je reči o tome zašto Vesna Pusić i Vuk Jeremić još uvek nemaju podršku svojih zemalja za razliku od bivšeg predsednika Slovenije Danila Tirka iza koga stoji slovenačka vlada, koliko ima istine u pričama da kandidaturu Vesne Pusić podržava Hilari Klinton, koliko Vuku Jeremiću može pomoći međunarodna organizacija Centar za održivi razvoj na čijem je čelu, da li bi zapadne sile bile protiv Vuka Jeremića, a Rusija protiv Vesne Pusić i Danila Tirka, kao i o tome da li Miroslav Lajčak, ministar inostranih poslova Slovačke, i Bugarka Irina Bokova, direktorka UNESCO-a, imaju više šansi od kandidata sa područja bivše Jugoslavije.

Omer Karabeg: Da li je izvesno da će budući generalni sekretar biti iz Istočne Evrope? Govori se da je sada na redu da prvi čovek Ujedinjenih nacija bude iz tog regiona, ali to još nije zvanično potvrđeno.

Aleksandra Joksimović: Tačno je da je sada došao red na Istočnu Evropu, koja do sada nije imala svog predstavnika na čelu Ujedinjenih nacija, ali o tome još nije doneta odluka. Odnosi između Rusije i Zapada su veoma zaoštreni zbog ukrajinske krize, tako da bi se moglo desiti da se Generalni sekretar Ujedinjenih nacija potraži iz nekog drugog regiona, koji ima neutralniju poziciju prema ukrajinskoj krizi. Prema tome, još uvek se ne može sa sigurnošću tvrditi da će region Istočne Evrope dati čelnog čoveka Ujedinjenih nacija.

Radovan Vukadinović: Ovaj zaplet u međunarodnim odnosima doveo je do toga da je pitanje iz kog regiona će biti budući Generalni sekretar Ujedinjenih nacija postalo itekako važno političko pitanje. Vodit će se računa o balansu, o ekvidistanci prema svjetskim krizama, a posebno prema ukrajinskoj krizi. Sa tog stajališta teško bi baš naš region mogao imati neku prednost nad drugim regionima. Slažem se sa gospođom Joksimović da bi se moglo desiti da se prvi čovjek Ujedinjenih nacija bira iz nekog udaljenijeg regiona, koji ima neutralniji stav prema ukrajinskoj krizi kako bi se mogla dobiti suglasnost svih glavnih aktera u Ujedinjenim narodima.

Omer Karabeg: Dobro, ali recimo da region Istočne Evrope ipak dobije šansu, što nije isključeno, u tom slučaju bismo, kao što sam rekao, imali tri kandidata sa područja bivše Jugoslavije. To su Vesna Pusić, Vuk Jeremi i Danilo Tirk. Od njih je jedino Tirk do sada dobio podršku svoje vlade. Gospođo Joksimović, kakve su šanse da Jeremića podrži vlada Srbije?

Aleksandra Joksimović: U ovom trenutku vlada Srbije nema zvaničan stav u vezi sa kandidaturom za Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Vlada Republike Srbije je do sada u tom pogledu bila prilično uzdržana odlažući odluku sa obrazloženjem da se mora napraviti procena koliko bi Jeremićeva kandidatura bila realna.

Inače, Jeremić je godinu dana bio predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tokom svoje karijere gradio je odnose sa različitim zemljama što bi mu moglo pomoći u lobiranju za mesto Generalnog sekretara. Od pet stalnih članica Saveta bezbednosti, koje imaju pravo veta, Jeremić bi sigurno dobio podršku Kine i Rusije, ali je pitanje kako bi na njegovu kandidaturu reagovale Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Francuska.

Postoji mišljenje da bi te zemlje stavile veto na njegovu kandidaturu, mada se govori da bio imao podršku devet zemalja, članica Saveta bezbednosti. Inače, pominju se i još neka imena iz ovog regiona. Recimo, u Crnoj Gori se priča o mogućoj kandidaturi Igora Lukšića, ministra inostranih poslova.

Omer Karabeg: Gospodine Vukadinoviću, kakve su šanse da Vesna Pusić dobije podršku hrvatske države? Verujem da će dobiti podršku vlade čiji je član. Da li će je podržati predsednica Kolinda Grabar Kitarović?

Radovan Vukadinović: Jasno je da bi vlada iz neke solidarnosti i kolegijalnosti podržala svoju potpredsjednicu, ali izbori se približavaju. Polako se zahuktava politička borba između dvije glavne stranke i to ne ide u prilog Vesni Pusić. Pitanje je da li bi predsjednica Kolinda Kitarović bila voljna podržati Vesnu Pusić. Njihovi odnosi nisu previše prijateljski, pa mnogi sumnjaju da bi predsjednica bila jako sklona da vidi svoju suparnicu na tako visokom mjestu.

Međutim, može se uvijek reći da je važno otići na Olimpijske igre i sudjelovati, a da li će se dobiti zlatna medalja - to nije toliko bitno. Čini se da je i Vesna Pusić na neki način toga svjesna, pa cijelu stvar ne forsira previše. Reklo bi se da ona više računa na to da joj se preko ove kandidature jednog dana može otvoriti mogućnost za neku drugu poziciju u Ujedinjenim narodima.

Omer Karabeg: Kada je najavljivala svoju kandidaturu, gospođa Pusić je rekla da je ideja da se ona kandiduje potekla iz krugova van Hrvatske. Koji bi to krugovi mogli biti?

Radovan Vukadinović: Oko te izjave je bilo dosta špekulacija. Jedna od njih je da je navodno to sugerirala gospođa Hilari Klinton i da bi ona podržala kandidaturu Vesne Pusić. Ne znam koliko je to točno. To se tako u kuloarima pričalo. Osobno to nisam čuo. Ali to lijepo zvuči prije svega za unutarnju političku upotrebu.

Omer Karabeg: Koje su prednosti, a koje slabe strane Vesne Pusić?

Radovan Vukadinović: Prednosti su joj što je ministrica i što može dobiti podršku NATO saveza i Europske unije. Slaba strana joj je Rusija. Tu bi gospođa Pusić teško prošla. Ruski stav je prilično oštar spram Hrvatske glede Ukrajine, a tu su Ministarstvo vanjskih poslova i njegova čelnica na prvom mjestu. Kada bi ovoga trenutka bili izbori, sasvim je sigurno da bi Rusija stavila veto na hrvatskog kandidata.

Omer Karabeg: Da li joj je prednost to što je žena?

Radovan Vukadinović: To je apsolutno prednost. Ako je točno da iza nje stoji Hilari Klinton i čitav ženski mehanizam, onda možemo reći da je to vrlo značajno. Ali to se se može reći i za Irinu Bokovu, direktoricu UNESCO-a, koja takođe dolazi iz Istočne Evrope. Ako bi Rusija imala nešto blaži stav prema njenoj kandidaturi, onda bi ona bila ozbiljna kandidatkinja.

Aleksandra Joksimović: U ovom trenutku se vode dve kampanje čiji je cilj da se žena nađe na čelu Ujedinjenih nacija. Govori se da se i na nekim radnim ručkovima stalnih članica Saveta bezbednosti pričalo o toj temi. Teško je reći koliko je u ovom trenutku ta ideja realna, međutim činjenica je da se u svetu sve više govori o rodnoj ravnopravnosti - pominje se, uostalom, da bi se nakon sledećih izbora prvi put na čelu Sjedinjenih Američkih Država mogla naći žena.

U tom kontekstu žena bi mogla imati šanse i u utrci za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Gospodin Vukadinović je već rekao da se u poslednje vreme kao veoma ozbiljna kandidatkinja iz Istočne Evrope pominje Irina Bokova iz Bugarske. Međutim, ukoliko bi se odustalo od Istočne Evrope, onda bi značajne šanse imala bivša novozelandska premijerka Helen Klark, pošto dolazi sa, da tako kažem, neutralnijeg terena.

Omer Karabeg: Kakve su šanse Vuka Jeremića? Za njega lobira međunarodna organizacija Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, čiji je on predsednik. U toj organizaciji su i bivši ministri inostranih poslova Kipra, Kuvajta, Španije i Čilea, u njoj je i ekonomista svetskog glasa Džefri Saks. Koliko to može da pomogne Jeremiću?

Radovan Vukadinović: To mu sigurno može pomoći, kao i činjenica da je godinu dana predsjedavao Generalnom skupštinom Ujedinjenih naroda. Tu je Srbija pokazala da ima značajne mogućnosti za lobiranje, što je mnoge iznenadilo. S druge strane, Srbiju opterećuje odnos sa Rusijom, pa bi zapadne sile vjerojatno bile protiv Jeremića. Uz njih je i blok zemalja, članica NATO i Europske unije, koje mogu utjecati na čitav niz drugih zemalja. Malo je vjerojatno da bi Jeremić mogao dobiti neku jako veliku podršku koja bi mu omogućila da bude izabran na čelnu poziciju Ujedinjenih naroda.

Aleksandra Joksimović: Rojters je svojevremeno pisao da su brojne diplomate u Ujedinjenim nacijama pominjale Vuka Jeremića kao potencijalnog kandidata za novog Generalnog sekretara. Međutim, u vreme kada je Rojters to pisao - bio je to neki drugačiji trenutak međunarodnih odnosa, kriza se još uvek nije zahuktala u punoj meri. Inače, lobiranje za tako visoku funkciju je izuzetno kompleksno i ishod utrke za čelnog čoveka Ujedinjenih nacija je vrlo neizvestan. Sadašnji generalni sekretar Ban Ki Mun je, recimo, imao duplo manje glasova od svog glavnog rivala, pa je ipak na kraju izabran. Nikada se ne zna šta će presuditi u nečiju korist.

Omer Karabeg: Jeremića snažno podržava Rusija, on ima podršku i Kine, ali ga neće podržati zapadne velike sile. U tom slučaju, ako nema dogovora u Savetu bezbednosti, onda se ide na Generalnu skupštinu, a Jeremić bi tamo mogao da dobije većinu, kao što je dobio kada se glasalo za predsedavajućeg Generalne skupštine. Upućeni tvrde da Jermeić računa na taj scenario. Koliko je to realno?

Radovan Vukadinović: Mislim da je taj scenario ipak malo nategnut, jer bi to izazvalo jako veliku polarizaciju među velikim silama. Nikome od pet stalnih članica Vijeća sigurnosti ne odgovara da se stvari polariziraju. Mislim da bi svi bili sretni da se pronađe kompromisno rješenje, da se nađe osoba koju obe strane mogu da prihvate. Da li bi to bio neko iz Novog Zelanda ili Latinske Amerike - ne znam, ali čini mi se da bi to bio vjerojatniji scenario nego konfrontacija, jer bi nemogućnost izbora u Vijeću sigurnosti i prenošenje cijele stvari na Generalnu skupštinu pokazali da je došlo do jako velike polarizacije.

Aleksandra Joksimović: Takav scenario računa s tim da je mogućna reforma načina izbora Generalnog sekretara. Njeni pobornici smatraju da bi bilo pravednije ukoliko bi Generalna skupština donosila takvu odluku. Kada bi to bio slučaj, tada bi kandidatura Vuka Jeremića imala veoma ozbiljne šanse.

Međutim, treba imati u vidu da se o reformi svetske organizacije priča već više decenija, ali da do suštinskih pomaka nije došlo. Prema tome, teško je računato da bi moglo doći i do promene u načinu izbora Generalnog sekretara. Sa druge strane, uvek moramo voditi računa kakvi su interesi velikih sila. U poslednjih dvadesetak godina presudnu ulogu u izboru čelnog čoveka Ujedinjenih nacija imale su Sjedinjene Američke Države.

Kad govorimo o njihovom odnosu prema toj funkciji, treba se podsetiti da je Kondoliza Rajs, u to vreme državna sekretarka, izjavila da je Ban Ki-mun adekvatan izbor, jer dolazi iz savezničke zemlje. Dodala je još da na čelu Ujedinjenih nacija nije potreban jak Generalni sekretar. U svakom slučaju, rano je još donositi neke ozbiljnije zaključke o tome kako će izgledati izborni proces sledeće godine.

Promene se dešavaju velikom brzinom, pa je zaista teško pretpostaviti kakva će biti situacija u svetu za godinu dana, kada bi trebalo da počne izborni proces. Naravno, ne govorim o lobiranju, to je nešto što je već odavno na delu.

Omer Karabeg: Kad govorimo o lobiranju, Vuk Jeremić je već krenuo u kampanju u Ujedinjenim nacijama. Tamo su njegovi ljudi delili medaljon na kome piše "Vuk Jeremić - kandidat Srbije za generalnog sekretara", a on još nije dobio podršku vlade Srbije.

Aleksandra Joksimović: Vuk Jeremić je mlad i ambiciozan čovek, školovan na Zapadu i dosta zna o kampanjama. Naročito o kampanjama u međunarodnim organizacijama, jer je jednu takvu već vodio u Ujedinjenim nacijama, kada se kandidovao za predsedavajućeg Generalne skupštine. Postoji mišljenje da ne treba prerano izlaziti sa kandidaturom, jer oni koji prvi izađu na crtu obično najlošije prođu.

Sa druge strane, s obzirom na kompleksnost izbornog procesa, svi oni koji imaju nameru da se kandiduju već su počeli sa lobiranjem. Vuk Jeremić se za tu kampanju pripremao dugi niz godina i - bez obzira što nema odluke vlade - on vodi kampanju kao da će biti kandidat Srbije.

Omer Karabeg: Gospodine Vukadinoviću, čini li vam se da je Vuk Jeremić prerano krenuo u kampanju?

Radovan Vukadinović: Teško je to reći. To je pitanje njegove vlastite ocjene. On je vjerojatno prosudio da je trenutak zreo i da treba početi sa nekim sitnim koracima. Naravno, njemu bi bila jako važna podrška Srbije koja još uvijek može kapitalizirati nesvrstanost i koja ima dobre odnose sa mnogim zemaljama.

Omer Karabeg: Kakve su šanse Danila Tirka, bivšeg predsednika Slovenije? Mnogi kažu da njemu ide u prilog to što je bio pomoćnik Kofi Anana za politička pitanja, što znači da ima veliko iskustvo u Ujedinjenim nacijama.

Aleksandra Joksimović: Retko se dešava da budu izabrani kandidati koji prethodno nisu imali baš nikakve dodirne tačke sa Ujedinjenim nacijama, pa bi angažman u svetskoj organizaciji mogao gospodinu Tirku ići u prilog. Kao što za gospođu Pusić možemo reći da je to kandidatkinja koja predstavlja zemlju članicu NATO pakta i Evropske unije, to isto možemo reći i za gospodina Tirka. Ne znam koliko je do sada lobirao, pa ne bih mogla reći kako se kotira, ali gospodin Tirk je sigurno respektabilan kandidat.

Radovan Vukadinović: Mislim da Danilo Tirk stoji relativno dobro. Poznat je, ima iskustvo u Ujedinjenim narodima. Međutim, pitanje je koliko mu može pomoći slovenska diplomacija. Slovenija je ipak jedna mala zemlja, manja od Hrvatske. Postavlja se i pitanje i kome će biti naklonjeni NATO savez i Europska unija - da li će se opredijeliti za gospođu Pusić, kandidatkinju iz Hrvatske, ili za gospodina Tirka iz Slovenije. Kad je riječ o Rusiji, možda bi, s obzirom na slovensku stanovitu sudržanost i opreznost, gospodin Tirk mogao lakše proći kod Rusa nego Vesna Pusić.

Omer Karabeg: Kad je reč o kandidatima koji nisu sa područja bivše Jugoslavije, već smo rekli da je Bugarka Irina Bokova, direktorka UNESCO-a, veoma ozbiljan kandidat. Pominju se i neki drugi kandidati iz Istočne Evrope, na primer, ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.

Aleksandra Joksimović: Miroslav Lajčak je čovek sa ogromnim međunarodnim iskustvom. On je u nekoliko mandata zauzimao najviše funkcije u Slovačkoj. U Briselu je bio na visokim funkcijama. On dobro poznaje naš region. Bio je ambasador u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Albaniji i Makedoniji, kao i Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini. Lajčak je diplomata sa zaista velikim iskustvom koji je cenjen u međunarodnim krugovima.

Mislim da bi generalno bio prihvatljiv kandidat, ukoliko bi ozbiljno pristupio toj kandidaturi. Mada je Slovačka članica Evropske unije i NATO pakta, ona je za Rusiju možda prihvatljivija od nekih drugih članica tih organizacija. Ona nije priznala Kosovo i čini mi se da ima nešto senzibilniji odnos prema Rusiji i krizi u Ukrajini.

Radovan Vukadinović: Od svih spomenutih kandidata, Lajčak možda ima najveće šanse. Ako on stvarno pokaže veliki interes i ako bude dobrog lobiranja, on bi mogao biti zaista ozbiljan kandidat. Mislim da Rusija ne bi imala nekih zamjerki i da bi ga mogla prihvatiti, jer Slovačka ima specifičnu poziciju u NATO savezu i Europskoj uniji, ona ima mekši stav prema Rusiji. Vjerojatno bi svi u Vijeću sigurnosti bili sretni da se pronađe osoba koja neće iritirati niti jednu stranu. Lajčak je ovog trenutka najprihvatljiviji u tom pogledu - i što se tiče politike njegove zemlje, i njega kao osobe i njegovog iskustva.

Omer Karabeg: I na kraju, realno gledajući - postoji li makar mala šansa da neko sa prostora bivše Jugoslavije postane Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili su to samo puste želje?

Aleksandra Joksimović: Šanse uvek postoje. Mislim da je naš region pokazao da ima snažne kandidate. S druge strane, mnogo je nepoznanica. Teško je predvideti razvoj događaja u narednih godinu dana. Čini se da u ovom trenutku ni oni koji će najviše uticati na izbor čelnog čoveka Ujedinjenih nacija nemaju čvrste stavove, pa je vrlo teško prognozirati šta bi se moglo desiti sa izborom Generalnog sekretara. Mislim da će tek u poslednjem trenutku biti doneta odluka o tome da li je u igri Istočna Evropa i da li je prihvatljiv neko sa prostora bivše Jugoslavije - ili će biti neko potpuno drugačije rešenje.

Radovan Vukadinović: Svi oni na neki način imaju šanse. Imamo kandidate, oni su u utrci. Kakve su njihove šanse - to je pitanje unutarnjih i vanjskih okolnosti, međunarodnih odnosa, kompromisa koji će se tražiti i postići. Ali kada bi se baš morao kladiti na nekoga, ja bih se teško kladio na kandidata sa ovoga područja.