U novom Mostu razgovaralo se o tome zašto je Zaštitnik građana Saša Janković za vlast u Srbiji postao državni neprijatelj broj jedan. Sagovornici su bili čelni ljudi dve nevladine organizacije iz Beograda - Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Bilo je reči o tome da li kampanja protiv Jankovića liči na hajke iz Miloševićevog vremena, da li režim smatra da mu je Janković opasniji nego cela opozicija, da li iza cele hajke stoji premijer Vučić, da li Srpsku naprednu stranku brine velika popularnost Saše Jankovića, da li strah od reakcije Brisela sprečava vladajuću stranku da smeni Jankovića, zašto je iza progonjenog Zaštitnika građana stao veliki deo javnosti, da li je kampanjom protiv Jankovića vlast najviše naškodila samoj sebi, kao i o tome da li će obračun biti nastavljen ili će vlast izvući pouku iz celog slučaja i pustiti Zaštitnika građana da radi svoj posao.
Omer Karabeg: Pre neki dan čuo sam se sa jednim prijateljem iz Beograda. Pričao mi je kako je zgrožen kampanjom koju vlast vodi protiv Saše Jankovića koja se pretvorila u pravi progon. Uporedio je to sa hajkama koje su se u Miloševićevo vreme vodile protiv onih koje je vlast označila kao neprijatelje režima. Podseća li i vas ova hajka na one iz Miloševićevog vremena?
Čini mi se da čak ni Slobodan Milošević nije pribegavao ovoliko grubim metodama, bar ne na početku svoje vladavine.
Dragan Popović: Svakako da podseća. Ali, čini mi se da čak ni Slobodan Milošević nije pribegavao ovoliko grubim metodama, bar ne na početku svoje vladavine. Pada mi na pamet objavljivanje medicinskog dosijea Danice Drašković u listu Politika. Ovo što se radi Saši Jankoviću je na tom nivou. Vrlo nisko i podmuklo obračunavanje sa protivnikom.
Milan Antonijević: Ta kampanja se vodi otvaranjem dosijea koji je davno zatvoren i oživljavanjem priče koja je imala svoj epilog 1993. godine. Selektivno se izvlače pojedini delovi iz tog dosijea i stvara atmosfera u kojoj je moguće da ljudi, prateći medije i slušajući ministra unutrašnjih poslova, pomisle da je Zaštitnik građana učestvovao u nečemu što je ubistvo. Niko od političara koji su se uključili u ovu hajku nije govorio o samoubistvu, iako je to bio jasan zaključak istrage koja je vođena pre više od 20 godina, kako bi se javnost dovela u zabludu i ljudi pomislili da tu nešto ima. To je surovo poigravanje - ne samo sa Sašom Jankovićem, već i sa porodicom mladića koji je izvršio samoubistvo i čija se tragedija zloupotrebljava.
Omer Karabeg: Čime je to Janković izazvao toliki bes vlasti? On jeste kritikovao vlast za propuste, ali čini mi se da nije upotrebio nijednu uvredljivu reč. Neki predstavnici opozicije su mnogo ružnije govorili o Vučiću, pa nisu bili izloženi takvom progonu. Njima se odgovaralo rutinskim saopštenjima Srpske napredne stranke, a u slučaju Jankovića primenjuje se najstrašnija diskreditacija ličnosti?
Dragan Popović: Verujem da je vrh vlasti - to jeste gospodin Vučić koji je na čelu autoritarne piramide koja je izgrađena u Srbiji - procenio da gospodin Janković uživa, a to pokazuju i istraživanja, veliko poverenje građana Srbije. To je pokrenulo celu ovu lavinu napada na čoveka koji, po oceni ljudi koji se bave zaštitom ljudskih prava i kontrolom državne uprave, korektno radi svoj posao. Ako je vlast krenula da se obračuna s jednom čovekom samo zbog neke imaginarne pretpostavke da bi im za nekoliko godina mogao da postane nezgodan politički protivnik, možemo samo da zamislimo šta bi sve mogla da uradi stvarnim političkim protivnicima. Uostalom, slična kampanja u kojoj se išlo na diskreditovanje ličnosti vođena je i protiv Dragana Đilasa, dok je bio na čelu Demokratske stranke. To je bila vrlo prljava kampanja, u kojoj su učestvovali isti mediji koji i danas prednjače u hajci na Sašu Jankovića. Đilas je nekoliko puta pobedio Aleksandra Vučića kada su se lično sukobljavali na gradskim izborima. Janković je otvorio priču o prebijanju brata Aleksandra Vučića. Rekao bih da je lični momenat dosta važan kod gospodina Vučića kada odlučuje o intezitetu obračuna sa onima koje smatra svojim protivnicima.
Kada otvorite pitanja tajne službe, naročito one vojne, možete očekivati ovakav odgovor.
Milan Antonijević: Mislim da je Janković izazvao bes vlade zbog pitanja koja je otvorio. On je pokrenuo pitanje rada i ovlašćenja službe bezbednosti - i civilne i vojne - i zatražio da se istraži incident tokom Parade ponosa u kome je učestovao Vučićev brat. Verujem da je to bio jedan od okidača. Kada otvorite pitanja tajne službe, naročito one vojne, možete očekivati ovakav odgovor.
Omer Karabeg: Ispada da je ovoj vlasti Janković opasniji nego cela opozicija zajedno?
Milan Antonijević: Stiče se takav utisak kada pogledate koja je energija uložena da bi se diskreditovao Janković. Njih zabrinjava njegova popularnost. U nedavnoj anketi CESID-a (Centra za slobodne izbore i demokratiju) o tome u koga građani imaju najveće poverenje Zaštnik građanja je zauzeo visoko mesto - ispred vlade, a odmah iza crkve i vojske, kojima Srbi tradicionalno najviše veruju. Janković ima česte kontakte sa građanima, oni mu se u velikom broju obraćaju i cene instituciju Zaštitnika građana i akcije koje je ona sprovela poslednjih godina.
Dragan Popović: Kad čovek vidi žestinu ove kampanje, stvarno pomisli da je Janković daleko opasniji za vlast nego opozicija. Ali i sam Saša Janković je vlast, on pripada vlasti. Njega je izabrala Narodna skupština Srbije i po definiciji on ne može da bude opozicija. To što ga vlada Srbije ne tretira kao deo vlasti, već kao protivnika i opoziciju - pre svega govori o odnosu ove vlasti prema insitucijama.
Omer Karabeg: Mislite li da je nalog za kampanju došao od samog Vučića?
Milan Antonijević: Ovakve stvari ne mogu se raditi bez odobrenja sa vrha. Uostalom, i sama činjenica da se Aleksandar Vučić nije ogradio od ove kampanje govori o tome da je on podržava, a verovatno i na određeni način podstiče.
Apsolutno je nezamislivo da ovakva kampanja nije koordinirana i naređena sa samog vrha. To jest - od Aleksandra Vučića lično.
Dragan Popović: U Srbiji nemate više vrhova. Napravljena je piramida vlasti koja dosta autoritarno funkcioniše. Način vladanja Srpskom naprednom strankom samo je prenet na državu. Imate jednog čoveka na čelu celog sistema koji se bukvalno pita o svemu. Mi smo, recimo, čekali da se gospodin Vučić vrati iz inostranstva da bismo saznali nivo aflatoksina u mleku - i pored tolikih institucija koje se time bave. Apsolutno je nezamislivo da ovakva kampanja nije koordinirana i naređena sa samog vrha. To jest - od Aleksandra Vučića lično.
Omer Karabeg: Vučić, međutim, u javnim izjavama pere ruke, pa kaže da izuzetno poštuje instituciju Zaštitnika građana, ali odmah dodaje "ličnosti su nešto drugo".
Dragan Popović: Ali sam Saša Janković je institucija. Ne postoji nikakva kancelarija Zaštitnika građana, već je sam Zaštitnik građana institucija. Ako napadate ličnost Saše Jankovića i diskreditujete ga, to je automatski i udar na samu instituciju. Jedini legalan način da to odvojite je da u skupštini Srbije pokrenete raspravu o razrešenju Saše Jankovića, ukoliko verujete da imate dokaze da on radi nestručno ili nesavesno. Potrebno je da samo 126 poslanika digne ruku za to da Saša Janković radi nestručno i neprofesionalno. On bi tog trenutka bio razrešen. S obzirom da se to ne pokreće, nameće se zaključak da su i oni sami svesni da nije u pitanju njegova nestručnost, već nešto drugo.
Milan Antonijević: Kada pogledate kako je u zakonu regulisan položaj Zaštitnika građana, jasno je da je ličnost neodvojiva od institucije. Prema tome, kada idete na diskreditovanje ličnosti, urušavate ugled same institucije. Kada pogledate izveštaje Saše Jankovića iz ranijih godina kada Srpska napredna stranka nije bila na vlasti, vidite da je on i u njima oštro kritikovao stanje ljudskih prava u Srbiji, kao što to radi i danas. Ne možete mu zameriti da se on prema ovoj vlasti drugačije ponaša. A Vučićeve stranačke kolege uporno govore o njegovoj nestručnosti.
Omer Karabeg: Postavlja se pitanje zašto Srpska napredna stranka, koja ima nadmoćnu većinu u parlamentu, nije smenila Jankovića kada joj toliko smeta. Da li se boje Evropske unije?
Dragan Popović: To je svakako jedan od razloga. Svakako se boje reakcije Evropske unije. Bilo bi vrlo teško, pogotovo u kontekstu pregovora o poglavlju 23 u kome se govori o pravosuđu i ljudskim pravima i slobodama, objasniti Briselu zašto smenjuju čoveka koji svoj posao obavlja kako treba. Druga stvar koju ne treba izgubiti iz vida je vrlo jak pritisak javnosti. Koliko god delovala eutanazirano - srpska javnost još uvek postoji. Mislim da bi njena reakcija na tu smenu bila vrlo žestoka. Zato su oni odabrali put koji je za njih lakši, ali mnogo prljaviji i pogubniji za Srbiju i njene institucije, a to je da užasnim pritiskom nateraju Sašu Jankovića da sam da ostavku.
Verujem da Brisel ne bi lako prešao preko smene Saše Jankovića, čak mislim da bi uputio oštre zamerke Beogradu.
Milan Antonijević: Verujem da Brisel ne bi lako prešao preko smene Saše Jankovića, čak mislim da bi uputio oštre zamerke Beogradu.Takav potez srpske vlasti mogao bi usporiti procese evropskih integracija, što joj sigurno nije u interesu.
Omer Karabeg: Pomenuli smo anketu CESID-a koja pokazuje da građani imaju veće poverenje u Sašu Jankovića nego u vladu. Možda je i to razlog što ga ne smenjuju, jer bi mu onda još više porasla popularnost.
Dragan Popović: Nisam siguran kako bi se stvari razvijale kad bi on bio smenjen i šta bi bilo sa njegovom popularnošću, ali ono što je definitivno to je da bi ga gurnuli u političku arenu. S druge strane, to bi potpuno ogolilo ionako poprilično nedemokratski i autoritarni karakter ove vlasti.
Omer Karabeg: Gospodin Popović je pomenuo reagovanje javnosti. To je zaista zanimljivo. U slučaju Saše Jankovića javnost kao da se probudila, pa je veliki broj udruženja i uglednih pojedinaca ustao u odbranu Jankovića. I pojedini mediji su dali prostor onima koji su branili Jankovića. Gospodine Antonijeviću, mislite li da javnost, koja je do sada bila dosta ravnodušna prema akcijama opozicije, prvi put sada vidi ličnost iza koje vredi stati?
Izgleda da je vlast kampanjom protiv Jankovića prešla crvenu liniju i da su ljudi shvatili da je to ona prelomna tačka kada se mora reagovati.
Milan Antonijević: Kada pogledate spisak ljudi koji su se odlučili da daju podršku apelu za prestanak kampanje protiv Zaštitnika građana, vidite imena uglednih javnih ličnosti, koje se dugi niz godina nisu odazivale na takve apele. Veliki broj ljudi se probudio i prvi put posle toliko godina želi da se pridruži pozivu da se zaustavi urušavanje demokratskih institucija. Izgleda da je vlast kampanjom protiv Jankovića prešla crvenu liniju i da su ljudi shvatili da je to ona prelomna tačka kada se mora reagovati. S druge strane, javljaju se i obični građani, oni dolaze u organizacije koje prikupljaju potpise i žele da podrže apel za odbranu Saše Jankovića. To su mahom ljudi koji se ne bave politikom, ali žele da se prekine kampanja protiv institucije kojoj veruju. To budi nadu da Srbija neće postati zemlja u kojoj je zabranjeno postavljati pitanja.
Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, mislite li vi da bi reakcija javnosti na slučaj Saše Jankovića mogla biti prelomni momenat posle dugogodišnje apatije?
Dragan Popović: Mogla bi, ali nikad se ne zna. Srpska javnost je neuhvatljiva i teško je predvideti njene rekacije, ali i meni se čini da su i obični ljudi i pripadnici naučne i kulturne elite prilično unisono podigli svoj glas i rekli - dosta, ovo je crvena linija. Svašta smo prećutali, oprostili, na mnoge stvari zažmurili, ali mislim da Srbija nije mogla da proguta ovoliku gomilu najgorih kleveta, optužbi, laži i dezinformacija kako bi se uništio jedan čovek i sklonio sa položaja. Moram reći da sam ponosan na sve ljude koji su stali u odbranu Jankovića, koji su potpisali apel i koji su iskazali svoje protivljenje ovakvoj kampanji. To stvarno daje nadu da možda nije sve izgubljeno za demokratiju u Srbiji.
Omer Karabeg: Može li se reći da je kampanjom protiv Jankovića vlast u stvari pucala u vlastitu nogu. Oni su hteli da na primeru Saše Jankovića pokažu kako će proći svaki državni funkcioner koji se usudi da ih kritikuje, a dobili su protivnika sa kojim ne znaju kako da izađu na kraj.
Milan Antonijević: To je sigurno autogol. Rekao bih da se i priličan broj medija ohrabrio i počeo da postavlja pitanja državnim organima.
Dragan Popović: Ako su hteli da ovom kampanjom zaplaše - ne samo Sašu Jankoviću, nego i ostale ljude čiji je posao kontrola vlasti - izabrali su potpuno pogrešan način. Mislim da su se preračunali, samo je pitanje da li oni to shvataju.
Omer Karabeg: Saša Janković očigledno nije uplašen, ne misli dati ostavku i neće se povući. Da li će vlast i Vučić iz ovoga izvući neku pouku i pustiti Jankovića da radi svoj posao ili će se kamapnja nastaviti?
Dragan Popović: Ja bih voleo kada bi vlast u Srbiji izvukla neke pouke iz svega ovoga, ali na osnovu onoga što su do sada radili, a posebno kada se pogleda na šta su sve bili spremni da bi diskreditovali Sašu Jankovića, nisam siguran da će tako biti.
Omer Karabeg: Mislite da će nastaviti kampanju?
Dragan Popović: Nastaviće, ako ne ovu onda će čekati pogodan momenat da otvore novi sukob sa gospodinom Jankovićem. Mislim da će u velikoj meri opstruisati instituciju Zaštitnika građana i kontrole koje ona vrši. To su jako osetljive kontrole, jer Saša Janković ima pristup bukvalno svakom dokumentu koji ova država proizvede, uključujući i najtajnije dokumente svih obaveštajnih i bezbednosnih službi u ovoj zemlji. Ali, oni imaju na raspolaganju ogroman dijapazon mera da ga spreče da radi svoj posao i da ga onemoguće.
Verujem da će se tražiti povod za nove kampanje protiv Saše Jankovića.
Milan Antonijević: Verujem da će se tražiti povod za nove kampanje protiv Saše Jankovića, ali nadam se da će i druge institucije dati podršku Zaštitniku građana. On u ovom trenutku ima podršku Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali ne i drugih institucija. I sama Narodna skupština bi trebalo da stane u odbranu Saše Jankovića, a ne da učestvuje u hajci. Sa druge strane, s obzirom da je vlast izvukla incident od pre dvadeset i više godina kojim se tada bavilo tužilaštvo, trebalo bi da se i ono oglasi, jer se u kampanji protiv Jankovića dezavuiše istraga koja je tada vođena, nakon koje je ceo slučaj zatvoren.
Omer Karabeg: Gospodin Antonijević je pomenuo apsurdne aluzije da je Janković bio umešan u ubistvo svoga prijatelja pre dvadeset i više godina. Gospodine Popoviću, mislite li da će vlast na kraju odustati od te sramne priče?
Dragan Popović: Mogu samo da se nadam. Taj slučaj je potpuno čist. Postojala je istraga koja je završena, kasnije je na zahtev porodice Jankovićevog prijatelja koji je izvršio samoubistvo rađena i revizija koja je potvrdila nalaze istrage i niko nikada nije našao nijedan element krivičnog dela u celoj toj priči, tako da je meni prosto neverovatno medijsko pakovanje celog slučaja. Ne znam šta će biti u budućnosti. Logika i zdrav razum nam kažu da bi vlast trebalo da zaustavi kampanju, da bi čak neki ljudi trebalo moralno i politički da odgovaraju zbog cele stvari ali, na žalost, Srbija i logika nisu uvek baš u dobroj vezi.
Omer Karabeg: U svakom slučaju to je još jedan ispit za pravosuđe Srbije.
Tužilac bi morao da se oglasi i kaže šta je bio zaključak istrage i revizije i da stavi tačku na celi slučaj.
Dragan Popović: Da. Neshvatljivo je da tužilaštvo ćuti sve ove dane, dok mediji podgrejavaju sumnje. Evo - pre neki dan gospođa Smajlović, glavna urednica Politike, iznosi nekakve tvrdnje da je istraga bila sumnjiva, što je potpuna konstrukcija, koja nije potkrepljena nikakvim argumentima. Tužilac bi morao da se oglasi i kaže šta je bio zaključak istrage i revizije i da stavi tačku na celi slučaj, jer definitivno nije bilo krivičnog dela u tom nesrećnom i tragičnom događaju.
