Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kako će se potpisivanje Memoranduma o iskopavanju litijuma između Srbije i Evropske unije odraziti na odnos građana Srbije prema Evropskoj uniji.
Sagovornici su bili Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, i Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome da li će zainteresovanost Brisela za eksploataciju litijuma u Srbiji uticati na dalji pad podrške Evropskoj uniji i jačanje antizapadnog raspoloženja, da li će sve to uticati na slabljenje proevropskih stranaka, da li će Brisel u potpunosti okrenuti leđa proevropskih strankama s obzirom da se one snažno protive iskopavanju litijuma i da njihove pristalice u velikom broju učestvuju u protestima protiv eksploatacije litijuma, kao i o tome da li će zbog litijuma Brisel još više tolerisati Vučićeve autoritarne poteze.
Razgovaralo se i o tome da li su desničarske, evroskeptične stranke u Srbiji zbog zapadne podrške iskopavanju litijuma dobile argument za širenje antievropskog u antizapadnog raspoloženja, zašto nema masovnih demonstracija protiv kineskih firmi koje već sada u istočnoj Srbiji rade ono što se zamera Rio Tintu, kao i o tome kakve su perspektive Srbije ako sve manje građana bude želelo da Srbija postane članica Evropske unije.
Omer Karabeg: Podrška Evropskoj uniji u Srbiji je poslednjih godina u padu. Prema istraživanju, koje je renomirana agencija Ipsos uradila za američki Međunarodni republikanski institut, podrška Evropskoj uniji pala je na 40 posto, dok raste prorusko raspoloženje. Da li će ovo što se događa oko litijuma uticati na dalji pad proevropskog raspoloženja u Srbiji?
Bojana Selaković: Podaci koji se odnose na podršku evropskoj perspektivi Srbije od strane njenih građana iz godine u godinu su razočaravajući, a poslednjih meseci, otkako je krenula takozvana litijumska groznica, antievropsko raspoloženje dodatno jača.
Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. U prolitijumsku kampanju, pored predstavnika institucija Republike Srbije, uključeni su i predstavnici Evropske unije i pojedinih ambasada evropskih zemalja.
Oni promovišu iskopavanje litijuma kao novu ekonomsku i razvojnu šansu Srbije i kao nešto što treba da osigura evropsku budućnost Srbije.
Međutim, cela stvar je u javnosti tako postavljena da građani misle da je otvaranje rudnika litijuma u Srbiji nekakav novi uslov koji Evropska unija nameće Srbiji iako iskopavanje litijuma nije nikakav novi uslov i nema nikakve veze sa tempom evropskih integracija Srbije.
Sve u svemu, napravljen je priličan haos u kome su ljudi dosta zbunjeni posebno ako se ima u vidu da o iskopavanja litijuma nije postojala nikakva prethodna javna debata.
Zbog svega toga donekle je razumljivo što građani celu priču oko iskopavanja litijuma doživljavaju kao novi pritisak od strane Evropske unije i Zapada imajući u vida da je kompanija koja bi trebalo da se bavi iskopavanjem litijuma iz Zapadne Evrope.
Sve to, nažalost, u potpunosti devastira napore svih nas koji se zalažemo za napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija.
'Partneri' i 'braća'
Bojan Vranić: Pad proevropskog raspoloženja traje već duže vreme. S obzirom da Srpska napredna stranka sa svojim partnerima već deceniju upravlja kormilom broda koji zovemo Srbija, jasno je da je ona najodgovornija za kreiranje takvog javnog mnjenja.
Kad govori o Evropskoj uniji, Vučić kaže da su to naši partneri, a kada govori o Rusiji i Kini, onda ih naziva prijateljima i braćom.
Očigledno je da je odnos sa evropskim partnerima nešto između ljubavi i mržnje kao neka vrsta poprilično nesretnog braka gde oba partnera već duže vremena spavaju u odvojenim krevetima, pa su građani zbunjeni miks signalima koji se šalju.
Kakav god veliki projekt da se pokrene u Srbiji, a da ima veze sa Evropskom unijom, Srpska napredna stranka neće propustiti priliku da tim povodom poveća evroskepticizam.
Srpskoj naprednoj stranci Evropska unija se nije pokazala kao pouzdan partner. Zbog toga se javnost postepeno priprema za trenutak kada će se reći da evropski put ipak nije za nas jer, eto, posle četvrt veka nismo dobili ništa.
Omer Karabeg: Kako će se zalaganje Evropske unije za eksploataciju litijuma u Srbiji odraziti na poziciju proevropskih partija u Srbiji? One su se našle u nezgodnoj poziciji.
Bojana Selaković: Ne samo da su u nezgodnoj situaciji našle proevropske političke partije kojih, ruku na srce, ni nema mnogo, barem onih koje istinski zalažu za evropski put, već pre svega civilni sektor koji se najglasnije zalaže za proevropsku orijentaciju Srbije.
Najveći broj organizacija civilnog društva kritički se odnosi prema iskopavanju litijuma pre svega sa stanovišta ugrožavanja fundamentalnih evropskih vrednosti imajući u vidu da su u vezi sa projektom Jadar grubo kršeni propisi Republike Srbije i da su postojali brojni propusti kad je reč o uključivanju lokalne zajednice u razgovore o tom projektu.
U ovom trenutku u društvu postoji ogromno nezadovoljstvo zbog projekta eksploatacije litijuma, a reakcija države lagano klizi u represiju. Ona je sada mnogo drastičnija, nego što je to bio slučaj krajem 2021. godine nakon prvog talasa protesta protiv iskopavanja litijuma.
U isto vreme ne postoji spremnost međunarodnih aktera da reaguju na te poteze kao što su do sada reagovali jer je očigledno da postoji strateški interes za iskopavanje litijuma.
Bojan Vranić: Već duži niz godina izgubilo se nešto što je nekada bilo zvanična doktrina Demokratske stranke, a to je da Evropa nema alternativu.
Ne možete da nađete nijednu opozicionu političku partiju koja će slaviti Evropu i Evropsku uniju kao svoj primarni cilj.
Možda će zvučati pomalo cinično, ali meni se čini da je u stvari Srpskoj naprednoj stranci Evropska unija više u vrhu agende, nego što je to proevropskim strankama.
Nije ovo kritika opozicije već je reč o nesnalaženju opozicionih stranaka i njihovih lidera i liderki u poslednjih nekoliko godina.
Pre sedam, osam meseci proevropska opozicija okupljena u koaliciju Srbija protiv nasilja izvršila je, da tako kažem, desant na Brisel tražeći podršku za skidanje represivnog režima zbog krađe izbora. Ko danas priča o tome?
Jedino što možemo da zaključimo je da su ih evropski partneri potapšali po ramenu i vrlo verovatno na koktelima im rekli da od toga nema ništa jer im je za sada Srpska napredna stranka stabilan partner.
Trik SNS-a
Omer Karabeg: S obzirom da je proevropska opozicija protiv iskopavanja litijuma, mislite li da će Brisel sada imati manje razumevanja kada se kad se ona buni protiv represije?
Bojana Selaković: Dokle god Brisel ne bude video da postoji jasna politička alternativa sadašnjoj vlasti, proevropska opozicija neće imati veću podršku Evropske unije. Bilo ili ne bilo litijuma.
Vrlo slično je bilo i u slučaju Kosova kada su pojedini predstavnici opozicionih partija pokazivali malo kooperativnosti prema onome što je bio strateški interes Evropske unije.
Bojan Vranić: To zavisi od toga kako će se proevropska opozicija ponašati u budućnosti.
Postavlja se pitanje zašto ne koristi svoju poziciju u parlamentu Srbije da predloži zakone kojima će se regulisati, možda ne baš rudarenje, ali makar pitanje zaštite životne sredine da to bude više u skladu sa propisima Evropske unije.
Tu bi mogla da nadigra Srpsku naprednu stranku i uspostavi neko partnerstvo sa Evropskom unijom. Ali to vam je kao i kod nekih drugih pitanja u Srbiji.
Svako istraživanje u poslednjih 25 godina će vam pokazati da je onaj ko podržava LGBT populaciju ili nezavisnost Kosova propao kao političar i naravno da će opozicija o tome licemerno da ćuti.
Što je još gore, Srpska napredna stranka je sada uspela da napravi takvu atmosferu da onome ko podržava Evropsku uniju pada popularnost.
To ima uticaja i na građanski sloj koji kao da je sada nekako odahnuo i rekao - konačno možemo da budemo razočarani u Evropsku uniju. To je neverovatan trik Srpske napredne stranke.
Litijum za demokratiju
Omer Karabeg: U pojedinim evropskim medijima spekuliše se da bi sporazum o litijumu mogao da ojača Vučićevu autoritarnu vlast jer će mu ubuduće Brisel gledati kroz prste. Lansirana je i krilatica litujum za demokratiju, mada je Franziska Brantner, državna sekretarka Ministarstva privrede Nemačke, to odlučno odbacila.
Bojana Selaković: Tokom prethodnih deset godina ili barem do početka rata u Ukrajini Vučiću se gledalo kroz prste zbog toga što je trebalo da dovede do kraja proces implementacije briselskih sporazuma i u tom smislu bio je kredibilan partner Evropskoj uniji. Da li će se na isti način oni ophoditi po pitanju litijuma - to ćemo da vidimo.
Ukoliko Evropska unija bude odustala i ne bude dosledna u poštovanju svojih vrednosti i principa, to će zaista urušiti njen kredibilitet i kod ovo malo proevropski orijentisanih aktera u Srbiji što ih je ostalo.
Bojan Vranić: Ja ću da ponovo rizikujem da budem ciničan ali meni to otprilike ovako izgleda. Evropska unija će učiniti sve da taj projekt zaživi.
A onda kada ponovo na red dođu evropske integracije, odnosno otvaranje klastera, oni će da kažu - vi ste previše zagađeni i ne možete da uđete dok to ne regulišete.
I onda ćemo da se vratimo na isto, a to jer produženje vlasti Srpske napredne stranke koja se pozicionirala ne baš potpuno kao evroskeptična partija kao što je to, na primer, Nova Demokratska stranka Srbije, već kao blago evroskeptična.
I meni se čini da će to na kraju da se desi.
Omer Karabeg: Da li će Brisel zbog litijuma ublažiti uslove Srbiji za prijem u Evropsku uniju koji se tiču vladavine prava?
Bojana Selaković: Ne mislim zato što je potrebno obezbediti saglasnost različitih aktera Evropske unije na različitim nivoima.
A znamo da u Evropskom savetu postoje pojedine države koje zaista jako insistiraju na strogoj i doslednoj primeni evropskih standarda.
Kao što sam već rekla, iskopavanje litijuma nije uslov za brži put Srbije u Evropsku uniju.
Pored problema koji se tiču vladavine prava, mnogo veći problem je odnos prema Kosovu. A tu su i problemi koji se tiču regionalne saradnje i odnosa prema Kini i Rusiji.
Pre će to biti uslovi koji će opredeljivati kojom brzinom će Srbija napredovati u procesu evropskih integracija, nego iskopavanje litijuma.
Omer Karabeg: Da li zbog ove situacije oko litijuma desničarske evroskeptične stranke dobijaju jak argument za širenje antievropskog raspoloženja?
Bojan Vranić: Tu imamo paradoksalnu situaciju.
Čini mi se da te stranke ne koriste dovoljno desni sentiment i narativ koji je trenutno vidljiv u srpskoj javnosti.
Kada pogledate njihove poruke, naravno tu se pominje zagađenja životne sredine, ali se insistira da je ta zemlja deo dedovine koju smo, eto, odbranili od Nemaca.
To je priča o mitskoj srpskoj zemlji. To je ono što se zove princip krompira - sve što nacionalno vredi bukvalno je u zemlji. Mi opet branimo neku teritoriju. A pošto više ne možemo da branimo teritoriju van naših granica, sada smo počeli da branimo neku opštinsku teritoriju.
I to jeste jedna vrsta reprodukcije nacionalističkog obrasca. Nažalost, levica u Srbiji je progutala taj narativ, ćuti i ide na proteste.
Meni je neverovatno da levica u Srbiji nije za industrijalizaciju zato što, kada govorite iz ugla levice, problem nije u otvaranju rudnika. Problem je eksploatacija radne snage.
Ova situacija se ne koristi da se govori o tome koliko zarađuju rudari, kakvi su uslovi rada, evo nedavno smo ponovo imali pogibiju rudara. Jača desni sentiment, a nemate pravu opoziciju onome ko je kolonizovao desnu stranu, a to je Srpska napredna stranka.
To još nije evroskepticizam u pravom smislu te reči, ali je poprilično dobra baza za to jer levica ćuti.
Kinesko rudarenje
Bojana Selaković: Kad govorimo o kopanju litijuma i rudarenju, to se isključivo vezuje za kompaniju Rio Tinto. Antilitijumsko raspoloženje je zapravo antizapadno raspoloženje.
Međutim, kada govorimo o iskopavanju litijuma, to je nešto što će se eventualno desiti u budućnosti. Ta aktivnost nije počela, čak ni ne znamo kada bi to moglo da se konkretizuje.
A istovremeno imamo ozbiljnu rudarsku aktivnost na drugoj strani Srbije - u njenom istočnom delu gde kineska kompanija već demonstrira sve ono što mogu da budu problemi rudarenja u ovom stanju demokratije i institucija u Srbiji.
Tu apsolutno nije bilo mobilizacije niti je bilo koja od desničarskih struktura, koje su sada poprilično aktivne u protestima protiv litijuma, uopšte pokušala da se time bavi.
Uslovi pod kojima se rudarenje dešava nisu javno dostupni. Svakodnevno dolazi do ekspanzije i širenja rudnika, niko ne zna gde su njegove granice, da ne govorimo o uticaju na životnu sredinu.
Prema informacijama, koje dolaze sa terena iz tog dela Srbije, možemo da zaključimo da je u nekim situacijama maltene suspendovan pravni poredak Republike Srbije u odnosu na to kako se ponaša kineska kompanija.
Sve to ukazuje da je litijumska priča zapravo geopolitička priča i da su samo iskorišćeni momenti koji su značajni za kolektivni sentiment u Srbiji.
Bojan Vranić: Pitanje rudarenja ne može da bude zakonski regulisano ili preispitano zato što već imamo neku formu Rio Tinto kopanja u Srbiji koju je opisala gospođa Selaković.
Rudnik bakra u Boru i Majdanpeku i Železara u Smederevu su drugi ili treći najveći izvoznik i generator BDP-a u Srbiji.
Naftna industrija Srbije je četvrti. To je razlog zašto kineski i ruski partneri ćute na dolazak zapadne kompanije da kopa litijum.
Njima je važno da se uslovi kopanja ne menjaju. Dokle god se rudna renta ne menja, njima je to OK. A to je već eksploatacija.
Mi već u tom pogledu imamo polukolonizatorski, ako ne i full kolonizatorski odnos u Srbiji. Da li je ovo što se sada dešava oko litijuma kap koja je prelila čašu - o tome možemo debatovati. Ali da će se nešto fundamentalno promeniti - to nisam baš u potpunosti siguran.
Mislim da su stvari u Srbiji poprilično zacementirane kada je ova stvar u pitanju.
Kozje staze
Omer Karabeg: Kakve su perspektive Srbije ako sve manje građana bude želelo da Srbija postane članica Evropske unije, a vidimo da opada proevropsko raspoloženje? Gde će završiti Srbija?
Bojana Selaković: Nigde u regionu ne postoji takav nivo evroskepticizma kao što je to slučaj u Srbiji.
Srbija rizikuje da ostane neka vrsta izolovanog ostrva ne samo u odnosu na proces evropskih integracija, nego i u odnosu na susedne zemlje.
Oni koji su otvoreno za prekid procesa evropskih integracija ili koji ne vide evropsku perspektivu Srbije nisu spremni da građanima predoče sve potencijalne posledice odustajanja od tog puta.
A ja sam sasvim sigurna da bi građani, kada bi im to bilo predočeno, na sasvim drugi način posmatrali te stvari. Na kraju krajeva, ankete na osnovu kojih se meri nivo evroskepticizma, pokazuju da kada ljude, koji se izjašnjavaju protiv daljeg evropskog puta, pitate koju bi destinaciju izabrali za sebe i svoju decu, za posao, školovanje ili lečenje, oni prvenstveno biraju zemlje Zapadne Evrope ili eventualno Ameriku.
To pokazuje koliko je evroskepticizam posledica propagande i koliko građani Srbije, i pored te propagande, prepoznaju vrednosti koje dolaze sa članstvom u Evropskoj uniji.
Bojan Vranić: Takvim pitanjima poprilično trčimo pred rudu.
Da li će građani, kad bude raspisan referendum, podržati ulazak u Evropsku uniju - to zavisi od kampanje koja će se u tom trenutku voditi.
Podsetio bih da su u Hrvatskoj, kada je bilo vrlo klizavo kako će građani glasati, menjali Zakon o referendumu. Postoje različiti načini kako da se mobiliše građanstvo da izađe na referendum i glasa za.
Ono što je problem je da političke elite ne rade svoj posao, ne donose reformske zakone, ne jačaju institucije, ne grade sistem.
Evropska unija to ne zaboravlja.
Mapa puta je vrlo jasno definisana. A mi smo odavno van tog dominantnog puta i idemo nekim samo nama znanim kozjim stazama. I dokle god je tako, bojim se da se neće obistiniti mit o tome kako ćemo, kao što se to desilo Bugarskoj i Rumuniji, jednog dana samo da uđemo u Evropsku.
Uvek će se naći ne dodatni razlog da uđemo, nego dodatni uslov da ne uđemo. A odgovornost je pre svega na nama.
Jer pravila Evropske unije, koliko god da su komplikovana, unapred su poznata.
Facebook Forum