U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako je Srbija savladala ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Sagovornici su bili dva ekonomska novinara iz Beograda - Milan Ćulibrk i Mijat Lakićević.
Bilo je reči o tome na osnovu čega predsednik Aleksandar Vučić prognozira da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda biti najbolja u Evropi, kako se dogodilo da je u trenutku, kada je zbog pandemije u svim zemljama došlo do velikog otpuštanja radnika, u Srbiji prema zvaničnim podacima smanjen broj nezaposlenih, zašto pojedini ekonomisti sumnjaju u tačnost podataka Republičkog zavoda za statistiku, koliko se vlada Srbije zadužila da bi pomogla zaposlenima i privredi, zašto su umesto povoljnog kredita, koji je nudio Međunarodni monetarni fond, uzeti skuplji krediti na svetskom finansijskom tržistu, da li je moguće da u Srbiji trenutno ima 16.000 gradilišta kao što tvrde zvaničnici, koliko je ministar finansija Siniša Mali zaslužan za konsolidaciju javnih finansija, kao i o tome zašto javnost nema uvid u to kako se troše pare iz budžeta.
Omer Karabeg:Predsednik Aleksandar Vučić ocenjuje da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja u Evropi. Na osnovu čega je dao ovako smelu prognozu?
Milan Ćulibrk: Ispostavilo se da je u drugom kvartalu prema zvaničnim podacima pad domaćeg bruto proizvoda bio među najnižim u Evropi. A ovih dana čuli smo i premijerku koja tvrdi da su podaci za treći kvartal veoma ohrabrujući i da bi Srbija ove godine mogla biti jedina zemlja u Evropi koja uopšte neće imati pad bruto domaćeg proizvoda. Ako se to desi, to će zaista biti čudo i onda se postavlja pitanje kakva nam je privredna struktura ako Srbija odoleva u godini u kojoj su skoro sve zemlje sveta upale u recesiju.
Očigledno je da je to delom posledica loše privredne strukture u kojoj dominiraju poljoprivreda, prehrambena industrija i industrije sa nižim fazama prerade. To je dokaz koliko nam je slab uslužni sektor, a to je sektor koji bi trebalo da stvara najveću dodatu vrednost. S takvom strukturom privrede mi dobro prolazimo u periodima krize, ali problem je što u godinama, kada ceo svet ima dinamičan rast, mi rastemo sporije. To je neka ravnoteža siromaštva.
Statistika
Mijat Lakićević: Malo je verovatno da će Srbija ove godine ostvariti nulti rast, odnosno da neće imati pad. Kada to kažem, imam u vidu da je prošle godine u poslednjem tromesečju bio izuzetno veliki rast od preko 6 posto što znači da bi sada trebalo da bude jako veliki rast, a ne znam kako bi to moglo da se postigne. S druge strane, ne znam kako bih nazvao ovo što se dešava sa našom statistikom.
Već godinama zvaničnici, a pre svega Vučić, izlaze sa vrlo optimističnim prognozama, mnogo optimističnijim od onoga što predviđaju ekonomski instituti i na kraju se uvek pokaže da je Vučić bio skoro u pravu. Prošle godine smo imali neverovatno visok rast praktično zahvaljujući jednom jedinom projektu, a to je Južni tok - gasovod koji je procenjen na više od milijardu i po i evra.
To je Republički zavod za statistiku uzeo zdravo za gotovo, oni ništa ne proveravaju, A to je bilo obično kopanje zemlje, kopanje kanala, nije tu bilo nikakve proizvodnje. I to vam digne bruto domaći proizvod za dva odsto.
Milan Ćulibrk: Bogami, i više - skoro tri.
Mijat Lakićević: To samo pokazuje koliko je loša struktura naše privrede u kojoj je veliki udeo fizičke proizvodnje. Zbog toga se ekonomisti čude odakle tako visoke stope. Oni postavljaju pitanje Zavodu za statistiku da objasni gde je ta dodatna vrednost. Ne mogu da razumeju na osnovu čega nastaju tako visoke stope rasta.
Očigledno da postoji pritisak države na statističke organe. Inače, kada iznosi te podatke Vučić uvek kaže da su to podaci Eurostata, što je tačno. Ali Eurostat nema nikakvu svoju mrežu na osnovu koje bi merio parametre u Srbiji nego uzima podatke Republičkog zavoda za statistiku.
Milan Ćulibrk: Ima osnova za sumnju da se podaci štimaju. Ovde već dugo traje polemika između ekonomista i zvanične statistike o tome kako je moguće da, recimo, broj zaposlenih značajno poraste, a da se to uopšte ne odrazi na BDP, pa se postavlja pitanje - gde ti ljudi uopšte rade. S druge strane, sam, izolovani podatak o stopi rasta BDP-a apsolutno ne znači ništa.
Prošle godine je Južni Sudan imao rast od 11,3, Libija 9,9, a Etopija 9 posto. Da li to znači da su to najuspešnije ekonomije sveta? Aktuelna vlast često ističe da je bivša vlast imala katastrofalne rezultate tokom svetske finansijske krize 2009. godine. A tada je Srbija imala pad BDP-a od 2,7 posto u vreme kada su Nemačka i Francuska imale pad od 6 procenata, Rumunija 8, a nijedna baltička zemlja nije imala manji pad od 14 procenata.
- Član Fiskalnog saveta: Zaduživanje Srbije po višim kamatnim stopama neizbežno
- Srbija vaga uslove za nova zaduživanja
Očigledna je praksa naših zvaničnika da izvuku jedan podatak i na osnovu njega ubeđuju javnost kako smo najbolji u Evropi. Ta praksa im se na duži rok može da obije o glavu.
Omer Karabeg: Prema zvaničnim podacima u Srbiji je za vreme pandemije bilo malo otpuštanja. Zvaničnici kažu da je u drugom kvartalu ove godine procenat nezaposlenih čak i smanjen, što bi značilo da se povećao broj zaposlenih. Kako je to moguće kada je u svim zemljama zbog pandemije došlo do velikog otpuštanja?
Mijat Lakićević: Moguće je da je došlo do manjeg otpuštanja. Firme, koje su ostale bez posla i bez prihoda, uglavnom su zadržavale radnike jer su dobile pomoć od vlade. Veliko je pitanje šta će se s njima ubuduće dešavati i da li će moći da prežive zbog smanjenjenog obima posla poslednjih meseci. Za sada ne vidim da će biti nekih novih paketa pomoći. A od toga će mnogo zavisiti.
Dve milijarde duga
Omer Karabeg: Predsednik Vučić kaže da je svaki zaposleni u malim i srednjim preduzećima tokom pandemije dobio po 1.100 eura, a da su zaposleni u velikim kompanijama dobili polovinu od toga. Odakle novac za sve to?
Milan Ćulibrk: Srbija se zadužila za dve milijarde evra. Ubeđen sam da to nije sve, da će morati da se zadužuje i dalje zato što će po svim projekcijama minus u državnoj kasi biti bar 3,5 milijardi evra. Taj novac moraće da se pozajmi. A što se tiče smanjenja nezaposlenosti, radi se se o sledećem. Smanjen je broj ljudi koji su tražili posao.
U vreme pandemije niko nije tražio posao jer firme nisu primale nove radnike. Ljudi se nisu prijavljivali zavodima za zapošljavanje, pa su brisani sa evidencije. Na taj način je smanjena stopa nezaposlenosti. Broj nezaposlenih ostao je isti, kao što je bio pre pandemije, samo su mnogi izbrisani. Pojaviće se kad prođe pandemija, kada se stanje normalizuje i ljudi ponovo počnu da traže posao.
Mijat Lakićević: Broj nezaposlenih je faktički veći jer nekoliko stotina hiljada ljudi, koji su se zbog gubitka posla vratili iz inostranstva, nisu ni tražili posao u Srbiji, jer su znali da ga neće naći. Oni se nisu ni prijavljivali na biroe za zapošljavanje nego čekaju da kriza prođe, pa da se vrate u Nemačku, Slovačku, Italiju i druge zemlje gde su imali posao.
Omer Karabeg: Pomenuli smo da se Srbija zadužila za dve milijarde evra. Pod kakvim uslovima su dobijeni ti krediti?
Milan Ćulibrk: Vlast se hvali da je te kredite dobila pod jako povoljnim uslovima. Kamatna stopa je nešto veća od 3 posto. I to bi u nekim drugim okolnostima zaista bilo povoljno ako se ima u vidu stanje pre desetak godina kada se Srbija zaduživala u dolarima po kamati od 7 procenata.
Ali problem je što su mnoge zemlje, među kojima i prvi susedi Srbije, ove godine pozajmljivali po upola nižim kamatnim stopama - što znači da poverenje koje Srbija ima u međunarodnoj investicionoj javnosti nije baš veliko. Ne treba gubiti iz vida da su sada kamatne stope i na evro i na dolar ispod nule, one su negativne.
Helicopter money
Mijat Lakićević: Postavlja se pitanje zašto Srbija nije koristila kredit od Međunarodnog monetarnog fonda. Ona je mogla da dobije milijardu i po evra, koliko su takozvana specijalne prava vučenja, po kamatnoj stopi od 1 posto. To je tri puta povoljnije od onoga koji je vlada dobila na međunarodnom finanansijkom tržistu. Srbija je zbog toga izgubila 30 do 40 miliona evra.
Zašto se išlo na zaduživanje na međunarodnom tržištu kada su te pare mogle da se dobiju jeftinije? Ima spekulacija da je to učinjeno zbog toga da bi se nekome u inostranstvu učinila usluga jer se na proviziji mogu zaraditi vrlo lepo pare. A kad se zadužite kod Međunarodnog monetarnog fonda, niko ne uzima proviziju.
Milan Ćulibrk: Postoji još jedan, važniji razlog zašto nije uzet kredit od Međunarodnog monetarnog fonda. Tada ne bi moglo da se potroši 600 miliona evra. To je onaj “helicopter money”, kako voli naš predsednik da se pohvali, kada je svaki punoletni građanin Srbije neposredno uoči izbora dobio poklon od države u iznosu od 100 evra. Taj poklon ćemo svi morati da otplaćujemo i to sa kamatom.
Da je novac uzet od Međunarodnog monetarnog fonda verovato bi bilo uslova kako on može da se troši. A pošto se država zadužila na međunarodnom tržištu, mogla je da ga troši kako hoće. Tih 600 miliona evra je praktično potrošeno na podmazivanje glasačke mašine. I to je imalo efekta. Ako se pogledaju izborni rezultati, odluka vlade i predsednika da to urade bila je najbolja moguća jer su tuđim parama praktično osvojili podršku za sopstvenu stranku.
Omer Karabeg: Da li je Srbija u ovom trenutku prezadužena?
Mijat Lakićević: Jeste, mada ne kritično. Ali dug je znatno veći nego što je bio na kraju prošle godine. Tada je javni dug bio oko 50 posto BDP-a, a na kraju ove godine će biti oko 60 posto što je znatno iznad Ustavom određene kvote od 45 procenata. To je jako visoko za zemlju sa jako malim izvozom kao što je Srbija. Zaduživanje je bilo neizbežno, ali pitanje je da li je to moglo bolje da se uradi. Kao što smo videli, mogli smo da prođemo mnogo jeftinije.
Bitno je koliko će dug opteretiti privredu. Tu dolazimo do niskih domaćih investicija koje su ključni problem Srbije već nekoliko godina. Zbog toga Srbija već duže vremena ima nizak rast, niži od zemalja u širem okruženju, što je katastofalno za zemlju na jako niskom stepenu razvoja kao što je Srbija. Od 17, 18 država Istočne Evrope i Balkana jedino je Hrvatska gora od Srbije.
16.000 gradilišta
Omer Karabeg: Gospodin Lakićević govori o niskim domaćim investicijama, a predsednik Vučić je nedavno rekao da u Srbiji ima 16.000 gradilišta.
Milan Ćulibrk: Pitanje je šta se gradi, ko gradi i zbog čega gradi. Činjenica je da u širem regionu Srbija, uz Bosnu i Hercegovinu, već sedam godina ima najmanji udeo investicija u bruto domaćem proizvodu. U poslednjih nekoliko godina situacija je nešto bolja zahvaljujući većem udelu javnih investicija. Ključni problem je manjak privatnih investicija koje će se u narednoj godino zbog pandemije još više smanjiti.
Ako se ima u vidu da će se po svemu sudeći ove godine smanjiti i strane investicije kojima se zvaničnici u Srbiji najviše hvale, onda je teško očekivati dinamičan razvoj u narednom periodu. A svi računaju - pogotovo vlast, čak i MMF - na vrlo dinamičan rast već u narednoj godini. Ja se plašim da je to račun bez krčmara i da se može lako dogoditi da taj rast izostane.
Mijat Lakićević: Kad je reč o tih 16.000 gradilišta, koje pominje predsednijk, ja mislim da se tu računa izgradnja svake bandere. Takvi podaci nemaju nikakvog značaja jer ne možete da ih proverite. Ali nisu bitna gradilišta. Zgrade treba popuniti ljudima, mašinama, opremom da bi se u njima nešto proizvodilo. Recimo, kakva je korist od Južnog toka. Ide li gas tim cevima? Ne ide. To je kao da su bačene pare.
Pominjue seizgradnja Nacionalnog stadiona. Napravićete taj stadion i imaćete rast bruto domaćeg proizvoda. Ali to će biti isto kao oni gradovi - duhovi u Kini. Tamo su izgrađeni čitavi gradovi u kojima niko ne živi. I na drugim mestima ima takvih državnih građevinskih poduhvata. Potrebne su male investicije.
U Srbiji ima dovljno poslovnog prostora. Ima zgrada, ima kuća. U njih treba da uđe neka oprema, neki kompjuteri da bi se nešto proizvodilo. A toga nema. I zato nam uprkos rastu BDP-a industrijska proizvodnja stagnira. Ona raste oko 1 posto. A rast industrijske proizvodnje je bitan za svaku privredu.
Državna kasa
Omer Karabeg: Manje-više svi ekonomisti se slažu da je Srbija uspela da konsoliduje državne finansije. Koliko je to zasluga ministra finansija Siniše Malog?
Milan Ćulibrk: Konsolidacija javnih finansija u Srbiji je stvar političke volje. Zaboravljamo da je javne finansije uravnotežio bivši ministar Dušan Vujović. Zaboravljamo da je Lazar Krstić, koji je bio ministar finasija pre Vujovića, dao ostavku jer u vladi nije bilo spremnosti da se prihvati njegov radikalniji program fiskalne konsolidacije.
Siniša Mali je postao ministar finansija u maju 2018. Srbija je 2017. godinu završila sa suficitom u državnoj kasi od 33,9 milijarde dinara. Dakle, u trenutku kada je Mali postao ministar finansija Srbija je imala višak u budžetu. On je samo nastavio da sprovodi ono što je zatekao. Javne finansije su uravnotežene i tu nije bilo većih zamerki.
Problem je što za vreme pandemije nemamo jasan uvid kako se troši javni novac. Nabavlja se ne znam koliko hiljada respiratora. Mi ne znamo koliko su oni plaćeni i po kojim cenama. U početku pandemije, dok je u svetu bila pomama za respiratorima i dok je svaka zemlja gledala da ih što pre nabavi, možda je i moglo da bude razumevanja za manjak transparentnosti. Sada tog razumevanja nema. Sada bi trebalo da se podnesu računi, da se podvuče crta i da se kaže kako je novac potrošen.
Kada naiđu teška vremena, logično je da država ima deficit jer je anticiklična fiskalna politika jedan od načina da se ublaže posledice recesije. Ali meni je neodgovorno u takvim vremenima najavljivati da imamo para za Nacionalni stadion, da gradska vlast razmišlja o nekakvih 50 fontana, o nekakvim jarbolima, o ovom i onom - kao da smo pijani milioneri.
Mijat Lakićević: Kad je reč o javnim finansijama trebalo bi pre svega naglasiti da nema nikakve kontrole kako se taj novac troši, a troši se jako mnogo. Privreda Srbije je opterećena mnogo više nego što bi trebalo. Teret finansijske konsolidacije podnela je privatna privreda jer su povećani porezi, sto znači da je povećano opterećenje privrede.
Problem je što se najveći deo novca koji se uzima od pivrede troši na neproduktivne grane - na vojsku i policiju, a za zdravstvo nema dovoljno para. Pa smo imali situaciju da su prosečne plate u policiji 20 posto veće nego u zdravstvu gde rade oni silni lekari čiju požrtvovanost tokom pandemije hvalimo. Država može da smanji svoje troškove kada bi manje finasirala sportske klubove, nacionalne stadione i gomilu drugih stvari. Sve je to posledica populizma u kojem je ova vlast ogrezla.
Ne verujem, ali ne isključujem
Omer Karabeg: U zaključku, da li će se ostvariti Vučićeva prognoza da će Srbija ove godine biti najbolja u Evropi po rastu BDP-a?
Mijat Lakićević: Ne verujem. Koliko znam, Litvanija je imala bolje rezultate od Srbije. Videćemo šta će biti i sa nekim drugim zemljama. Ne verujem da će se ta prognoza ostvariti. Ali i ako se ostvari, to nije važna stvar. Srbija treba da rešava mnogo veće probleme nego što je rast BDP-a u ovoj godini.
Milan Ćulibrk: Ako umem dobro da čitam poruke između redova a na osnovu izjave premijerke Brnabić da su rezultati za treći kvartal fenomenalni, verujem, odnosno ne bi me iznenadilo, da zvanična statistika na kraju godine saopšti da Srbija ove godine uopšte nije imala pad BDP-a i da tako bude jedina zemlja u Evropi koja je to uspela. Ali to ne znači da će Srbija biti najbolja u Evropi u ekonomskom smislu.
Mi smo već čuli da je Srbija u drugom kvartalu, kada je imala pad BDP od 6.4 posto, bila druga u Evropi da bismo pre nekoliko dana na Evrostatu mogli da vidimo da je Finska imala pad od 4,5, Litvanija 5,5, Estonija 5,6, Irska 6,1. Dakle, nismo osvojli ni bronzanu medalju. Međutim, s obzirom na čvrstu rešenost zvaničnika da se to desi, ja ne isključujem da će se to na kraju godine i desiti. Ali nisam ubeđen da će to biti dovoljno da neko kaže da je Srbija ekonomski najbolje prošla kroz pandemiju.
Mijat Lakićević: Ako mogu da korigujem svoju prognozu - ne verujem ali ne isključujem.
Milan Ćulibrk: Za vreme Miloševića bila je izreka - nije bitno ko za koga glasa nego ko broji glasove.
Mijat Lakićević: Znamo ko ovde broji.