Da li se Vučić odriče Dodika?

U Mostu RSE Evropa razgovaralo se o tome kakvi su odnosi između premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Sagovornici su bili Jovan Teokarević, profesor Fakuleta političkih nauka iz Beograda, i Miloš Šolaja, profesor Fakuleta političkih nauka iz Banjaluke.

U ovom polemičkom dijalogu bilo je reči o tome da li Vučićeva poseta Sarajevu i zajednička sednica Vlade Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine označavaju zaokret u politici Srbije prema Bosni i Hercegovini, zašto je Dodik prvo kritikovao tu posetu, pa se posle korigovao, šta znači Vučićev sastanak sa Mladenom Bosićem, liderom opozicije u Republici Srpskoj, da li će Dodik pod Vučićevim pritiskom odustati od referenduma o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, da li Vučić i nakon najnovije posete Srebrenici odbija da prizna da se tamo dogodio genocid, kao i o tome da li bi Dodik izgubio vlast kada bi se Vučić javno distancirao od njega.

Omer Karabeg: Da li su Vučićeva poseta Sarajevu i zajednička sednica Vlade Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine označili zaokret u politici Beograda prema Bosni i Hercegovini?

Jovan Teokarević: To tek treba da vidimo na osnovu budućih stavova i ponašanja Vlade Srbije i Aleksandra Vučića. To je važan korak u približavanju Sarajevu i udaljavanju od Banjaluke. Mislim, međutim, da smo daleko od toga da se radi o potpuno novoj politici. Ni Vučić, kao ni njegovi prethodnici, nikada neće raditi protiv interesa Republike Srpske. On je ovih dana rekao da - dok je na mestu premijera - nikada ništa loše neće reći o bilo kome iz Republike Srpske.

Čini mi se da je prilično jasno otkud ovi naglašeno dobri odnosi sa Sarajevom. Vučiću je jasno da mora da pokaže kritički odnos prema Dodiku zbog Dodikove izuzetno velike nepopularnosti, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u Briselu i Vašingtonu. S druge strane, Bosna i Hercegovina, a posebno Bošnjaci, u simboličkom smislu najbolji su mogući partneri za Srbiju u trenutku kada ona ima dosta problema u regionu.

Naime, pregovori sa Kosovom su praktično zaustavljeni, sa Hrvatskom je došlo do eskalacije prilično uvredljivih reči između srpskog i hrvatskog premijera, u Crnoj Gori se dešavaju protesti prema kojima Srbija pokušava da se neutralno ponaša, a ni sa Makedonijom odnosi nisu idelani, jer je Makedonija glasala za prijem Kosova u UNESCO. U toj situaciji Vučić posvećuje više pažnje saradnji sa Bosnom i Hercegovinom i uveren sam da je time stekao mnogo pozitivnih poena i u Briselu i u Vašingtonu.

Miloš Šolaja: Mislim da to nije zaokret, već da je to nešto što je trebalo da se desi i ranije. To je znak da Srbija prihvata Bosnu i Hercegovinu onakva kakva jeste, kao državu koja ne liči na ostale, koja ima dva državno oblikovana eniteta i čitav niz zajedničkih institucija. Nisam, međutim, sklon tumačenju da se time umanjuje uloga Republike Srpske. Republika Srpska ne mora da se pita baš za sve, kad je riječ o odnosima Srbije prema Bosni i Hercegovini, ali ona ima sasvim dovoljan međunarodno-pravni okvir koji predstavljaju njene specijalne veze sa Srbijom koje čak i ne funkcionišu najbolje.

Ima dosta kritika da se one ne koriste dovoljno. Dodik jeste skrenuo pažnju da je možda trebalo da se razgovara u drugačijem kapacitetu. Vjerovatno će sledeći put to tako i biti. Ovako je Vučić zabilježio dobre poene i na Istoku i na Zapadu i to je možda za njega najvažniji rezultat ove posjete.

Omer Karabeg: Čini mi se ipak da je Dodik dosta nervozno reagovao - bar takve su bile njegove prve reakcije - na Vučićevu posetu Sarajevu. Recimo, predstavnici njegove partije u institucijama Bosne i Hercegovine nisu prisustvovali prijemu koji je bio organizovan u Sarajevu u čast Vučića, a sam Dodik je izjavio da je Srbija izabrala pogrešnog partnera za razgovor, jer su po njemu pravi parteri Beograda entitetske vlade. To je kao da je rekao Vučiću da ne zna šta radi. Posle je na pitanje "Nezavisnih novina" rekao da ta izjava nije tačno preneta. Mislite li da je Dodik korigovao svoj stav pod pritiskom Beograda, da je bilo nekakvih internih poruka?

Jovan Teokarević: Verujem da je taj stav izrečen onako kako su ga mediji preneli, pogotovo što je nakon Dodikove došla i izjava premijerke Republike Srpske Željke Cvijanović. Ona je ponovila da Savet ministara BiH nije prava vlada, već da su prave vlade one koje imaju veća ovlašćenja, a to su vlade entiteta.

Ovo što se dogodilo povodom Vučićeve posete Sarajevu je važan element u odnosima Beograda i Republike Srpske, jer je to možda prvi put da je rukovodstvo Republike Srpske javno izrazilo nezadovoljstvo povodom nekog poteza Beograda. Mislim da to treba posmatrati u kontekstu Vučićeve molbe da se još jednom razmisli o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine iza koje se najverovatnije krije mnogo značajniji pritisak koji Vučić vrši na Dodika pokušavajući da spreči taj referendum.

Ne treba zaboraviti da je Vučić, od kako je došao na vlast, prekinuo sa praksom Borisa Tadića da lideri Srbije učestvuje u predizbornoj kampanji u Republici Srpskoj na strani Milorada Dodika. Kada se sve to sabere, vidimo da se intenzivira odnos Beograda sa Sarajevom, a slabi sa Banjalukom, što nikako ne znači da Srbija diže ruke od Republike Srpske. Pre će biti da Beograd želi da uravnoteži svoj odnos prema Banjaluci i Sarajevu.

Miloš Šolaja: Ne mislim da je Dodik korigovao svoju izjavu. Poznavajući Dodika mislim da on to tako ne bi uradio. Meni se pre čini da je on uputio poruku koja je, možda, trebalo da bude izrečena tokom samog susreta. Mnogi koji ne poznaju Bosnu i Hercegovinu i njen politički sistem teško mogu da prihvate ono što je rekla premijerka, ali to je tačno. Većina nadležnosti kojim se reguliše život u Bosni i Hercegovini je u entitetima. I one nadležnosti koje se ustavno ili, možda, neustavno prepuštaju institucijama BiH opet su dio entitetskih politika, jer predstavnici entiteta, po principu pariteta i rotacije, o tome odlučuju konsenzusom.

Mislim da je ta Dodikova poruka bila prije svega upućena onima koji su se na neki način zanijeli Vučićevom posjetom i pomislili da je sada sve riješeno. Ta Dodikova izjava je na neki način bila edukativna i već, kada je bila izrečena, bilo je spremljeno to što će on, možda, na neki način i da je povuče.

Omer Karabeg: Samo da preciziramo. Vi, dakle, smatrate da je Dodik od početka to tako planirao - da najpre kaže da nije u redu što se Vučić sastaje sa Savetom ministara umesto sa entiteskim vladama, pa da onda povuče tu izjavu. Meni to baš ne izgleda logično.

Miloš Šolaja: Ne mislim tako. Mislim da je Dodik već i ranije, u pripremi sastanka, mislio da enitetske vlade treba da budu uključene u taj susret, a ne samo Savjet ministara. U tom smislu je bila ta izjava. Što god da mislite o Dodiku, on je pragmatičan političar koji razumije realnost. On se zalagao da i oni budu uključeni u razgovore i možda je u platformi za te razgovore to moglo da bude na neki način i uvaženo.

Omer Karabeg: Ali, Dodik uopšte nije pominjao Savet ministara, on je rekao da Vučić treba da se sastane sa dve entitetske vlade, a za Savet ministara je rekao da je to pomoćno telo, odnosno pomoćni organ Predsedništva BiH. Prema tome, njegova je poruka da Vučić nema tamo šta da traži.

Miloš Šolaja: To je možda malo grubo rečeno ali, kada se pripremaju neke odluke, Savjet ministara to radi zajedno sa entitetskim vladama. Recimo, na nedavnom sastanku u Svjetskoj banci u Vašingtonu bila su prisutna dva entitetska premijera, a nije bio niko iz Savjeta ministara, jer su eniteti odgovorni za realizaciju tih kredita, iako će Bosna i Hercegovina, kao subjekt međunarodnog prava, biti potpisnik.

Činjenica je da ono što je dogovoreno u Sarajevu ne može biti sprovedeno, ako ne budu uključene entitetske vlade. To je jednostavno nemoguće. Savjet ministara zaista nije vlada u punom smislu te riječi i svi koji se bave Bosnom i Hercegovinom, moraju toga da budu svjesni.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da se Vučić tokom posete Bosni i Hercegovini sastao u Sarajevu sa Mladenom Bosićem, liderom opozicione Srpske demokratske stranke, koga Dodik naziva izdajnikom. Vučić je posle sastanka rekao da taj susret nije bio uperen protiv Dodika.

Jovan Teokarević: To je još jedan od važnih simboličkih faktora vezanih za posetu srpske vlade Sarajevu. Od opštepoznate činjenice da Savet ministara BiH nema veliku moć mnogo je važnija činjenica da je Vučić želeo da se sastane upravo sa Savetom, a ne sa entitetskim vladama. Takođe je važno da se on sastao sa vodećim političarem iz opozicije u Republici Srpskoj očigledno želeći da Dodiku pošalje poruku da on nije jedina opcija, već da će Beograd sarađivati sa bilo kojim političarima i partijama koje osvoje vlast u Republici Srpskoj.

I treći faktor od simboličkog značaja je da je Dodik prvi put javno i prilično oštro kritikovao Vladu Srbije. U tumačenju tog Dodikovog gesta ne slažem se sa kolegom Šolajom. Nije tu bila reč o nekakvoj lekciji o ustavno-političkom sistemu Bosne i Hercegovine, nego o Dodikovom javnom priznanju da se ne slaže s politikom Vlade Srbije.

Omer Karabeg: Gospodine Šolaja, kako vi tumačite ovaj sastanak sa Mladenom Bosićem u Sarajevu? Da li je to poruka Dodiku da će Vučić ravnopravno da tretira i jednu i drugu stranu u Republici Srpskoj?

Miloš Šolaja: Mislim da to ne mora da bude poruka Dodiku. To je Vučić i ranije javno radio. Činjenica je da su prije izvjesnog vremena i Dodik i Bosić bili kod Vučića u Beogradu. Takođe je činjenica da Vučić neće da favorizuje neku posebnu partiju u Republici Srpskoj. Bitno je, međutim, u kom su kapacitetu Vučić i Bosić razgovarali. Mladen Bosić živi u Sarajevu, jer mu je funkcija u Sarajevu. Osim toga, on i nije iz Banjaluke. Ne znam iz kog razloga bi oni sada morali da se voze u Banjaluku da bi se slikali, pa da se vrate. Srpska demokratska stranka, čiji je Bosić lider, je u posljednje vrijeme jako bliska sa Evropskim narodnjacim, čiji je član Srpska napredna stranka, pa nema nikakvog razloga da se oni, kao partijski lideri, ne sastanu i razgovaraju.

Što se mene tiče, mislim da je koristan svaki sastanak Vučića sa bilo kim iz Bosne i Hercegovine, pa i sa Bosićem, čija je partija, uostalom, član vladajuće koalicije na nivou Bosne i Hercegovine. Zato ja ne bih davao poseban simbolički značaj svemu tome. Vjerovatno će Vučić nekom drugom prilikom, kao što je to bilo za vrijeme obilježavanja stogodišnjce Sarajevskog atentata, opet razgovarati sa Dodikom. Hoću da kažem da ni u Dodikovoj poruci, ni u sastanku Vučića sa Bosićem ne vidim toliko drame, jer se nakon toga nije desilo ništa epohalno što bi pokazalo da je u pitanju nekakav rascjep.

Činjenica je da unazad 25 godina svi iz Banjaluke imaju korektne i jako bliske veze sa Beogradom, bez obzira ko je u Beogradu i Banjaluci na vlasti. Povodom ovoga što je kolega Teokarević rekao da Vučić neće da ulazi u izbornu kampanju, moram reći da je nekad ulazio, i to na strani ne baš tako omiljene političke partije kao što je Srpska radikalna stranka. Sad je neko drugo vrijeme, a i Vučić nema neku posebnu partiju koju bi želio da podržava u Republici Srpskoj.

Jovan Teokarević: Mislim da se sada skupilo nekoliko stvari koje pokazuju da dolazi do nesuglasica između Beograda i Banjaluke, pogotovo u trenutku kada Aleksandr Vučić pokušava da utiče na Milorada Dodika da ne održi najavljeni referendum o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Reklo bi se da je izraz te nove Vučiće politike i njegov odlazak u Srebrenicu, gde je obećao pet miliona eura za razvoj tog grada. Tom prilikom je u prisustvu Dodika rekao da želi da gradi zajedničku budućnost sa Bošnjacima, što nije moglo da prija Dodikovom uhu, koji stalno govori o tome kako Republika Srpska treba da ode iz Bosne i Hercegovine.

Miloš Šolaja: Dodik govori da Republika Srpska treba da ode, ne i Srbi. Pitanje je šta je sad tu državnopravni oblik, a šta je nacionalni. Mislim da je to što je Vučić rekao nešto što je apsolutno normalno. Vjerujem da čak i Dodik nema ništa protiv toga, jer koliko ga ja poznajem i pratim, on nije nacionalista, ali mu je ta retorika o odlasku iz Bosne i Hercegovine ponekad donosila veliku količinu glasova. Njegova stranka je već treći mandat na vlasti upravo zahvaljujući toj retorici. Njemu idu na ruku oni koji govore o potrebi centralizacije Bosne i Hercegovine preko Dejtona 2 ili na neki drugi način. To su dva suprotna pola u retorici, ali ja mislim da je Bosna i Hercegovina i pored svih tih problema pokazala da kako-tako može da funkcioniše.

Jovan Teokarević: Poseta Srebrenici i obećanje pomoći tom gradu je kruna ove nove Vučićeve inicijative koja podrazumeva približavanje Sarajevu i delimično distanciranje od Banjaluke. To je, takođe, i kruna njegove simboličke akcije u kojoj pokušava da kaže da je za Srbiju i za srpski narod najvažnije da imaju dobre odnose sa Bošnjacima. Taj odnos bi bio mnogo bolji da nije bilo onolikog srpskog insistiranja u junu i julu ove godine da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne bude prihvaćena rezolucija povodom dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici.

Suština protivljenja toj rezoluciji, koja je propala zbog ruskog veta, bila je da se relativizuje i drugačije karakteriše srebrenički zločin, dakle - da se na neki način izvrši revizija Deklaracije Narodne skupštine Srbije iz 2010. godine, koja je praktično, mada ne eksplicitno, prihvatila karakterizaciju zločina u Srebrenici kao genocida.

Omer Karabeg: Munira Subašić, predsednica udruženja "Majke Srebrenice", rekla je da je Vučić time što je prošao kroz kapiju Memorijalnog centra u Potočarima na kojoj je pisalo - ovde se dogodio genocid, priznao genocid. To je, naravno, teško tako protumaciti, ali da li se Vučić tim gestom približio priznavanju genocida što je do sada odlučno odbijao?

Jovan Teokarević: Mislim da taj simboličan prolaz kroz kapiju ne može da se shvati kao priznanje da je zločin u Srebrenici bio genocid, pogotovo ako imamo u vidu akciju srpskih vlasti, koju sam pomenuo, da se izvrši revizija Deklaracije Narodne skupštine Srbije kojom se prihvata presuda Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici izvršen genocid.

Sadašnja vlast govori da je to veliki i neoprostiv zločin, ali da se ne može okarakterisati kao genocid. Dakle, Vučićeva politika se sastoji od dva paralelna toka. S jedne strane, odgovarajući na neke nacionalističke sentimente u srpskom narodu, Vučić ne želi da prizna da je srebrenički zločin genocid a, s druge strane, nastoji da poveća i poboljša saradnju sa Bošnjacima i Bosnom i Hercegovinom.

Miloš Šolaja: Odavanje pošte srebreničkim žrtvama je u svakom slučaju civilizacijski gest, ali Vučić nije prvi koji je to uradio, tako da me, da budem iskren, ta euforija malo zbunjuje. Prvi je to uradio bivši predsjednik Republike Srpske, Dragan Čavić, zatim Boris Tadić, a i Dodik je to uradio i to nedavno, samo što mi u javnom diskursu hvalimo ono što nam odgovara, a prećutkujemo ono što nam ne odgovara. Šta čovjeku često smeta?

Govori se genocid, genocid, genocid i onda svi Srbi u Bosni i Hercegovini postanu genocidni. To je neprijatno slušati, pogotovo ako ne mislite tako i ako niste dio toga, jer je Međunarodni sud pravde rekao - genocid u Srebrenici, a to je apsolutno drugačije od onoga što se nameće kao javna valorizacija svega toga. Po mom mišljenju - to je normalno što je Vučić uradio i dobro je što je to uradio. Ako je to i ključ da se odnosi relaksiraju, onda je to još bolje, onda je to dobitak na kvadrat.

Omer Karabeg: Stiče se utisak da je Dodik posle svih Vučićevih gestova malo ublažio i svoj stav o referendumu. On je ovih dana rekao da nije za ukidanje Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, već za to da se ograniči njihovo delovanje. Rekao je takođe da na dnevnom redu nije secesija. Vidite li vi u tome nagoveštaj da će Dodik odustati od referenduma o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine koji je on inicirao?

Jovan Teokarević: Teško je to reći. Ne verujem da u ovom trenutku čak ni ljudi oko samog Dodika mogu da daju jasan odgovor na to pitanje. Moj je utisak je da bi Vučić bio izuzetni zadovoljan ako Dodik nikada ne održao taj referendum ili ga bar odložio. Danas su šanse za održavanje referenduma nešto manje, mada i dalje postoje.

Miloš Šolaja: Taj referendum je već samim spominjanjem ispunio svrhu koja mu je namijenjena. Ono čega se međunarodna zajednica najviše boji nije da li će se taj referendum održati, nego što on može da bude test za eventualni referendum o nezavisnosti. Inače, pritisak Beograda ne može da igra ključnu ulogu. Vučić može da kaže to što misli da može da kaže, ali potrebno je razgovarati o tome kako da se riješe problemi u funkcionisanju pravosuđa Bosne i Hercegovine. Mislim da je u tom smislu i ta Dodikova izjava. On ipak nije baš toliko naivan političar da će ići u neke poteze koji su izuzetno rizični.

Omer Karabeg: Nemački analitičar Bodo Weber, dobar poznavalac prilika na Balkanu, smatra da se Vučić neće do kraja distancirati od Dodika bez pritiska Zapada. Delite li to mišljenje?

Jovan Teokarević: Mislim da je to tačno. Ne samo što se Vučić nikada neće distancirati od Dodika bez pritiska Zapada, nego se nikada neće distancirati od Republike Srpske. To će uvek tako biti. I pod Vučićevom vlašću i pod bilo kojom drugom srpskom vladom uvek će postojati neka vrsta posebnog sentimenta, podrške i razumevanja za Republiku Srpsku i nikakav pritisak sa strane neće to dovesti u pitanje. Interes Srbije će uvek biti da Republika Srpska opstane u okviru naglašeno decentralizovane federacije Bosne i Hercegovine. To je stvar oko koje u Beogradu neće biti nikada dileme.

Miloš Šolaja: Ne znam na šta je Bodo Weber mislio. Ako je mislio na to da se Vučić odrekne Republike Srpske, onda mogu samo da se pridružim kolegi Teokareviću i kažem da je to nemoguće i da se to neće desiti. A ja bih, recimo, da imam priliku, pitao Bodu Webera, kao vrlo istaknutog stakeholdera u njemačkoj spoljnoj politici, šta je njegova premijerka Angela Merkel mislila kad je rekla da su mogući ratovi na Balkanu. Ja se zaista užasavam te izjave. Nadam se da je to rečeno za neku drugu svrhu i da to nije neka realna mogućnost, jer ako se to desi, onda je to kraj Balkana.

Omer Karabeg: Pošto se ovde ne bavimo odnosom Srbije prema Republici Srpskoj, nego odnosom Vučića prema Dodiku - jer, kao što ste rekli, nikada se nijedna srpska vlada neće odreći Republike Srpske - postavio bih vam jedno hipotetičko pitanje. Kada bi se Vučić javno distrancirao od Dodika, da li bi to bio kraj Dodikove vlasti?

Jovan Teokarević: Verujem da bi. U tom slučaju bi Dodik izgubio vlast ne samo zbog takvog Vučićevog stava, nego i zato što je okrnjena njegova nekadašnja apsolutna dominacija u Republici Srpskoj. Tako da bi Dodikov pad bio rezultat eventualnog pritiska iz Beograda, ali i gubitka podrške unutar Republike Srpske. To bi bili neophodni uslovi za eventualni kraj ili bar zaustavljanje političke karijere Milorada Dodika.

Miloš Šolaja: Nisam siguran da bi to bio kraj Dodikove vlasti. Veliko je pitanje je da li bi u tom slučaju Dodik rekao: "Hvala Vučiću, ja odlazim". Poznavajući ga mislim da to ne bi baš tako prošlo i svašta bi se tu dešavalo. Kad govorimo o Vučiću i Dodiku, to ipak nije estrada, oni su predstavnici dvije politike i nisam siguran da bi to baš tako bilo prihvaćeno. Vjerujem da Vučić kao realista u politici to shvata, pa vrlo uspješno pliva između Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Dakle, nisam siguran da bi to baš tako lako prošlo, a pošto sam ja rođen u ovdje i maltene čitav život ovdje živim, mogu vam sa sigurnošću reći da ni ovdašnji ljudi nisu takvi da na svaki mig reaguju i kao poslušnici pognu glavu.