U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome ko bi se mogao uspešno suprodstaviti Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima u Srbiji aprila iduće godine. Sagovornici su bili Dušan Spasojević, vanredni profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Vuk Velebit, politiklog iz Beograda.
Bilo je reči o tome zašto se lideri opozicije ne izjašnjavaju o svojim kandidatima, da li zbog toga što se o tome ne vode ozbiljni razgovori ili se boje da će se ljudi, čija bi imena pomenuli, odmah naći na udaru režimskih tabloida, da li bi Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, koja je stekla zavidan ugled borbom protiv korupcije u vrhu vlasti, imala šanse protiv Vučića, da li bi vladika Grigorije, koji u poslednje vreme sve više kritikuje vlast u Srbiji, mogao biti relevantan predsednički kandidat.
Razgovaralo se i o tome kako su predsednik Vučić i premijerka Brnabić pokušali da omalovaže ličnosti koje vide kao moguće protivkandidate, da li bi Vučića mogao da pobedi samo veći nacionalista od njega, kao i tome da li bi on mogao pasti jedino ako dođe do rascepa u njegovoj stranci.
Omer Karabeg: Izuzev Boška Obradovića, lidera Dveri, ostali opozicioni lideri do sada se nisu izjašnjavali o predsedničkim kandidatima. Jedino je Obradović rekao da bi opozicioni kandidati morali da budu patrioti koji nikada ne bi priznali Kosovo, pa je kao primer takvih ličnosti pomenuo profesora Mila Lompara i bivšeg košarkaškog asa Dejana Bodirogu. Ta najava je samo donela neprilike Bodirogi jer su na njega odmah krenuli tabloidi.
Lider stranke Slobode i pravde Dragan Đilas je samo rekao da postoji više ličnosti koje mogu da pobede Vučića ne navodeći imena. Da li mislite da opozicioni lideri ne žele da pominju imena jer bi se ti ljudi odmah našli na udaru režimskih tabloida i usledila bi diskreditacija?
Dušan Spasojević: Verovatno je to jedan od razloga jer smo videli da - kad god se neko pomene kao mogući kandidat - na njega ili na nju krene haranga tabloida. Ali ima i drugih razloga. Do ozbiljnog kandidata jako je teško doći i on trenutno nije ni na vidiku. Mislim da, čak i ako imaju neke ideje, opozicioni lideri o tome ne razmišljaju previše i nisu daleko stigli.
Pomenuli ste Bodirogu. On se već neko vreme pominje u nekim neformalnim razgovorima - tako da je Boško Obradović verovatno samo ispalio jednu od ideja koja je na stolu. Ali nemam utisak da se o kandidatima baš nešto ozbiljno razmišlja, niti da će se lako pronaći pravi kandidat.
Vuk Velebit: Ja mislim da se danas u opoziciji nedovoljno dugoročno i strateški razmišlja, ne samo kako smeniti trenutnu vlast, nego i kako promeniti postojeći sistem i povesti društvo u nekom drugom pravcu. A što se tiče predsedničkog kandidata, to je najteža tema.
Mislim da će se opozicija ponovo naći u situaciji, kao na nekim prethodnim izborima, da traži idealni foto robot predsedničkog kandidata koji bi mogao da pobedi Aleksandra Vučića, a da niko ne razmišlja o tome - čak i kada bi se to desilo - šta bi bio sledeći korak. To se najbolje videlo 2017. godine, kada je Vučićev protivkandidat bio Saša Janković koji bi možda dobro obavljao funkciju predsednika, ali, čim su prošli izbori, ni gospodin Janković, a ni opozicija nisu znali šta dalje da rade.
Marinika Tepić
Omer Karabeg: Na društvenim mrežama se najviše pominje Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, kao ličnost koja bi mogla ugroziti Vučića. Ona je svojom upornom i hrabrom borbom protiv korupcije u vrhu vlasti stekla zavidan ugled među protivnicima režima. Mislite li da bi gospođa Tepić mogla imati nekakve šanse protiv Vučića?
Dušan Spasojević: Ja mislim da po istraživanjima javnog mnjenja niko od postojećih aktivnih političara nema nikakve šanse na predsednickim izborima koji će biti za nešto više od godinu dana. Marinika Tepić stoji nešto bolje od drugih kandidata pre svega zato što je novije lice u politici, što se profilisala preko tema kojima se bavi, što je žena i što nema negativno nasleđe koje imaju, recimo, Dragan Đilas ili Vuk Jeremić. Ali mislim da je ovo što je kolega Velebit rekao važnije od izbora kandidata. Reč je o potrebi da se izgradi platforma sa koje će opozicija izazvati Vučića i da se na toj platformi konsoliduje opoziciona scena koja je će podržati kandidata bio on Marinika Tepić ili neko drugi.
Jankovićeva kampanja je dosta dobar primer. Da tada nije bilo Demokratske stranke da podrži Jankovića, da iza njega nije stao deo civilnog društva, Janković ne bi dobio onih 16 procenata na predsedničkim izborima 2017. godine. Dakle, nije sve u kandidatu. Predsednička trka je ozbiljan posao i iz perspektive materijalnih resursa i kapaciteta i o tome se mora voditi računa. Ali, naravno, javnosti je mnogo zanimljivije da se pronađe ime koje će Vučiću da izađe na crtu.
Vuk Velebit: Kad se traži osoba koja bi mogla da bude izazivač Aleksandra Vučića često se u javnosti pominju imena ljudi koji nisu političari. Neko spekuliše da bi to mogao da bude sudija Majić, neko da bi to mogao da bude vladika Grigorije, neki lekar ili neka druga osoba ugledna u svojoj struci. Ali problem je što nijedna od tih osoba nije političar. Ti ljudi su uspešni u poslovima koje obavljaju, ali nisu političari. To je drugačija vrsta posla za koji su potrebne drugačije sposobnosti.
A što se tiče Marinike Tepić, ja je izuzetno poštujem jer otkriva kriminalne i korupcionaše afere. Ona možda ima neki potencijal, ali mnogo je važnije da li je taj potencijal realan. Istraživanja javnog mnjenja će vam reći da li uopšte ima smisla da ulazite u predsedničku trku. Plašim se da gospođa Tepić ili neko drugi ne budu samo još jedan pucanj u prazno, Glavno pitanje je da li se borimo za promenu sistema ili želimo samo da probamo, pa da još jednom ne uspemo.
Vladika Grigorije
Omer Karabeg: Gospodin Velebit je pomenuo vladiku Srpske pravoslavne crkve Grigorija. Njegovo ime se pominje na društvenim mrežama kada se govori o kandidatima za predsednika. Vladika doduše nije najavio nikakvu kandidaturu nego je rekao da ima plan da okupi što više mladih ljudi koji su spemni da se žrtvuju za Srbiju kako bi “napravili sistem u kome ništa neće zavisiti od jednog čoveka“. Naravno da je to bilo dovoljno da on postane meta tabloida. Da li bi vladika Grigorije mogao biti relevantan kandidat, mada se crkva ogradila od njega nakon njegove izjave?
Dušan Spasojević: Kao i gospođa Tepić i vladika Grigorije ima određeni potencijal koji je teško izmeriti. Pretpostavljam da bi bio relativno pristojan kandidat s obzirom da nema vidljive nedostatke, a nije klasičan predstavnik Srpske pravoslavne crkve. On bi mogao da se obrati nešto široj populaciji. Ako bi bio zainteresovan za kandidaturu, njegov glavni problem bi bio što nije čovek iz politike, pa samim tim nije jasno profilisan. Pitanje je da li bi iza njega stali neki delovi društva.
Mi sada možemo jako dugo da raspravljamo o svim tim ličnostima, ali je jako neizvesno da li oni ulaze u trku, ko ih podržava, šta bi bio njihov akcenat. Ako bi se opozicija udružila, verovatno bi bilo koji opozicioni kandidat dobio između 16 i 20 procenata glasova, možda i nešto više, ali bez aktivne kampanje i jasnije strategije možemo samo da nagađamo da li bi oni mogli da ozbiljnije ugroze Vučića.
Vuk Velebit: Vladika Grigorije nije političar i teško mi je zamislivo da on to može da postane preko noći. Mislim da bi vladika Grigorije ili neka druga nepolitička ličnost bili samo privremeno rešenje sa vrlo upitnim uspehom. Problem je što danas u Srbiji na opozicionoj sceni nemamo nijednu ličnost za koju bismo se vezali. Nema politike bez liderstva. Iako danas svi beže od liderstva, ja mislim da je politika vezana za ličnost i da se građani preko ličnosti vezuju za određene političke ideje.
Vučićeva igra
Omer Karabeg: Zanimljivo je da su i predsednik Vučić i premijerka Brnabić reagovali jedino na pominjanje Marinike Tepić i vladike Grigorija. Vučić je za gospođu Tepić rekao da u Srbiji ne postoji nijedan čovek koji je kao ona promenio šest političkih partija - što se ispostavilo kao netačno - a Brnabić je ironično poručila da su Tepić i Grigorije jaki kandidati i da će neko od njih pobediti na izborima. Da li to govori da Vučić i njegova okolina ipak malo ozbiljnije uzimaju ta dva imena?
Dušan Spasojević: Vučić i njegova okolina reaguju na bilo kakvo podizanje glave, postavljanje pitanja, kritiku i slično. Sasvim je moguće da ih Marinika Tepić malo više nervira zato što je uporna, zato što otvara za njih neprijatne teme i zato što je žena. Na isti način ih nervira i Tanja Fajon, predstavnica Evropske unije u pregovorima o izbornim uslovima. Međutim, nisam siguran da su to neki signali.
S obzirom da se vladika Grigorije i gospođa Tepić razlikuju od opozicionih lidera, pre bi se reklo da vlast smatra da za njih treba kreirati malo detaljniju kontrakampanju nego, recimo, za Đilasa ili Jeremića koje mogu da kritikuju kao predstavnike bivše vlasti. Njih dvoje su nešto novo i u tom smislu možda zavređuju veću pažnju gospodina Vučića i gospođe Brnabić.
Vuk Velebit: Mislim da jedino gospođa Tepić i vladika Grigorije u opozicionom delu javnosti figuriraju kao ličnosti koje bi mogle da budu kandidati. Zbog toga je bilo logično da će ih vlast napasti i pokušati da diskredituje kroz svoje medije. A to što je gospođa Brnabić rekla da bi neko od njih mogao da pobedi, to je njihova stara zamka. Pred svake izbore i predsednik Vučić i funkcioneri Srpske napredne stranke govore o tome kako će možda izgubiti izbore. To, s jedne strane, služi da se dodatno mobilišu glasači Srpske napredne stranke da bi odbranili vlast koju, navodno, ugrožava opozicija, a, s druge strane, da se malo podigne rejting nekih ljudi iz opozicije. Jer, kada ih napadate, u javnosti im podižete rejting.
Uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora mogli smo da vidimo kako vlast iznosi podatke iz navodnih istraživanja koja pokazuju da neki opozicioni kandidat ili partija imaju više procenata nego što stvarno imaju. Vučić se tako igra sa opozicionim kandidatima i partijama, pa jednima malo podiže šanse, a druge spušta i na taj način dodatno rasparčava opozicionu javnost i biračko telo.
Omer Karabeg: Kada se govori o tome kako pobediti Vučića, mnogi ističu primer Crne Gore i kažu da bi trebalo naći nekoga kao što je sadašnji crnogorski premijer Zdravko Krivokapić za koga kažu da je pobedio Đukanovića. Da li je Srbiji potreban neki novi Krivokapić?
Dušan Spasojević: Zavisi šta učitavamo u tog novog Krivokapića. Zdravko Krivokapić nije pobedio Đukanovića. On je umereno lice velike grupe takozvanih prosrpskih stranaka koje su zahvaljujući litijama protiv Zakona o slobodi veroispovesti uspele da na birališta izvuku sve prosrpske birače. Dakle, Zdravko Krivokapić je pomogao jednom delu crnogorske opozicije da izvuče maksimum. Šta bi tome mogao da bude pandan u Srbiji? To bi značilo traženje nekoga van političke sfere da donese političarima ono što oni nemaju, a to je legitimitet.
Čini mi se da to može da se radi samo u vrlo specifičnom kontekstu kakav je bio za vreme crnogorskih izbora. Uostalom, uvođenje nepolitičara u politiku ima značajna ograničenja što vidimo i po tome da se gospodin Krivokapić baš i nije snašao na čelu vlade u Crna Gore. To ne može da reši krizu opozicije u Srbiji.
Vuk Velebit: Ako bih morao da licitiram ko je Srbiji potreban, ja bih rekao da je Srbiji potreban jedan Dritan Abazović, a ne Zdravko Krivokapić. Ali ja uvek izbegavam da pravim paralele sa dešavanjima u drugim državama zato što su konteksti drugačiji. Srpska opozicija danas nije ni približno u situaciji u kojoj je bila crnogorska pred izbore. Crnogorska opozicija je, ne samo pred poslednje izbore nego i ranijih godina, imala daleko veću podršku među biračima nego što danas ima opozicija u Srbiji. Danas se u Srbiji opozicioni političari ponašaju kao zavađeni članovi jedne velike porodice. Ta porodica se zove Demokratska stranka čiji bivši lideri danas vode različite partije koje ne mogu ni da sednu za isti sto, a kamoli da se dogovore oko bilo čega.
Godinama se svađaju, prave saveze, razbijaju ih, podmeću noge jedni drugima. Kad postoji toliko nejedinstvo, veliko je pitanje koliko bi građanji podržali takvu opoziciju čak i da su izborni uslovi najregularniji. To su stvari o kojima treba da počnemo da diskutujemo jer se često dešavalo da, kada iznesete kritiku na račun opozicije, postanete predmet kritike opozicionih lidera i nađete se na meti raznih botova. Nažalost, danas ni opozicija nije spremna da prihvati dobronamernu kritiku, a je to preduslov da se krene napred.
Pretendent na presto
Omer Karabeg: Ima onih koji smatraju da bi Vučića mogao da pobedi samo veći nacionalista od njega. Da li su u pravu?
Dušan Spasojević: Mislim da nisu u pravu. Mislim da Vučićevi protivkandidati treba da stajnu tačku traže u proevropskom biračkom telu koje je ipak dominatno. Na kraju krajeva, Vučić, ako mu to zatreba, u svakom trenutku može da sklizne nazad ka svojoj radikalskoj fazi. Mislim da nacionalna pitanja, pa ni Kosovo kao najosetljive pitanje, ne mogu biti platforma sa koje se može krenuti na Vučića.
Pogrešno je napadati Vučića sa te pozicije. Ali vidim da je to dosta popularno u određenim delovima opozicije i da se to uvezuje sa radikalnim, desnim, populističkim idejama, čaki i sa antivakserima. Meni se čini da to nema ozbiljan potencijal.
Vuk Velebit: Mislim da je to jako pogrešno gledanje. Jer ako ćemo Vučića da zamenimo većim nacionalistom i većim populistom, onda bolje da ga ne menjamo. Pokušavati rušiti Vučića sa nacionalističkih pozicija ili na pitanju Kosova - možda je kratkoročno dobro za prikupljanje političkih poena, ali to je dugoročno nezrelo i glupo.
Omer Karabeg: Po nekim mišljenjima Vučić bi mogao da padne samo ako dođe do rascepa u njegovoj stranci, ako se u samoj stranci pojavi pretendent na presto. Uostalom, mnogi autoritarni lideri su tako pali. Ima li šanse da se to dogodi u Srbiji?
Vuk Velebit: To jeste jedan od scenarija o kome se govori. Mislim da je to pogrešan način gledanja. Jer ako je za pad Vučića potrebno da dođe do sukoba i rascepa u Srpskoj naprednoj stranci, pa da neko drugi iz te garniture dođe na njegovo mesto, onda se suštinski ništa ne bi promenilo. Klučno je pitanje - da li hoćemo zamenu ili promenu. Mislim da je mnogo bitnije da želimo promenu. Vidimo da u poslednje vreme tinjaju sukobi između Vučića i njegovog brata, s jedne strane, i nekih funkcionera iz vrha Srpske napredne stranke, s druge strane.
Poslednje dve godine pojavljuju se afere koje ne bi dospele u javnost da nema frustriranih ljudi unutar sistema - u policiji, u službama, u drugim institucijama. Sve govori da je ovaj sistem načet, da je sve više čestitih, nezadovoljnih ljudi koji vide kako su se mnogi funkcioneri preko noći obogatili. Ali da bi došlo do ozbiljnijih političkih promena neophodno je da na opozicionoj strani postoji jasna artukulacija ideja, pa će onda sve te stvari o kojima govorimo pomoći da Vučić bude pobeđen.
Dušan Spasojević: Mislim da su sukobi unutar vlasti i unutar Srpske napredne stranke, koje vidimo u poslednje vreme, važni jer tako izađu u javnost afere za koje inače ne bismo znali. Ali mi se čini da će to teško dobiti neku vrstu političke artikulacije. To će ostati sukobi unutar vladajuće klike jer niko nema ni motiv, ni šansu da se suprodstavi Vučiću.
Srpska napredna stranka je zasnovana na Vučićevoj popularnosti u biračkom telu i bila bi ludost očekivati da Nebojša Stefanović ili neko drugi iz partijskog vrha odluči da izađe iz stranke i da se kandiduje protiv Vučića. Nije realno to očekivati sve dok naprednjaci imaju 40 do 50 posto biračkog tela i dok ih niko iz opozicionog bloka ozbiljnije ne ugrožava.
Oreol nepobedivosti
Omer Karabeg: Aleksandar Vučić vlada osam godina. Kontroliše medije, kontroliše sve institucije, pita se apsolutno za sve. Već godinama njegov rejting je oko 50 posto i ili nešto preko toga, znači većina građana mu veruje. Da li je on praktično nepobediv na izborima?
Vuk Velebit: Mislim da je svako pobediv. Pre deset godina mislili smo da i Milo Đukanović nije pobediv, pa se pokazalo da nije tako. Vučić će biti pobeđen u onom trenutku kada građani budu imali ličnost za koju će se vezati, kada budu imali kome da veruju i kada im neko drugi, a ne Vučić, ponudi izvesniju budućnost. Vučić će biti pobeđen kada opozicija krene da osvaja njegovo biračko i kada njeni lideri shvate da se javno mnjenje ne kreira na Tviteru. Tako da mislim da je Vučić pobediv, možda ne u ovom trenutku, ali sam siguran da će se to desiti pre ili kasnije.
Dušan Spasojević: Naravno da se Vučić može pobediti na izborima. Imao je i Milošević velike poluge moći pa je pobeđen više puta. U slučaju Vučića postoje dve stvari koje stvaraju taj oreol nepobedivosti. Jedna je što mu već osam godina međunarodne okolnosti idu na ruku. Nijednog trenutka nije bio pod ozbiljnim pritiskom spolja. Drugo, što je još važnije, Vučić nijednog trenutka nije bio pritisnut nekim jačim unutrašnjim izazovom. Kad god su se pojavljivali neki akteri, koji su mogli bar malo da ga ospore, to nije trajalo predugo.
Meni se čini da će Vučić biti na pravom ispitu onog trenutka kada opozicija odluči da izađe na izbore i uđe u ozbiljniji izborni, a onda i vaninstitucionalni konflikt koji će duže trajati. Sve što smo do sada videli - bilo da je reč o otporu Demokratske stranke na početku Vučićeve vladavine, protestima Jedan od pet miliona i onim koje je organizovao Ne da(vi)mo Beograd ili o Jankovićevoj kampanji - sve je trajalo jedno ili dva leta ili zime i ništa od toga nije uspelo da se institucionalizuje.
Kada se bude formirao ujedinjeni blok i kada se Vučić bude suočio sa nečim što je konstantiji otpor, nekakav plan, nekakva strategija, počeće da se pojavljuju pukotine u njegovom sistemu vlasti. Verujem da će se tada promeniti i međunarodni kontekst, pa će Vučić biti izložen simultanom pritisku što će ga oslabiti. Ali sve ove priče su vrlo načelne, ukoliko ne bude konsolidacije u opozicionim redovima - i to je ono na čemu treba da bude fokus narednih meseci.