Čini se da u Beogradu svi peru ruke od krivice za packu koju je uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić za probleme sa srpske strane u ekonomskim odnosima sa Rusijom. Ipak, prvi čovek “Srbijagasa” i ministarka energetike uveravaju da će gradnja gasovoda Južni tok početi i to kraja godine. Analitičari upozoravaju da Moskva ima sve manje stpljenja za nagomilane dugove za gas, ali ima i onih koji ocenjuju da se problemi na relaciji Moskva – Beograd mogu posmatrati u kontekstu približavanja Srbije EU.
“Realno je da počnemo u decembru mesecu, da to nazovemo svečanim delom, a negde krajem februara iduće godine da stvarno i počnu radovi”, uverava Dušan Bajatović, generalni direktor “Srbijagasa”, partnera ruskog “Gasproma” na projektu “Južni tok”, kao i da iza „Južnog toka“ stoji kompletna Vlada Srbije i svi njeni ministri, uključujući i nadležnu ministarku energetike Zoranu Mihajlović, sa kojom se inače već mesecima spori u javnosti oko poslovanja u oblasti energetike.
Bajatović tvrdi i da su rešeni problemi sa imovinskim odnosima u Vojvodini, koji su u susretu predsednika Srbije i Rusije takođe označeni kao prepreka. Ono što ostaje kao problem, jesu veliki dugovi “Srbijagasa”, a koji ukupuno iznose preko milijardu evra. Bajatović, odgovornost za njih, prebacuje na aktuelnu i prethodne vlade, tvrdivši da su pare otišle na “socijalnu politiku”.
“Ja sam javno upozoravao. Kad god smo tražili povećanje cene gasa, svi su to napadali, kada smo govorili da će biti javni dug, svi su to napadali, a u stvari smo na neki način svi saučesnici. Praktično, kapital Srbijagasa, odnosno taj novac, otišao je za potrebe građana i privrede jer su oni za toliko manje platili ili imali priliku da komzumiraju gas. Da li košta takva socijalna politika, košta. Koliko košta, mnogo košta. I to je suština. Pošto sada više para u budžetu nema, traže se razni krivci. Mi smo tu, uopšte nije sporno, ali moramo znati kako smo do ovoga došli”, kaže Bajatović.
Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ukazuje da će “Srbijagas” nastaviti da pravi gubitke sve dok gas ne bude imao komercijalnu cenu. Sada se, dodaje, pri kupovini gasa, stalno uvećava dug prema Rusima.
“Koji nam Rusi, da kažem, tolerišu za sada. Ali, mislim da je to vreme tolerancije već isteklo i da se sada sa njima mora uspostaviti jedan čisto komercijalni odnos u kome ukoliko hoćemo gas, moramo ga i platiti. Po kojoj će ceni to biti plaćeno, to je već druga priča – to je pitanje pregovora i konzisentnosti političke volje za pregovore”, kaže Bušatlija.
Nesnalaženje
Kao ustupak Rusiji često se spominje to što Srbija, u odnosu na druge zemlje, ima nepovoljniju vlasničku strukturu u projektu “Južni tok”, od 49 procenata.
Mahmud Bušatlija tu međutim ne vidi problem, jer “broj akcija, procenat akcija u nekom zajedničkom projektu jeste odraz onoga šta mi možemo da uložimo u taj projekat. Ja nisam siguran da će ova zemlja u dogledno vreme biti sposobna da uloži milijardu od dve milijarde koliko se priča da treba da bude vrednost “Južnog toka” kroz Srbiju da bi smo zadržali tih 49 odsto. Mi te pare nemamo”, rekao je Bušatlija
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u Moskvi se kolegi Vladimiru Putinu pravdao da do problema nekad dolazi zbog “nesnalaženja”, a nekad zato što “članovi srpske vlade nisu dovoljno pažljivi kada donose odluke”, kao i zbog toga “što su neki ljudi i dalje protiv ruskog prisustva u NIS-u, jer ne gledaju rezultate, nego se još okreću načinu i uslovima potpisivanja dogovora”.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović nije želela da komentariše na koga je Nikolić tačno mislio, ali je rekla da je njeno ministarstvo objavljivanjem dokumenta o svojinskom udelu Srbije u “Naftnoj industriji Srbije”, koja je u većinskom ruskom vlasništvu, vodilo računa o interesima države u toj kompaniji koja je veliki izvor prihoda za budžet i napomenula da je taj dokument rađen zajedno sa predstavnicima NIS-a.
“Hteli smo da svi oni ljudi koji predstavljaju Republiku Srbiju u NIS-u, a mi danas imamo 29 odsto u NIS-u imaju okvire u kojima se kreću. Da ne može više da se desi da neko predstavlja Srbiju, a da možda ne radi u interesu ili radi ili da se ne bori da iskoristi, da sačuva 29 odsto i da se bori da taj NIS posluje najbolje što može u datim uslovima ”, rekla je ministarka energetike.
Spekuliše se i da, iako Moskva deklarativno ne vidi problem u približavanju Srbije EU, to ipak moglo da se odrazi na ekononomske veze sa Rusijom.
Istovremeno, ekonomska novinarka Jelica Putniković ocenjuje da se problem Srbije i Rusije, na neki način ogleda u tome što neki političari u Srbiji smatraju da zemlja treba da se okrene samo EU. Ona, kao primer, navodi to što su na ovonedeljenom poslovnom forumu u Londonu prisustvovali premijer, ministar finansija, savetnik vicepremijera Alfred Guzenbauer.
“Na neki način to se reflektuje i na ponašanje, pa smo imali, na primer sada to da nije bilo ministara na investicionoj konferenciji u Moskvi, nego je bio samo predsednik Privredne komore Srbije i predsednik države. Dakle nismo imali tako visok rang kao što je bio u Londonu”, kaže Jelica Putniković
“Realno je da počnemo u decembru mesecu, da to nazovemo svečanim delom, a negde krajem februara iduće godine da stvarno i počnu radovi”, uverava Dušan Bajatović, generalni direktor “Srbijagasa”, partnera ruskog “Gasproma” na projektu “Južni tok”, kao i da iza „Južnog toka“ stoji kompletna Vlada Srbije i svi njeni ministri, uključujući i nadležnu ministarku energetike Zoranu Mihajlović, sa kojom se inače već mesecima spori u javnosti oko poslovanja u oblasti energetike.
Bajatović tvrdi i da su rešeni problemi sa imovinskim odnosima u Vojvodini, koji su u susretu predsednika Srbije i Rusije takođe označeni kao prepreka. Ono što ostaje kao problem, jesu veliki dugovi “Srbijagasa”, a koji ukupuno iznose preko milijardu evra. Bajatović, odgovornost za njih, prebacuje na aktuelnu i prethodne vlade, tvrdivši da su pare otišle na “socijalnu politiku”.
“Ja sam javno upozoravao. Kad god smo tražili povećanje cene gasa, svi su to napadali, kada smo govorili da će biti javni dug, svi su to napadali, a u stvari smo na neki način svi saučesnici. Praktično, kapital Srbijagasa, odnosno taj novac, otišao je za potrebe građana i privrede jer su oni za toliko manje platili ili imali priliku da komzumiraju gas. Da li košta takva socijalna politika, košta. Koliko košta, mnogo košta. I to je suština. Pošto sada više para u budžetu nema, traže se razni krivci. Mi smo tu, uopšte nije sporno, ali moramo znati kako smo do ovoga došli”, kaže Bajatović.
Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ukazuje da će “Srbijagas” nastaviti da pravi gubitke sve dok gas ne bude imao komercijalnu cenu. Sada se, dodaje, pri kupovini gasa, stalno uvećava dug prema Rusima.
“Koji nam Rusi, da kažem, tolerišu za sada. Ali, mislim da je to vreme tolerancije već isteklo i da se sada sa njima mora uspostaviti jedan čisto komercijalni odnos u kome ukoliko hoćemo gas, moramo ga i platiti. Po kojoj će ceni to biti plaćeno, to je već druga priča – to je pitanje pregovora i konzisentnosti političke volje za pregovore”, kaže Bušatlija.
Nesnalaženje
Kao ustupak Rusiji često se spominje to što Srbija, u odnosu na druge zemlje, ima nepovoljniju vlasničku strukturu u projektu “Južni tok”, od 49 procenata.
Mahmud Bušatlija tu međutim ne vidi problem, jer “broj akcija, procenat akcija u nekom zajedničkom projektu jeste odraz onoga šta mi možemo da uložimo u taj projekat. Ja nisam siguran da će ova zemlja u dogledno vreme biti sposobna da uloži milijardu od dve milijarde koliko se priča da treba da bude vrednost “Južnog toka” kroz Srbiju da bi smo zadržali tih 49 odsto. Mi te pare nemamo”, rekao je Bušatlija
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u Moskvi se kolegi Vladimiru Putinu pravdao da do problema nekad dolazi zbog “nesnalaženja”, a nekad zato što “članovi srpske vlade nisu dovoljno pažljivi kada donose odluke”, kao i zbog toga “što su neki ljudi i dalje protiv ruskog prisustva u NIS-u, jer ne gledaju rezultate, nego se još okreću načinu i uslovima potpisivanja dogovora”.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović nije želela da komentariše na koga je Nikolić tačno mislio, ali je rekla da je njeno ministarstvo objavljivanjem dokumenta o svojinskom udelu Srbije u “Naftnoj industriji Srbije”, koja je u većinskom ruskom vlasništvu, vodilo računa o interesima države u toj kompaniji koja je veliki izvor prihoda za budžet i napomenula da je taj dokument rađen zajedno sa predstavnicima NIS-a.
“Hteli smo da svi oni ljudi koji predstavljaju Republiku Srbiju u NIS-u, a mi danas imamo 29 odsto u NIS-u imaju okvire u kojima se kreću. Da ne može više da se desi da neko predstavlja Srbiju, a da možda ne radi u interesu ili radi ili da se ne bori da iskoristi, da sačuva 29 odsto i da se bori da taj NIS posluje najbolje što može u datim uslovima ”, rekla je ministarka energetike.
Spekuliše se i da, iako Moskva deklarativno ne vidi problem u približavanju Srbije EU, to ipak moglo da se odrazi na ekononomske veze sa Rusijom.
Istovremeno, ekonomska novinarka Jelica Putniković ocenjuje da se problem Srbije i Rusije, na neki način ogleda u tome što neki političari u Srbiji smatraju da zemlja treba da se okrene samo EU. Ona, kao primer, navodi to što su na ovonedeljenom poslovnom forumu u Londonu prisustvovali premijer, ministar finansija, savetnik vicepremijera Alfred Guzenbauer.
“Na neki način to se reflektuje i na ponašanje, pa smo imali, na primer sada to da nije bilo ministara na investicionoj konferenciji u Moskvi, nego je bio samo predsednik Privredne komore Srbije i predsednik države. Dakle nismo imali tako visok rang kao što je bio u Londonu”, kaže Jelica Putniković
