Pišu: Natalija Golicina, Dijana Munasipova, Ruski servis RSE (Priredila Anamaria Ramač Furman)
U moskovskom zatvoru je pre šest godina umro pravnik Sergej Magnitski. Taj slučaj je postao paradigma korumpiranosti ruskog sudskog i pravnog sistema. Ovaj borac za ljudska prava je, kako smatraju njegovi saradnici, platio životom zbog otkrivanja korupcione mreže u ruskom poreskom i policijskom sistemu. Aktivisti koji su želeli da podsete na ovaj zločin su 16. novembra, Magnitskom u čast ispred Kremlja organizovali protestnu akciju.
Pravnik investicionog fonda Hеrmitage Capital Sergej Magnitski preminuo je u zatvoru nakon što je razotkrio da su pripadnici ruske tajne službe iz državnog budžeta prisvojili 5,4 milijardi rubalja. Svojevrstan spomenik njemu u čast predstavlja i “Lista Magnitski”, inicijativa američkog Kongresa, u koju su uključena imena 34 ruska državna delatnika i saradnika pravosudnih organa koji imaju direktnu ili indirektnu vezu s njegovom smrću. Protiv tih lica SAD su uvele individualne sankcije.
Nedavno je nekoliko međunardonih organizacija za zaštitu ljudskih prava osnovalo nagradu koja nosi njegovo ime, koja jednom godišnje treba da se uruči novinarima, političarima, građanskim aktivistima, pravnicima, koji su dali svoj doprinos u nastavku dela Sergeja Magnitskog u oblasti pravosuđa i zaštite ljudskih prava. Među osnivačima nagrade su i Transparency International, Antikorupciona grupa britanskog parlamenta, Henry Jackson Society, Kanadski savet za Centralnu i Istočnu Evropu, kao i druge medjuanrodne organizacije koje se bore protiv korupcije u pravosudju.
Nagrada se dodjeljuje za nekoliko oblasti – za najbolje novinarsko istraživanje, za društvenu i političku delatnost u oblasti ljudskih prava, za ulaganje u razvoj demokratije i za najbolje rasvetljavanje slučaja Magnitskog u Evropi i SAD.
О nasleđu Sergeja Magnitskog “Radiju Svoboda” govori su aktivistkinja ruske partije RPR-PARNAS Natalija Peljevina, organizatorka akcije sećanja na Magnitskog u Moskvi.
Peljevina: Svake godine na dan pogibije Sergeja 16. Novembra, trudimo se da organizujemo nešto u njegovo ime, želimo da podsetimo ljude na njegovu nesebičnu posvećenost idealima ljudskih prava, poštenju, na njegovo hrabro suprotstavljanje nasilju i laži u ruskom pravosuđu. Ljudi treba da pamte ovog hrabrog čoveka koji je bio posvećen profesionalnoj dužnosti i koji nije izgubio ljudsko dostojanstvo i pored nečovečnog tretmana u zatvoru. Razotkrivajući korupciju i malverzacije istražitelja koji su ga ispitivali, on je samo obavljao dužnost pravnika i borca za ljudska prava.
RSE: Kako se odvijao odabir kandidata za dobijanje nagrade?
Peljevina: Laureati su postali ljudi koji su u borbi za pravdu mnogo rizikovali, onako kako je to radio Sergej. To se naročito odnosi na ljude koji su spremni na takav rizik u Rusiji.
RSE: Da li nagrada sadrži i novčanu komponentu?
Peljevina: Ne. Nagrada nema finansijski deo. Ona oličava samo međunarodno priznanje.
RSE: Može li se sada, šest godina nakon ubistva Magnitskog, reći da je istina o njegovom životu i smrti donekle postala javna svojina?
Peljevina: Mi znamo istinu o njegovoj smrti – on je ubijen. U njegovom ubistvu učestvovala je zatvorska vlast, Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo, sudije – svi su oni u ovoj ili onoj meri krivi za njegovu smrt i za prikrivanje ozbiljnog finansijskog kriminala – za krađu 230 miliona dolara. Ova istina će pre ili kasnije biti dokazana na sudu.
RSE: Moskovska akcija sećanja na Sergeja Magnitskog održana je na Moskovskom mostu, na mestu na kojem je ubijen Boris Njemcov. Aktivisti su na slučaj Magnitskog podsetili minutom ćutanja i puštanjem balona ispred Kremlja. Šta je bio cilj ove akcije?
Peljevina: Mi smo duži da neprestano podsećamo društvo da slučaj nije istražen i da krivci nisu kažnjeni. Slučaj smrti Sergeja, a naročito slučaj korupcije koji je on razotkrio, zbog kojeg se sve i desilo, poznat je celom svetu. U mnogim zemljama donet je zakon koji je nazvan po Sergeju Magnitskom, koji je usmeren na borbu s korpcijom, i ne samo s korupcijom, već i s korumpiranim sudijama. Stoga smo upravo mi u Rusiji dužni da podsećamo na to ko je Sergej Magnitski i zašto nam je važno da u njegovom slučaju ne odustajemo od pravde.
RSE: Slučaj Sergeja Magnitskog postao je prvi slučaj u Rusiji kada se čoveku sudilo nakon smrti. Zašto se to desilo?
Peljevina: Da, taj slučaj nema presedana. To svakako ima veze s tim što je vlast na najvišem nivou bila zainteresovana za to da se ovaj čovek kazni, iako on više nije bio živ. Da ga se kazni zbog toga što je on posegao na ono što je svetinja za ovu vlast. On je uspeo da razotkrije ogromnu mrežu prevaranata, i ne da se nije uplašio da o tome govori, već je hteo da se izbori za pravdu. Za trenutnu vlast to nije prihvatljivo. Kao što vidimo, ona za tako nešto kažnjava, čak i posmrtno.
