Nakon što su izborni zvaničnici u Belorusiji objavili ubedljivu pobedu dosadašnjeg predsednika Aleksandra Lukašenka, a njegova glavna rivalka odbacila rezultat izbora kao namešten, ruski predsednik Vladimir Putin poslao je kolegi čestitku tražeći nastavak saradnje koja "ispunjava vitalne interese bratskih naroda", piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Putin ništa nije rekao o protestima koji su se raširili Belorusijom prethodne noći, podstaknutih gnevom zbog naznaka o nameštanju izbora i zvaničnih podataka koji su u suprotnosti s nezabeleženim izrazima podrške opozicionoj kandidatkinji Svetlani Tihanovskajoj u nedeljama uoči predsedničkih izbora. Niti je spomenuo potonje nasilno suzbijanje protesta.
Južni sused Belorusije, Ukrajina, spomenula je nemire i pozvala na "dijalog", dok je Evropska unija osudila krvavo policijsko nasilje nad demonstrantima.
Moskva je, međutim, relativno suzdržana, izgleda čekajući da vidi šta će se desiti u sukobu autoritarnog vođe kojeg je pomagala četvrt veka i sve većeg broja građana koji se protive nastavku njegove vladavine.
"Moskva je, kao i skoro svi ostali, pretpostavila da Lukašenko i dalje ispred sebe ima dosta godina (na vlasti)", rekao je za RSE Mark Galeoti (Galeotti), stručnjak za ruske bezbednosne službe pri Kraljevskom institutu u Londonu (Royal United Services Institute). "Ali to Moskvu stavlja u tešku situaciju. Ne prave od toga veliku stvar, zato što moraju da naprave procenu".
Tokom Lukašenkovih 26 godina na vlasti, ekonomska stabilnost Belorusije bila je zasnovana na milijardama dolara de fakto ruskih subvencija, uključujući stalnu isporuku jeftine sirove nafte koju je Minsk kupovao s popustom i prerađivao za izvoz naftnih proizvoda u Evropu.
Međutim, na Lukašenka je rastao pritisak da zauzvrat ponudi više. Moskva je 2018. godine počela da podiže cene energenata da bi eventualno sustigle tržišnu vrednost za izvoz, čime je presečena ključna pomoć koja je održavala belorusku privredu i poslala je u nagli pad koji je sa sobom poneo i Lukašenkov rejting. Na to se nadovezao gnev javnosti zbog, kako mnogi građani smatraju, njegovog neadekvatnog odgovor na korona virus.
I pre sadašnjeg talasa protesta, predsednik čvrste ruke je bio pod ozbiljnim pritiskom Moskve za integraciju s Rusijom u saveznu državu koja, uglavnom na papiru, postoji od 90-ih godina, u zamenu za nadoknadu za rast cena energenata.
Putinova čestitka pozvala je na čvršću integraciju u saveznu državu i povećanu saradnju pod okriljem Zajednice nezavisnih država, Evroazijske ekonomske unije i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti – što su regionalne političke, ekonomske i vojne grupe kojima dominira Moskva. To je scenario kojem će politički oslabljeni Lukašenko sve teže moći da se suprotstavi. Posmatrači su rekli da sažet telegram više liči na spisak zadataka po pitanju bližih veza s Rusijom, nego na toplu pohvalu.
"Putin nije toliko čestitao Lukašenku koliko mu je predstavio uslove ponovnog vezivanja", napisao je na Tviteru (Twitter) direktor Moskovskog centra Karnegi Dmitri Trenin.
Opipavanje pulsa
Pristalice Tihanovskaje ismevale su zvanične podatke koji su joj dali manje od 10 odsto glasova, dok su planirale više protesta širom Belorusije. Moskva možda prati i čeka, delom da vidi kako će reagovati Lukašenko i bezbednosni aparat koji ga podržava.
Galeoti je ukazao na aktivni kontakt bezbednosnih službi Rusije i Belorusije, pri čemu Moskva pažljivo prati raspoloženje u Minsku i posebno potencijal za odmetanje elite, odnosno situacije u kojoj naoružani predstavnici države mogu stati na stranu demonstranata.
"Pretpostavljam da u ovom trenutku (Moskva) veoma pažljivo pokušava da opipa puls i stekne utisak da li će bezbednosne snage ostati lojalne", rekao je on. "Zato što će to biti apsolutno ključno pitanje".
Za Kremlj, poznati vođa – posebno s problemima kod kuće – može biti manje zlo nego reformistički predsednik nepoverljiv prema ruskom zagrljaju i sklon integraciji sa Zapadom, čak i ako Tihanovskaja i opozicioni lideri povezani s njom nisu antimoskovski nastrojeni.
Dotle, geografski položaj Belorusije, u sendviču između Rusije na istoku i EU i NATO-a na zapadu, mogao bi na kraju doneti koristi Lukašenku ako ne dobije pravu podršku – ili se suoči s velikim izazovom – na jednoj od tih strana.
"S položaja na vrhu geopolitičke rasedne linije", napisao je politički analitičar Maksim Samorukov iz Moskovskog centra Karnegi u komentaru 10. avgusta, Lukašenko će "odoleti svakoj oluji sve dok Rusija i Zapad imanju manje nepoverenja u njega, nego između sebe".