Predsednica Moldavije Maja Sandu optužila je u ponedeljak Rusiju da planira da upotrebi strane sabotere da sruši rukovodstvo njene zemlje, zaustavi njeno pridruživanje Evropskoj uniji i iskoristi to u ratu protiv Ukrajine.
Kako je rekla, plan uključuje građane Rusije, Crne Gore, Belorusije i Srbije koji ulaze u Moldaviju kako bi pokušali da izazovu proteste u pokušaju da se "legitimna vlada promeni u nelegalnu vladu koju kontroliše Ruska Federacija".
"Plan za naredni period podrazumeva akcije u kojima učestvuju diverzanti sa vojnom obukom, kamuflirani u civilnu odeću, koji će preduzimati nasilne akcije, napadati neke državne zgrade, pa čak i uzimati taoce“, rekla je Sandu na konferenciji za medije u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu.
"Pokušaji Kremlja da unese nasilje u Moldaviju neće uspeti. Naš glavni cilj je bezbednost građana i države. Naš cilj su mir i javni red u zemlji“, rekla je Sandu.
Brifing predsednice Maje Sandu usledio je nedelju dana nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je njegova zemlja presrela planove ruskih tajnih službi da unište Moldaviju, tvrdnje koje su kasnije potvrdili moldavski obaveštajni zvaničnici.
"Svrha ovih akcija je rušenje ustavnog poretka, promena legitimne vlasti iz Kišinjeva u nelegitimnu, što bi našu zemlju stavilo na raspolaganje Rusiji, kako bi se zaustavio proces evropskih integracija", naglasila je Sandu.
Nije bilo reakcije ruskih zvaničnika na tvrdnje Sandu.
Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre skoro godinu dana, Moldavija, bivša sovjetska republika sa oko 2,6 miliona stanovnika, nastoji da uspostavi bliže veze sa svojim zapadnim partnerima.
Prošlog juna dobila je status kandidata za Evropsku uniju, istog dana kada i Ukrajina.
Sandu je rekla da su između oktobra i decembra moldavska policija i njena obaveštajna i bezbednosna služba, ili SIS, intervenisale u "nekoliko slučajeva elemenata organizovanog kriminala i zaustavile pokušaje nasilja".
Tokom protekle godine, Moldavija koja nije članica NATO-a suočila se sa nizom problema.
To uključuje tešku energetsku krizu nakon što je Moskva dramatično smanjila isporuke gasa, vrtoglavu inflaciju i nekoliko incidenata u poslednjih nekoliko meseci poput raketa koje su ušle u njen vazdušni prostor i krhotina koje su pronađene na njenoj teritoriji.
Moldavske vlasti potvrdile su da je još jedna raketa iz rata u Ukrajini ušla u njen vazdušni prostor u petak, 10. februara.
Sandu je rekla da parlament Moldavije mora da usvoji nacrte zakona kako bi svoju obaveštajno-bezbednosnu službu, kao i tužilaštvo, opremio "neophodnim alatima za efikasniju borbu protiv rizika po bezbednost zemlje".
Dodala je da će se plan „osloniti na unutrašnje snage, ali posebno na kriminalne grupe" i imenovala dva moldavska oligarha, Ilana Šora i Vladimira Plahotnjuka, koji su trenutno u egzilu. Oba muškarca prošle godine su sankcionisale SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Prošle jeseni, serija masovnih antivladinih protesta koje je organizovala Šorova populistička, Rusiji naklonjena partija, takođe su potresli Moldaviju usred energetske krize.
Brifingu predsednice prethodila je ostavka premijerke Moldavije Natalije Gavrilite u petak. Istog dana, Sandu je imenovala svog savetnika za odbranu i bezbednost, prozapadnog ekonomistu Dorina Receana, da nasledi Gavrilitu.
U petak, nakon što su moldavske vlasti potvrdile raketni incident, zamenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel rekao je novinarima u Vašingtonu da "Rusija godinama podržava kampanje uticaja i destabilizacije u Moldaviji, koje često uključuju naoružavanje korupcije za postizanje njenih ciljeva".
