U Novom Sadu već se deset godina svakog leta održava pijaca organskih proizvoda "Moj salaš". Iako je takav način proizvodnje zahtevniji od tradicionalne poljoprivrede, neki Novosađani često kupuju na tezgama ovih, u glavnom manjih proizvođača.
Organska hrana je ona koja tokom proizvodnje, obrade i skladištenja nije podvrgnuta tretiranju raznim veštačkim hemikalijama i čije je poreklo kontorlisano. Ovakvi proizvodi su svakog leta dostupni Novosađanima i to direktno sa tezgi prozivođača.
Međutim, pokrenuti organsku proizvodnju povrća ili drugih proizvoda nije jeftino: osim ulaganja u samu proizvodnju neophodno je i sertifikovanje koje u proseku godišnje košta četristo evra.
Verica Erceg iz Kucure se bavi prozivodnjom mlečnih proizvoda od kozjeg mleka. Kako ona kaže, prodaja ide solidno.
"Četrnaest godina se bavimo porodično sa ovim poslom. Došlo je vreme da naš proizvod nije hrana već lek. Trenutno u našoj ponudi imamo petnaest vrsta proizvoda. Da budem iskrena, da smo znali kada smo krenuli koliko ulaganja zaista treba ne bi ni počeli. Imamo pogon za pravljenje sira u seoskom domaćinstvu. Sve se radi ručno, na tradicionalan način. Upravo zbog ovih okolnosti su naši proizvodi traženi. Sve je bez konzervansa bez ikakvih dodataka. Prodaja ide solidno, ali ne bi bilo loše da se i to malo poveća pošto ova proizvodnja izdržava dve porodice i nekoliko radnika", objašnjava Erceg.
Organsko poljoprivredno dobro "Vladimir Vozar" iz Kisača u ponudi ima razne vrste povrća. A kako prodavačica Marina Gombar kaže, kupci rado biraju sa njihove tezge.
"Nudimo organska povrća: peršun, mirođiju, blitvu, crni luk, salate, cveklu, tikvice, cukine. Ljudi su zainteresovani, ima onih koji se hrane isključivo organskom hranom, pa kupuju redovno kod nas", kaže Gombar.
Pokretač organske pijace u Novom Sadu je nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine. Olivera Radanović iz te organizacije kaže da se nakon deset godina prisustva pijace u ovom gradu može reći da su Novosađani među najedukovanijim potrošačima u Srbiji, kada je reč o organskoj hrani.
"Ja mogu slobodno da kažem da su Novosađani među najedukovanijim kupcima u Srbiji. Oni tačno znaju šta su organski proizvodi, traže male proizvođače, loklane proizvode i znaju da mogu da nam veruju da je to konrolisano i da je svaki proizvod sertifikovan i da jednostavno mogu da se oslone na našu ponudu i da jedu bezbednu hranu", naglašava Radanović.
Prema podacima Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje u Srbiji ovom vrstom poljoprivrede bavi se približno četiri hiljade proizvođača.