Andrej Kobišev je rekao porodici da planira da se vrati kući.
Bio je početak marta 2017. i mesecima je 48-godišnjak sastavljao kraj s krajem kao maser u Groznom, prestonici ruske republike Čečenije. Menjao je poslove i provodio noći u svojoj maserskoj sobi, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Krupni terapeut nežnog glasa, četvrtastog lica s posedelom riđom kosom 13. marta 2017. oko 11 sati prepodne ušao je u sumporno kupatilo gde je radio, tik izvan centra grada, i brzo izvadio nešto iz torbe u prostoriji za osoblje, rekao je njegov kolega.
"Delovao je da ga zbunjuje nešto", rekao je kasnije njegov kolega istražitelju, dodajući da Kobišev nije ostao u kupatilu prethodne noći kao obično.
Pre dolaska u Grozni, Kobišev je živeo s 80-godišnjom majkom u malom selu Gončarkovka u južnoj Vologradskoj oblasti, gde je, prema rečima njegove sestre, radio kao pomoćnik veterinara. Porodica je dobila poziv s njegovog telefona oko nedelju dana pošto je poslednji put otišao u spa centar - ali s druge strane nije bio on.
Čovek je rekao je da je našao telefon u gornjem prtljažniku u vozu za Moskvu iz Groznog i da je pozvao broj s liste kontakata u telefonu pošto nije mogao da pronađe vlasnika.
Posle više od dve godine Kobišev je i dalje zvanično nestao. Istražitelji su prošle godine suspendovali istragu - formalno klasifikovanu kao slučaj ubistva - navodeći da nisu identifikovali osumnjičene.
Jedan navodni očevidac je, međutim, sad izneo novu eksplozivnu tvrdnju: Kobišev je, u nedeljama pre svog nestanka, bio zatvoren u podrumu policije u Groznom, gde je, kako je rekao, brutalno prebijan zbog sumnje da je gej.
To je on - 100 odsto
Tvrdnja Maksima Lapunova, gej Rusa koji je tužio Rusiju na Evropskom sudu za ljudska prava, dopunjava znatna svedočenja o, kako to grupe za zaštitu ljudskih prava nazivaju, nasilnoj čistki seksualnih manjina koju je sprovodila policija Čečenije, kojom vlada tvrdorukaš Ramzan Kadirov uz podršku Kremlja.
Lapunov, jedina osoba koja je javno tvrdila da je oteta i mučena u navodnoj akciji, rekao je u izjavi svom advokatu u februaru da su on i Kobišev držani zajedno u istom policijskom objektu skoro dve nedelje u martu 2017.
Lapunov je rekao da je video Kobiševljevu fotografiju na sajtu nestalih osoba ranije ove godine dok je tražio ljude koji su možda nestali u čistki.
"To je on - 100 odsto", rekao je Lapunov koji je pobegao iz Rusije prošle godine, u strahu za svoju bezbednost, posle javnog svedočenja. On je to naveo 2. februara u izjavi advokatu Vladimiru Smirnovu iz ruske nevladine organizacije Odbor protiv torture.
Smirnov je rekao za RSE da je lično preneo Lapunovljevu tvrdnju ombudsmanki za ljudska prava u ruskoj vladi Tatjani Moskaljkovoj, na sastanku 1. marta.
Kadirov i drugi čečenski zvaničnici negiraju optužbe o akciji protiv homoseksualaca, a ruska vlada je saopštila da nije pronašla dokaze koji bi podržali tvrdnje Lapunova.
Međutim, specijalni izvestilac Organizacije za bezbednost i saradnju u Evrope rekao je u decembru da je lično razgovarao s Lapunovom i da "može potvrditi njegov kredibilitet".
Istraga RSE-a je ustanovila da je u danima pošto je Kobišev nestao, njegov telefon više puta povezivan - uključujući periode od 15 do 18 uzastopnih sati - s baznom stanicom na manje od 300 metara od zgrade policije Groznog gde je Lapunov, prema njegovim tvrdnjama, bio zatvoren.
Mada nije bilo moguće kontaktirati Kobiševa u vezi s tvrdnjom Lapunova, RSE je odlučio da objavi njegovo ime u vezi s navodnom čistkom koja je izazvala međunarodne kritike.
Odluka je zasnovana na spremnosti njegovih rođaka da javno govore o slučaju, činjenici da je Kobišev nestao pre više od dve godine i potencijalnom svetlu koje njegova priča može baciti na navode o teškim kršenjima ljudskih prava od strane čečenskih vlasti.
Ruski sudovi su prošle godine podržali odluku istražitelja da ne otvaraju formalni krivični slučaj na osnovu tvrdnji Lapunova. Smirnov je rekao da je Moskaljkovoj na sastanku kazao da bi vlasti trebalo da spoje slučajeve Lapunova i Kobiševa u jednu istragu.
Uglavnom savetodavna funkcija Moskaljkove ima ograničeni uticaj na istražitelje, ali može povećati vidljivost određenih pitanja i slučajeva.
"Slučaj Kobiševa je pravi slučaj ubistva. I govorimo im da imamo svedoka, Maksima, koji je rekao da je video Andreja u njegovim poslednjim danima", rekao je Smirnov za RSE.
"Ali ruska istraga ne radi ništa po tom pitanju. Ne samo što blokiraju sam slučaj Maksima Lapunova, već odbijaju da preduzmu korake u vezi sa slučajem ubistva Kobiševa", dodao je on.
Lapunov je odbio da bude intervjuisan za ovaj izveštaj.
'Nikada se nije govorilo'
Nezavisni ruski list Novaja gazeta u aprilu 2017. objavio je prvi izveštaj o detaljima navodne kampanje čečenskih vlasti protiv homoseksualnih i biseksualnih muškaraca u Čečeniji u toku prethodnog meseca. Nekoliko izvora iz čečenske gej zajednice potom je reklo za RSE da je akcija aktivno počela u decembru 2016. otprilike kada je Kobišev stigao u taj pretežno muslimanski region.
Rekao je da je otišao da poseti neke prijatelje u Čečeniji, ali nismo imali pojma da je otišao tamo da radi
To što je Kobišev uopšte bio u Čečeniji bilo je iznenađenje za neke u njegovoj porodici koji su mislili da je otputovao u Moskvu.
"Rekao je da je otišao da poseti neke prijatelje u Čečeniji, ali nismo imali pojma da je otišao tamo da radi", rekao je za RSE njegov zet Pjotr Kravčenko.
Rođaci Kobiševa koji su obavešteni o tvrdnji Lapunova da ga je video u zatočeništvu, kažu da nisu znali da je Kobišev možda gej. Kažu da nije imao sreću u ljubavi, da se žena kojoj se udvarao udala za njegovog školskog druga pošto je otišao na službu u sovjetsku vojsku.
"Nikada se nije govorilo o homoseksualnosti", rekao je za RSE njegov nećak Sergej Titov.
Saradnici opisuju Kobiševa kao prijateljskog, mada uzdržanog, čoveka koji je ćaskao s kolegama uz šolju čaja kada nije bilo puno posla.
Vlasnik sumpornog kupatila gde je Kobišev radio, okupio je 14. marta 2017. zaposlene radi celodnevnog čišćenja prostora, rekli su kasnije zaposleni. To je bilo u danu kada je Kobišev viđen kako poslednji put izlazi iz spa centra. Kada se Kobišev nije pojavio da pomogne u čišćenju, kolega mu je poslao poruku na Votsapu (WhatsApp) pitajući ga gde je.
Taj kolega je kasnije rekao istražiteljima da je Kobišev odgovorio da je u poseti prijatelju u Hasavjurtu, gradu u susednom severnokavaskom regionu Dagestan.
"Odgovorio sam: 'Drago mi je da je sve u redu s tobom'", rekao je kolega istražiteljima. "Posle toga više nismo razmenili poruke ili pozive i nije se pojavio na poslu".
Da li je Kobišev prosto preskočio posao ili postoji drugo objašnjenje za njegov odgovor, ostaje nejasno. Ali je njegov telefon definitivno još bio u Groznom, pokazuju podaci s računa koje je njegov mobilni provajder dao istražiteljima.
A samo nekoliko dana kasnije, prema Lapunovu, Kobišev je bio u policijskom objektu u čečenskoj prestonici.
'Zvao se Andrej'
Lapunov je etnički Rus iz Sibira koji je radio kao organizator žurki i balon majstor na lokalnom uličnom štandu, pošto se smestio u Groznom. Svedočenje koje je dao manje od tri meseca pošto je navodno pušten iz zatočeništva precizno opsuje čoveka koji se uklapa u profil Kobiševa.
"Zvao se Andrej i njegovo prezime je, mislim, Kopanin ili nešto slično", rekao je Lapunov u izjavi ruskim vlastima, dodajući da je Andrej bio etnički Rus star oko 40 godina.
Mada je možda pogrešio prezime, Lapunov je izneo druge detalje koji se slažu s biografijom Kobiševa, uključujući da je iz Vologradske oblasti i da je radio kao maser u Groznom.
Lapunov je rekao da je Andrej delovao kao da je "ozbiljno pretučen" s "brojnim ranama i modricama" vidljivim na leđima i rukama. On je takođe rekao da je Andrej "pao zato što je gej".
Čovek identifikovan kao Andrej se samo na kratko pojavio u prvobitnom detaljnom opisu Lapunova o svom navodnom mučenju u podrumu policije Groznog. Ali pošto je ranije ove godine identifikovao Kobiševljevu sliku, Lapunov je u izjavi svom advokatu izneo opširnije prisećanje.
Lapunov tvrdi da je Kobišev na slici koju je video nosio isti tamno plavi džemper sa "svetlim, asimetričnim prugama" koji je imao dok ga je policija držala u Groznom.
U istoj izjavi Lapunov je tvrdio da su on i Kobišev razgovarali o premlaćivanju još jednog muškarca koji je držan pod sumnjom da je gej. Kobišev je rekao da je taj čovek "'dobro prošao' zato što je (Kobišev) još više prebijan ", rekao je Lapunov.
U jednom trenutku, rekao je Lapunov, čuo je kako Kobišev govori policajcu da ima ženu i dete, mada je sumnjao da je to laž kako bi prikrio svoju seksualnu orijentaciju. Kobišev se zapravo nikada nije oženio i nije imao dece.
Lapunov tvrdi da je video da se zdravlje Kobiševa pogoršalo, dodajući da je "jedva išta jeo ili pio. Ne znam zašto".
Kobišev je "dosta smršao tokom tog perioda", rekao je Lapunov.
Lapunov je rekao da je kada je konačno pušten 28. marta 2017. Kobišev i dalje bio u policijskom zatočeništvu.
Lapunov je izjavio da su ljudi koji su ga držali bili iz krivično-istražnog odeljenja čečenskog ogranka ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je smešteno preko puta ulice u odnosu na policijski objekat za koji veruje da je bio u njemu. Dokumenta u drugoj zgradi, koja su uključena u istragu o Lapunovu, identifikuju je kao policijsko odeljenje grada Grozni.
Lapunov kaže da podaci s Gugla (Google) o lokaciji koje je dobio sa svog telefona pokazuju da je bio odveden na to mesto uveče 15. marta 2017, što je bio početak njegovog skoro dvonedeljnog navodnog zatočeništva.
I tog i sledećeg dana telefon Kobiševa je bio u skoro stalnom kontaktu s baznom stanicom udaljenom dva bloka.
Bazna stanica otkriva?
Mada je Moskaljkova, koju je ruski predsednik Vladimir Putin izabrao da bude ombudsmanka za ljudska prava, javno rekla da tvrdnje Lapunova o njegovoj otmici i zlostavljanju u Čečeniji nalažu formalnu krivičnu istragu, ruska vlada je javno saopštila da nema dokaza koji podržavaju njegove navode.
Analiza RSE-a podataka s računa broja mobilnog telefona Kobiševa, međutim, ukazuje makar da je maserov mobilni bio u blizini policijskog objekta gde je Lapunov rekao da su bili zajedno zatočeni - i to tokom istog perioda koji je naveo Lapunov.
Podaci, koje su ruski istražitelji dobili u okviru svoje istrage o ubistvu, počinju 8. marta 2017. godine - tek nedelju dana pre nego što je Kobišev nestao - i obuhvataju ono što je poznato kao "istorija podataka o lokaciji mobilnog", što pokazuje konkretnu baznu stanicu s kojom je bio povezan njegov telefon u toku dvonedeljnog perioda.
Uključen mobilni telefon redovno traži najjači signal s lokalnih baznih stanica. Dok se mobilni telefon pomera u toku korišćenja, može se povezati s drugom baznom stanicom da osigura efikasnije usmeravanje dolazeće i odlazeće komunikacije. Mobilni provajderi čuvaju tu istoriju podataka o lokaciji, što se u krivičnim slučajevima širom sveta redovno koristi kao dokaz o položaju korisnika.
Istorija podataka o lokaciji mobilnog – posebno s jedne bazne stanice – manje je precizna u identifikovanju lokacije osobe nego Globalni pozicioni sistem s mobilnog telefona. I, mada se ne može koristiti za tačno određivanje lokacije uređaja, u urbanim oblastima s dobrom mrežnom pokrivenošću – u šta se uklapa Grozni – može ustanoviti lokaciju do kilometar od bazne stanice s kojom je povezan, rekao je za RSE stručnjak iz Velike Britanije za analizu lokacije u mreži.
Koristeći adrese i druge opise za lokaciju telefona u podacima koje je mobilni provajder Kobiševa dao istražiteljima, RSE je mapirao s kojim baznim stanicama je njegov telefon bio povezan – i kada – u danima pre i pošto je nestao.
Pre nestanka, telefon Kobiševa se povezivao s različitim baznim stanicama širom Groznog, najčešće u blizini sumpornog kupatila gde je radio i spavao, jugozapadno od centra grada.
Ali od predvečerja 14. marta 2017. – na dan kada su kolege rekla da je izostao iz čišćenja spa centra – njegov telefon je počeo da se povezuje skoro isključivo s baznom stanicom u Ulici Gvardejskaja, na manje od 300 metara od čečenskog regionalnog ogranka ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova i policijskog objekta preko puta ulice gde je Lapunov, prema njegovim rečima, bio držan.
U prethodnih osam dana, telefon Kobiševa se povezao s tom konkretnom baznom stanicom samo jedanput - 13. marta 2017, otprilike sat pošto su ga kolege videle kako poslednji put izlazi iz sumpornog kupatila.
Većina aktivnosti s računa mobilnog Kobiševa posle njegovog nestanka izgleda da pokazuje da se njegov telefon povezao s baznom stanicom blizu policijske stanice s redovnim povećanjima od sat vremena. Tokom jednog 15-časovnog i još jednog 18-časovnog perioda, njegov telefon je bio u vezi samo s tom baznom stanicom.
Podaci s računa pokazuju da su pozivi i poruke Kobiševa prestali pošto je njegov broj počeo kontinuiranu vezu s baznom stanicom u Ulici Gvardeskaja ubrzo posle 17:30 časova, 14. marta 2017.
U sledećim danima, samo jedan odlazeći poziv - u 12:17 na dan 15. marta 2017. - napravljen je s njegovog računa, koji je dva kasnije dobio poziv s broja koji je pozvan.
O čemu je tačno razgovarano u ta dva razgovora ostaje nejasno. Na pozive RSE-a na dati broj nije odgovoreno.
Lapunov i drugi gej muškarci rekli su da su, pošto ih je policija otela u Čečeniji, bili primorani da zovu gej poznanika sa svoje liste kontakata i da ih namame u šake policije.
Od večeri 16. marta 2017. telefon Kobiševa pet dana nije imao kontakt ni sa jednom baznom stanicom, da bi se onda povezao s baznom stanicom blizu bolnice u jugozapadnom delu Groznog. Regionalno čečensko Ministarstvo zdravlja reklo je istražiteljima da nema podatke da je Kobišev ušao u neki od njegovih objekata.
Možda nije ni ušao (u voz)
Posle povezivanja s baznom stanicom blizu bolnice, na telefon Kobiševa je stiglo više tekstualnih poruka, između ostalih od rođaka, ali s njegovog broja nije bilo odgovora.
Kasnije tog dana, telefon se povezao s baznim stanicama pored pruge između Groznog i Moskve pre nego što se isključio. Kada je obnovljena veza s mrežom, telefon je već stigao vozom u grada Voronjež, na nekih 1.000 kilometara severno - bez Kobiševa na vidiku.
Nevidljivi putnik
Prema opisu Lapunova, Kobišev je još bio u policijskom zatočeništvu kada je njegov telefon stigao u Voronjež, gde je čovek koji ga je našao kontaktirao porodicu Kobiševa i dogovorio da im pošalje uređaj.
Mada nema dokaza da je Kobišev bio fizički u vozu, neko je iskoristio detalje s njegovih dokumenata da kupi kartu za tu vožnju, pokazuju materijali iz slučaja.
To je prva od dve bizarne kupovine karata uz korišćenje detalja iz dokumenata Kobiševa u mesecima pošto je nestao u Groznom, a ostaje nejasno ko ih je mogao kupiti.
"Možda nije ni ušao (u voz)", rekao je za RSE Pjotr Kravčenko, zet Kobiševa. "Možda je neko samo ubacio telefon u gornji prtljažnik".
Kondukterka u vagonu za koji je kupljena karta iz Groznog dala je otkaz mesec dana kasnije i rekla istražiteljima da ne može da se seti da je ušao u voz.
Više od godinu dana kasnije, u maju 2018, istražitelji su pitali nadležnu podružnicu državne kompanije Ruske železnice da obezbedi listu putnika u tom vozu.
U odgovoru je navedeno da se takvi podaci čuvaju samo devet meseci i da prema tome "nije moguće" dati takvu informaciju. Druga kupovina vozne karte s detaljima dokumenata Kobiševa dogodila se 18. juna 2017. u gradu Saljsk, 500 kilometara severozapadno od Groznog i 250 kilometara istočno od rodnog sela Kobiševa.
Karta za voz ka Vologradu kupljena je na železničkoj stanici Saljsk i vraćena iste večeri, 25 minuta pošto je voz otišao, pokazuju podaci koje su dobili istražitelji.
Kravčenko je u izjavi advokatu Lapunova ranije ove godine rekao da su istražitelji u Čečeniji obavestili porodicu u toj kupovini u avgustu 2017.
"Kontaktirao sam istražitelje i zahtevao da se dobiju snimci s bezbednosnih kamera i da očevici na licu mesta budu ispitani", rekao je Kravčenko. "Posle toga, istražitelj mi je rekao da snimak nije sačuvan i da očevici nisu ništa rekli. Istražitelj mi je takođe govorio da sve informacije potvrđuju da je Kobišev... otišao iz Republike Čečenije".
Istražni komitet je na kraju tražio snimak s bezbednosne kamere iz železničke stanice Saljsk šest meseci kasnije, pošto je preuzeo slučaj od policije u Čečeniji i pokrenuo istragu o ubistvu.
Šef stanice posvedočio je da se snimci čuvaju samo 30 dana, dok je kasirka na dužnosti u to vreme rekla da ne prepoznaje sliku Kobiševa i da se ne seća da je neko vratio kartu, pokazuju materijali iz slučaja.
"Istražitelji su nas zvali i rekli: 'Zašto nam traćite vreme? Već je kod vas, u Rusiji. Kupio je kartu u Saljsku. Zašto nas uznemiravate", rekao je za RSE u telefonskom razgovoru Titov, nećak Kobiševa.
Slučaj čečenskog pop pevača Zelimhana Bakajeva takođe ima čudne podatke o njegovoj lokaciji posle njegovog nestanka u avgustu 2017. Mesec dana pošto je Bakajev nestao u Groznom, video postavljen na Jutjubu (YouTube) prikazuje ga kako tvrdi da je u Nemačkoj i kako se odlično provodi. Video, snimljen u stanu s navučenim zavesama, skoro odmah je uzela čečenska državna televizija kao navodni dokaz da je Bakajev u inostranstvu. Ali ne sadrži dokaze da je Bakajev zaista u Nemačkoj.
Aktivisti za prava LGBT posle su rekli da su dobili potvrdu da su Bakajeva pritvorile vlasti usred navodne kampanje protiv homoseksualaca.
Kadirov je kasnije naznačio da su Bakajeva možda ubili članovi porodice i da nema dokaza o umešanosti vlasti u njegov nestanak. To je bila prva javna sugestija čečenskih zvaničnika da bi pevač mogao biti mrtav.
Bakajev se i dalje vodi kao nestao.
U upitu zvaničniku pri ruskom nacionalnom Interpol birou za Čečeniju u novembru 2017. istražitelji su spekulisali da je Kobišev možda planirao da "ode u zemlju u Evropi". Ali istražitelji nisu imali podatke koji bi pokazali da je Kobišev imao pasoš koji bi mu omogućio da putuje u inostranstvo, navodi se u pismu.
Zvaničnik je odgovorio da nije našao podatke o Kobiševu preko inicijalnih kanala Interpola i tražio je više informacija, uključujući detalje o bilo kakvim pasošima za put u inostranstvo koje bi mogao imati. Dokumenta iz slučaja koje je pregledao RSE ne pokazuju odgovor na taj zahtev.
'Vlasti znaju istinu'
U okviru istrage o ubistvu otvorene u vezi s nestankom Kobiševa, istražitelji su u novembru 2017. poslali formalni upit istom odeljenu za kriminalne istrage u čečenskom Ministarstvu unutrašnjih poslova koje je Lapunov optužio da su ga oteli i mučili.
Postavljeno je pitanje da li su policajci iz tog odeljenja priveli Kobiševa početkom marta 2017. i da li imaju ikakve "informacije kompromitujuće prirode" o nestalom čoveku.
Materijal koji je pregledao RSE ne ukazuje da su istražitelji dobili odgovor. Čečensko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE-a od 5. juna da li su njegovi pripadnici ikada pritvorili Kobiševa.
Smirnov, advokat Lapunova, u apelu Moskoljkovoj u martu je rekao da istražitelji u slučaju njegovog klijenta nisu dobili ključne informacije od tog odeljenja, uključujući listu zaposlenih u vreme kada je Lapunov navodno bio zatočen.
Smirnov je takođe rekao Moskaljkovoj da istražitelji nisu dobili podatke s računa za mobilni telefon Lapunova koji bi pokazali s kojim predajnikom u Groznom je bio povezan tokom spornog perioda.
Ta informacija bi pokazala da li Lopunov i Kobišev – ili makar njihovi mobilni telefoni – jesu ili nisu bili locirani u istoj oblasti Groznog u vreme kada Lapunov tvrdi da su obojica bila držana u policijskom podrumu.
Rođaci Kobiševa kažu da su, kada im je vraćen njegov pametni telefon, pronašli pornografske video snimke na njemu. Njegov zet Pjotr Kravčenko nije ulazio u detalje sadržaja tog materijala, mada je rekao za RSE da veruje da bi mogli biti povezani s nestankom Kobiševa.
Pošto je dobila telefon Kobiševa, njegova porodica ga je poslala istražiteljima u Čečeniji.
Kravčenko, koji je rekao da Kobišev nikada nije naznačio rođacima da bi mogao biti gej, citirao je istražitelje koji su radili na slučaju kako kažu za nestalog masera: "On nije muškarac".
"Vlasti znaju istinu", rekao je Kravčenko.
Na osnovu optužbi Lapunova, jedine navodne žrtve čečenske akcije protiv homoseksualaca koji je uložio zvaničnu žalbu ruskim vlastima, nije pokrenuta krivična istraga.
Grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da je Lapunov prihvatio veliki rizik javnim istupom, ali da je zbog činjenice da je on - kao i Kobišev - etnički Rus, taj potez manje opasan nego da je tako nešto uradio etnički Čečen usled velikog društvenog žigosanja koje homoseksualnost nosi u njihovom društvu.
Prošlog meseca, Hjuman rajts voč (Human Rights Watch - HRW) saopštio je da je policija u Čečeniji ranije ove godine sprovela novu rundu ilegalnih pritvaranja i premlaćivanja muškaraca za koje se sumnja da su homoseksualci - što je portparol Kadirova označio kao "laž". Jedna navodna žrtva je rekla da je policija njegovoj porodici otkrila da je gej i "indirektno" podstakla rođake da ga ubiju, naveo je HRW.
Kancelarije Moskaljkove nije odgovorila na pitanja RSE-a od 4. juna, među kojima je da li bi vlasti mogle da spoje slučajeve Lapunova i Kobiševa u jednu istragu. Smirnov je rekao za RSE da je Moskaljkova izrazila protivljenje toj ideji.
Istraga o nestanku Kobiševa je suspendovana u julu 2018. Ali manje od nedelje pošto se Smirnov sastao s Moskaljkovom, Istražni komitet je saopštio da kolege u Čečeniji traže pomoć u lociranju Kobiševa u vezi s otvorenim krivičnim slučajem.
Kancelarija Moskaljkove je u pismu Smirnovu 18. marta navela da je apel advokata koji uključuje svedočenje Lapunova o Koniševu prosleđen zameniku šefa ruskog Istražnog komiteta u Moskvi.
Glavna istražna direkcija te službe u Čečeniji odbila je da komentariše status slučaja Kobiševa. Na sva pitanja je uputila na sedište Istražnog komiteta u Moskvi koji nije odmah odgovorio na upit RSE-a.
Rođaci Kobiševa kažu da ih nije obavestio da radi kao maser.
"On se obučavao da bude maser i to smo saznali tek posle" njegovog nestanka, rekao je Kravčenko za RSE.
RSE je kontaktirao dve osobe koje su rekle da su bili klijenti Kobiševa, od kojih je jedna rekla da je bio odličan maser. Obe osobe su rekle da nisu znale da je Kobišev nestao.
Nećak Kobiševa, Sergej Titov, rekao je da je "pukim slučajem" saznao za novu ujakovu karijeru pre njegovog nestanka.
Titov, koji živi u Saratovu, rekao je da je njegov ujak govorio da treba da ode po svoj sto za masažu u Groznom i da iskoristi svoje znanje u tom gradu na 800 kilometara jugoistočno od Moskve.
"Rekao je 'Nađi mi mesto tamo'. Došao je samo da nas poseti tokom zime i rekao 'Idem po moje stvari i doći ću u aprilu ili maju (2017)", rekao je Titov.
"Rekao sam 'Nema problema, dođi ovde'".