U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li će nakon berlinske Konferencije o zapadnom Balkanu Evropska unija imati aktivniji odnos prema krizi u Bosni i Hercegovini. Sagovornici su bili Tonino Picula, poslanik Hrvatske u Evropskom parlamentu, i Jelko Kacin, slovenački političar i doskorašnji potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za jugositočnu Evropu.
Bilo je reči o tome zašto je buduća Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Federika Mogerini, dala vrlo neodređen odgovor na pitanje o perspektivi Bosne i Hercegovine, a bivši Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Volfgang Petrič, najavio promene u Bosni i Hercegovini bez obzira na rezultate oktobarskih izbora u toj zemlji, šta ako Dodik ostane na vlasti i nastavi sa svojom politikom negiranja Bosne i Hercegovine, zašto Brisel više ne govori o ustavnim promenama u Bosni i Hercegovini, koliko je Rusija prisutna u Republici Srpskoj, o nastojanjima nekih političara u Federaciji da se Bosna i Hercegovina što više veže za Tursku, kao i o tome mogu li veliki infrastrukturni projekti na zapadnom Balkanu, koje najavljuje Evropska unija, a u koje je uključena i Bosna i Hercegovina, doprineti stabilizovanju prilika u toj zemlji.
Omer Karabeg: U poslednje vreme mnogo se govorilo o potrebi novog pristupa Bosni i Hercegovini kako bi se zemlja izvukla iz teške krize. Da li se nakon berlinske konferencije mogu očekivati koraci u tom pravcu?
Tonino Picula: Volio bih da mogu nedvosmisleno dati pozitivan odgovor na vaše pitanje. Da li će ono što je govoreno u Berlinu uhvatiti korijena u Bosni i Hercegovini - ostaje da se vidi. Pred nama su oktobarski izbori i oni koji budu izabrani moraće se suočiti sa visokim očekivanjima, ne samo građana, već i europske politike. Činjenica je da je susret u Berlinu nakon dužeg vremena vratio zapadni Balkan u fokus interesa europske politike. Očigledno je da se mijenja odnos Europske unije prema zapadnom Balkanu, pa i prema Bosni i Hercegovini.
Očigledno je da se mijenja odnos Europske unije prema zapadnom Balkanu, pa i prema Bosni i Hercegovini
Čini mi se da Bosna i Hercegovina, pogotovo preko projekta o izgradnji jadransko-jonske autoceste, dobiva priliku da preispita odnose unutar zemlje kako bi mogla pristupiti tom i svim drugim energetskim i infrastrukturnim projektima koji se nude iz Europske unije. Ali, kao što dobro znamo, takvi infrastrukturni projekti prije svega traže administrativnu sređenost i politički konsenzus, a to je ono što u Bosni i Hercegovini kronično manjka već dvadesetak godina.
Jelko Kacin: Bosna i Hercegovina jeste u berlinskom paketu, ali je ta zemlja do sada, što se tiče političara, bila puna negativne energije. Političari su sve svoje znanje i svu svoju enregiju koristili da ubede sebe i svoje susede da Bosna i Hercegovina ne može napred. Taj negativni pristup je gurnuo zemlju na marginu. U Bosni i Hercegovini nedostaje pozitivan pristup. Oktobarski izbori su prilika za građane da od svojih političkih predstavnika traže pozitivan pristup i odgovornost prema budućnosti zemlje
Treba vršiti pritisak da birači masovno izađu na izbore i da dokažu da im je stalo do vlastite budućnosti. U mojoj zemlji - Sloveniji ove godine smo prvi put imali prevremene izbore. I pored toga što su oni održani usred leta, izvanredno veliki broj građana izašao je na birališta i dao jasnu poruku da su potrebne promene. Takav pristup bi bio veoma dragocen i u Bosni i Hercegovini.
Omer Karabeg: Gospodine Picula, vi ste ovih dana na sednici Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta postavili pitanje Frančeski Mogerini, budućoj Visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku, kakvu perspektivu ona vidi za Bosnu i Hercegovinu. Ona vam je prilično upošteno odgovorila. U stvari, ništa nije rekla.
Dok se ne napuste temeljna stajališta dejtonske ortodoksije Bosna i Hercegovina neće biti spremna da prati ambicije EU iskazane na berlinskom sastanku
Tonino Picula: Ona je doista dala odgovor pun općih mjesta, napominjući da se nada da će postizborni proces dovesti do neophodnih reformi koje će, prije svega, služiti građanima. U tome ja, kao i vi, ne vidim neku vrstu proaktivnog pristupa. Ako po toj izjavi trebamo odčitavati kakva će biti angažiranost nedavno izabrane Europske komisije u Bosni i Hercegovini u njenom petogodišnjem mandatu, s pravom bismo mogli biti dijelom pesimistični.
Inače, meni se čini da, dok se ne napuste temeljna stajališta dejtonske ortodoksije, kako u samoj zemlji tako i u nekim dijelovima međunarodne zajednice, Bosna i Hercegovina neće biti institucionalno spremna da prati ambicije Europske unije iskazane na berlinskom sastanku.
Omer Karabeg: Gospodine Kacin,verujete li da je Evropska unija spremna da napusti temelje dejtonske ortodoksije, kako kaže gospodin Picula, i da izvrši pritisak da se promeni dejtonski ustav. Ja bih rekao da ona na to nije spremna, jer je prestala čak i da vrši pritisak da se sprovede odluka Evropskog suda za ljudska prava, poznata pod imenom Sejdić-Finci, kojom se zahteva ukidanje diskriminatorske odredbe u ustavu kojom se pripadnicima nacionalnih manjina onemogućava da se kandiduju za najviše funkcije u državi.
Jelko Kacin: Mislim da danas nema nikakvog smisla ponavljati bilo kakve zahteve oko slučaja Sejdić-Finci, jer dosadašnja vladajuća garnitura nije ništa učinila da to pitanje reši, pa treba sačekati novu vlast koja će biti formirana nakon izbora.
Omer Karabeg: Bivši Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Volfgang Petrič, rekao je da nakon Berlina ne postoji mogućnost da se u Bosni i Hercegovini nastavi kao do sada i dodao: "Čak i ako oktobarski izbori ne donesu promene, uveravam vas da će do promena doći veoma brzo". Ova izjava kao da najavljuje odlučniju akciju Brisela nakon izbora.
Tonino Picula: Moram priznati da vjerojatno gospodin Petrič raspolaže nekim informacijama kojima ja ne raspolažem. On možda zna za neke dogovore za koje ja ne znam. Meni se čini da ne bi trebalo previše očekivati od izbora u Bosni i Hercegovini, jer je politička ponuda poprilično slična onoj koja je bila uoči izbora 2010. godine. Nema tu nekih presudno novih lica i političkih stranaka, a ni novih političkih ideja.
Predizborna kampanja nije usmjerana na to da se razriješe konflikti koji blokiraju razvoj zemlje. U kampanji se puno više insistira na onome što dijeli Bosnu i Hercegovinu, a manje se govori o onome što bi trebalo raditi zajedno kako bi se pozitivni impulsi iz Europske unije iskoristili da se ta zemlja preustroji da bi bila održiva i funkcionalna.
Ne treba zaboraviti da je nakon prošlih izbora bilo potrebno dvije godine da se sastavi vlada. To doista govori u prilog tezi da ne treba očekivati bitnije promjene nakon ovih izbora, ali dopuštam da su sadašnje okolnosti, pogotovo međunarodne, drugačije i da ukrajinska kriza može utjecati da Brisel sa više pozornosti prati zbivanja u Bosni i Hercegovi, pa će možda biti voljan da lomi i neke političke otpore za šta do sada nije imao volje.
Jelko Kacin: Ne bih hteo tumačiti šta je zapravo hteo reći nekadašnji Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, ali mislim da je svakako želeo ohrabriti građane da izađu na izbore. Što se mene tiče - ja ću biti vrlo jasan. Ako mogu Srbija, Crna Gora, a sada i Albanija, tako brzo i uspešno krenuti evropskim putem, ne želim slušati nikakve izgovore zašto to ne može Bosna i Hercegovina. Ta zemlja je, to sam već rekao, uložila previše energije u to da pravda svoj nerad i svoju neodgovornost.
Došlo je vreme da se Bosna i Hercegovina probudi
Došlo je vreme da se Bosna i Hercegovina probudi. Sastanak premijera Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije, koji je održan u Cavtatu uoči berlinske konferencije, na kome je bilo govora o jadransko-jonskom autoputu, svakako je bio poruka da se Bosna i Hercegovina mora okrenuti projektima koji osiguravaju razvoj, prosperitet i nova radna mesta. Ako tako ne bude, Bosna i Hercegovina je već jednom doživela masovne proteste i mislim da političari to dobro razumeju.
Omer Karabeg: A šta ako izbori ne donesu promene? Ako u Republici Srpskoj Milorad Dodik ostane na vlasti, on će i dalje negirati Bosnu i Hercegovinu, pričati o otcepljenju Republike Srpske i činiti sve da blokira funkcionisanje državnih organa Bosne i Hercegovine, što je radio i do sada. Kako se onda mogu usvajati kapitalni projekti, ako prvi čovek jednog eniteta ne priznaje Bosnu i Hercegovinu?
Tonino Picula: To je dobro pitanje. U ranijim odgovorima sam već na neki način nagovijestio jednu vrstu opreznog pesimizma. Imam osjećaj da u Bosni i Hercegovini caruje institucionalizirana neodgovornost. To je sustav neodgovornosti koji ima debelo pokriće u sadašnjem dejtonskom uređenju i, ukoliko ono ostane, teško je očekivati promjene nakon izbora. Kada bi izbori sami po sebi rješavali nagomilane probleme, Bosna i Hercegovina bi bila sasvim normalna demokratska zemlja, jer se u njoj redovito i korektno održavaju izbori. Međutim, to nije tako. Vrag je u nečemu drugome.
Pedantni Nijemci su još prije nekih desetak godina izračunali da, kada bi Njemačka imala dejtonsko uređenje kao Bosna i Hercegovina, ta bi država imala 4.250 ne ministara, nego ministarstava. U tom labirintu viška institucija vrlo je teško realizirati gospodarske inicijative. Prema tome, ako u Petričevim riječima ima istine, on možda najavljuje politički projekt ustavnih promjena ili nekakav drugi zahvat u postojeće dejtonsko uređenje Bosne i Hercegovine, pa bi se tada Milorad Dodik, a i mnogi drugi koji bi bosanskohercegovačku državnost krojili po svom ideološkom ili nacionalističkom aršinu, našli u teškoj situaciji.
Duboko sam ubeđen da Dodikov trend nije trend uzdizanja, već padanja
Jelko Kacin: Dodikov način komuniciranja sa domaćom i stranom javnošću, sa stranim predstavnicima, sa članovima Evropskog parlamenta, sa ambasadorima je nešto što nema budućnost. Duboko sam ubeđen da Dodikov trend nije trend uzdizanja, već padanja. Posle oktobarskih izbora gospodin Dodik sigurno neće biti jači nego danas, već suprotno. Biće u znatno težem položaju. On može da jača svoju agresivnu retoriku, ali mu to neće doneti koristi ni unutar Bosne i Hercegovine, a kamo li van nje.
Ovom prilikom ponoviću ono što stalno govorim - Bosna i Hercegovina još uvek nema na nivou države institucije bez kojih ne može meso i mesne proizvode izvoziti u Evropsku uniju, to jeste u Hrvatsku. Sve dok se kontrola hrane u Bosni i Hercegovini bude završavala na nivou entiteta, neće biti mogućan izvoz prehrambenih proizvoda u Evropsku uniju. Tu Dejton nije prepreka. Tu je Dejton samo izgovor. Veto koji gospodin Dodik, odnosno Republika Srpska, stavlja na osnivanje veterinarskih institucija na nivou Bosne i Hercegovine nije ništa drugo nego rad u korist sopstvene štete.
Da se vratim samitu u Berlinu. Tamo se raspravljalo o veoma praktičnim stvarima kao što je jadransko-jonska cesta koja svakako može znatno doprineti bržem razvoju južnog dela Bosne i Hercegovine, a i spoznaji da je zapadni Balkan zajedničko tržište na kome treba zajednički razvijati infrastrukturu i tražiti zajednička rešenja. Ako Evropska unija sa 500 miliona stanovnika misli da još uvek nije dovoljno jaka za suočavanje sa izazovima u svetskoj ekonomiji, onda moram reći da je neodgovorno misliti da se podelom Bosne i Hercegovine i njenom destrukcijom može obezbediti bolja budućnost za svoj narod. Neće!
Omer Karabeg: Već duže vremena Rusija nastoji da preko Republike Srpske ostvari uticaj na Bosnu i Hercegovinu. Imate li utisak da je ukrajinska kriza doprinela da se pojača interes Rusije za Bosnu i Hercegovinu?
Tonino Picula: Posve sigurno, kao što je potpuno jasno da je i berlinska Konferencija o zapadnom Balkanu posljedica određenih poremećaja geostrateškog karaktera između Zapada i Rusije. Jasno je da ni ovaj naš prostor, balkanski, ne može biti izvan interesa jedne i druge strane, pri čemu Europska unija računa na vlastitu atraktivnost i na činjenicu da su zemlje zapadnog Balkana već dosta odmakle na putu ka članstvu u Europskoj uniji, a Rusija na povijesno bliske odnose sa nekim narodima i političkim opcijama.
Rusija ima svoje i političke i gospodarske interese u ovom dijelu Evrope i ona ih nastoji zaštiti. Pitanje je samo da li su ti ruski utjecaji dovoljno jaki da ponište ozbiljan napredak koji su zemlje regije napravile u realizaciji svog cilja - punopravnog članstva u Europskoj uniji. Srbija nije pokazala preveliku sklonost ka uvođenju sankcija Rusiji i nastoji manevrirati između obveze da slijedi politiku Europske unije i vlastite potrebe da zadrži dobre odnose sa Rusijom.
S druge strane, Crna Gora, koja je povijesno imala bliske odnose sa Moskvom - otuda i ona pošalica "nas i Rusa 300 miliona" - uvela je sankcije Rusiji. Vođstvo Crne Gore je ocijenilo da su njihove ambicije da Crna Gora uđe u NATO i Europsku uniju ipak nešto što nadvladava osjećaje koje gaji dobar dio crnogorskog stanovništva prema Rusiji.
Građani Bosne i Hercegovine žele bolju budućnost, a to im Ruska Federacija, sa svojom politikom i svojom ekonomijom, ne može dati
Jelko Kacin: Beograd i Podgorica su odavno zaključili gde im je glavni pravac i ko su njihovi glavni strategijski partneri. Ako neko misli da Republika Srpska može postati nova Kuba - to je nešto što nema veze sa realnošću. Zbog istorijskih razloga a i zbog prisustva Rusije na prostoru zapadnog Balkana u procesu raspadanja Jugoslavije i u postdejtonskom periodu, Rusi svakako imaju interes da zadrže svoj položaj, ali ga ni na koji način ne mogu ojačati. Građani Bosne i Hercegovine žele bolju budućnost, a to im Ruska Federacija, sa svojom politikom i svojom ekonomijom, ne može dati. To, međutim, ne znači da Bosna i Hercegovina ne treba razvijati ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom.
Omer Karabeg: Kako gledate na ulogu Turske u Bosni i Hercegovini i nameru pojedinih bošnjačkih političara, pre svega Bakira Izetbegovića, da se što čvršće vežu za Tursku?
Rekao bih da su nedavne izjave gospodina Bakira Izetbegovića povodom pobjede Tajipa Erdogana na predsjedničkim izborima u Turskoj neka vrsta predizborne retorike
Tonino Picula: Ja bih rekao da su nedavne izjave gospodina Bakira Izetbegovića povodom pobjede Tajipa Erdogana na predsjedničkim izborima u Turskoj neka vrsta predizborne retorike kojom je on, kao i mnogi bosanskohercegovački lideri, želio priskrbiti podršku onog dijela biračkog tijela koji u Turskoj vidi utjecajnog političkog faktora. Ja bih tokom predizborne kampanje u Bosni i Hercegovini puno više volio čuti onu vrstu retorike koja upućuje na povezivanje.
Dokle god se ta retorika bude odnosila na veću prisutnost zamišljene Turske ili zamišljene Rusije - to znači da postoji jedna vrsta trajne političke bolesti u Bosni i Hercegovini. Mislim da retorika Bakira Izetbegovića neće ostaviti dublje posljedice na odnose između Turske i ovoga dijela Balkana, jer se uglavnom doživljava kao neka vrsta verbalne pirotehnike kojom se treba mobilizirati vlastito biračko tijelo u svrhu što boljeg rezultata na izborima.
Jelko Kacin: Ja bih najpre rekao da je Turska kandidat za Evropsku uniju sa najdužim stažom. Ona ima veoma jaku i uspešnu ekonomiju. Turska je jak partner Evropske unije na zapadnom Balkanu, posebno zbog nestabilnosti tog regiona. Na drugoj strani, slažem se sa svime što je rekao kolega Picula. Ne radi se tu samo o izborima, radi se i o izboru novog rukovodstva SDA. Političari tradicionalne linije pokušavaju nešto dobiti na takvoj retorici. Ali, rekao bih da ta retorika ne pali i da biračko telo SDA traži veoma konkretne promene.
Omer Karabeg: U zaključku, verujete li da će nakon berlinske konferencije Brisel imati aktivniji odnos prema Bosni i Hercegovini nego do sada?
Europska unija nudi Bosni i Hercegovini da bude partner u vrlo važnim infrastrukturnim projektima
Tonino Picula: Mislim da će to, prije svega, ovisiti o rezultatima izbora u Bosni i Hercegovini, odnosno da li će se ambicija Europske unije da pomogne toj zemlji ponudom da bude partner u vrlo važnim infrastrukturnim projektima rimovati sa političkim programima izbornih pobjednika.
Drugim riječima, da li će se prihvatiti ispružena ruka, ne samo Njemačke, nego i drugih utjecajnih faktora u Europskoj uniji. Da li će ta ambicija imati partnere u postizbornoj Bosni i Hercegovini - to je otvoreno pitanje. Ja izražavam opreznu skepsu, s obzirom na slabu političku ponudu koja se biračima nudi na ovim izborima.
Međutim, i ako ostanu stari igrači na sceni, vjerujem da će ih promijenjene okolnosti prinuditi da odigraju i poneki drugačiji potez u odnosu na loše običaje koji u Bosni i Hercegovini traju otkako je promoviran dejtonski ustroj te zemlje. U svakom slučaju dobra volja postoji na strani Europske unije, a vrlo brzo nakon izbora vidjet ćemo da li će ona pasti na plodno tle.
Jelko Kacin: Evropska unija će svakako imati aktivniji pristup prema celom regionu. Taj region sada obuhvata šest država od kojih se četiri ponašaju konstruktivno i pune su energije. To su Crna Gora, Srbija, Kosovo i Albanija, kao novi kandidat. Uz njih imamo i dve zemlje koje žive u nekom svom univerzumu. Jedna je Makedonija, koja živi u vremenu pre Krista, u doba stare Grčke i bavi se pitanjima svog porekla - ko ima duži staž u svetskoj civilizaciji i ko je pupak sveta. Druga je Bosna i Hercegovina koja zahteva da Evropska unija umesto nje napravi sve za nju kako bi se ona oslobodila svake odgovornosti. Mislim da se ova dva dekonstruktivna i suicidna pristupa bliže svom kraju.
Verujem da u Bosni i Hercegovini pre može doći do pozitivnog preokreta nego u Makedoniji
Verujem da u Bosni i Hercegovini pre može doći do pozitivnog preokreta nego u Makedoniji, gde gospodin Gruevski još uvek sve kontroliše i drži čvrstom rukom. Bosna i Hercegovina je okružena jednim članom Evropske unije i dvema zemljama koje su kandidati za članstvo. Sem evropskog puta njoj ništa drugo i ne preostaje. I još nešto.
Ja mislim da je njena nacionalna različitost njena prednost. Rekao bih da je ona na neki način Evropa u malom, jer smo svi mi na ovaj ili onaj način manjine u Evopskoj uniji. Evropska unija mora iskoristi tu različitost, koja postoji u Bosni i Hercegovini, za aktiviranje pozitivne energije i konstruktivnog pristupa. Došlo je vreme za to.
