Srbija se, sklapajući kreditni aranžman sa MMF-om, obavezala da zamrzne plate u državnim preduzećima i tokom 2010. godine.
Pre nekoliko dana je, međutim, popustila pod pritiskom štrajkujućih radnika dela EPS-a i povećala im plate, što je rezultiralo nezadovoljstvom Međunarodnog monetarnog fonda.
U Srbiji radnici unesrećeni kriminalnim privatizacijama, od kojih se vlast distancira kao da ih nije sama sprovodila, samo radikalnim potezima izgleda da mogu da iznude neki ustupak. Poput ovih nesrećnika neuspešno prodatih preduzeća iz Kuršumlije koji su pre nekoliko dana blokirali na magistralni put Niš-Priština.
A onda su i zaposleni u državnim kompanijama krenuli u slične akcije. Pod pritiskom radnika Termoelektrane “Nikola Tesla”, koji su smanjili proizvodnju ipretili radikalizacijom štrajka, Vlada je prihvatila zahteve za povećanje njihovih plata, iako se sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezala da masa zarada u Elektroprivredi Srbije ostane na dosadašnjem nivou.
Povećanje plata radnicima Termoelektrane izazvalo je, razume se, nezadovoljstvo Međunarodnog monetarnog fonda, o čemu za Radio Slobodna Evropa govori stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Upitan da li su se srpske vlasti obratile MMF-u pre no što su pristale na povećanje zarada u nekim javnim preduzećima, Lisovolik kaže da MMF nije konsultovan o tim potezima, ali da i dalje pretpostavlja da će politike zarada u velikim državnim preduzećima biti vođene dogovorenim zamrzavanjem plata.
“Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stand-by aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom. U pismu o namerama koje su potpisale početkom decembra prošle godine, srpske vlasti su se obavezale da će usvojiti mere kojima će plate u javnim preduzećima tokom 2010. godine biti zamrznute u nominalnom iznosu.”
POTREBNA JE DISCIPLINA
Prvi čovek MMF-a u Srbiji upozorava da bi probijanje dogovorenih okvira zarada u javnim preduzećima imalo I druge ozbiljne posledice.
“Povećanje zarada u javnim preduzećima bilo bi skupo za budžet i za javni dug, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća, koje su u poslednje vreme već u porastu. A ukoliko su preduzeća profitabilna, povećanja zarada bi dovela do umanjenja dividendi. Javnim preduzećima su potrebne reforme koje unapređuju efikasnost i preuranjeno povećanje plata koje nije povezano s takvim reformama bilo bi kontraproduktivno”, upozorava Lisovolik.
Predstavnik MMF-a dodaje da finansijska disciplina u javnim preduzećima ima i širi značaj.
“Disciplina po pitanju zarada u javnim preduzećima je takođe ključna u obezbeđenju umerenosti zarada u čitavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naročito izvozne konkurentnosti", precizira šef Misije MMF-a.
Lisovolik upozorava da povećanje plata u javnim preduzećima nije signal dobre politike, a upitan kakve mere će MMF tim povodom preduzeti, kaže:
“Najpre ćemo prostudirati šta su zaista uradili jer se, koliko sam razumeo, radi o veoma selektivnim povećanjima plata. Mi pratimo poslovne planove deset velikih državnih preduzeća, a sa Vladom je već dogovoreno da nam informacije o tome šta namerava da učini sa tim preduzećima dostavi do kraja februara. Ako sporazum o zamrzavanju plata bude potvrđen, neće biti većih problema. Ako, pak, ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere”, kaže za Radio Slobodna Evropa stalni predstavnik Misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Pre nekoliko dana je, međutim, popustila pod pritiskom štrajkujućih radnika dela EPS-a i povećala im plate, što je rezultiralo nezadovoljstvom Međunarodnog monetarnog fonda.
U Srbiji radnici unesrećeni kriminalnim privatizacijama, od kojih se vlast distancira kao da ih nije sama sprovodila, samo radikalnim potezima izgleda da mogu da iznude neki ustupak. Poput ovih nesrećnika neuspešno prodatih preduzeća iz Kuršumlije koji su pre nekoliko dana blokirali na magistralni put Niš-Priština.
A onda su i zaposleni u državnim kompanijama krenuli u slične akcije. Pod pritiskom radnika Termoelektrane “Nikola Tesla”, koji su smanjili proizvodnju i
Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stand-by aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom. ...
Povećanje plata radnicima Termoelektrane izazvalo je, razume se, nezadovoljstvo Međunarodnog monetarnog fonda, o čemu za Radio Slobodna Evropa govori stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Upitan da li su se srpske vlasti obratile MMF-u pre no što su pristale na povećanje zarada u nekim javnim preduzećima, Lisovolik kaže da MMF nije konsultovan o tim potezima, ali da i dalje pretpostavlja da će politike zarada u velikim državnim preduzećima biti vođene dogovorenim zamrzavanjem plata.
“Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stand-by aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom. U pismu o namerama koje su potpisale početkom decembra prošle godine, srpske vlasti su se obavezale da će usvojiti mere kojima će plate u javnim preduzećima tokom 2010. godine biti zamrznute u nominalnom iznosu.”
POTREBNA JE DISCIPLINA
Prvi čovek MMF-a u Srbiji upozorava da bi probijanje dogovorenih okvira zarada u javnim preduzećima imalo I druge ozbiljne posledice.
“Povećanje zarada u javnim preduzećima bilo bi skupo za budžet i za javni dug, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća, koje su u poslednje vreme već u porastu. A ukoliko su preduzeća profitabilna, povećanja zarada bi dovela do umanjenja dividendi. Javnim preduzećima su potrebne reforme koje unapređuju efikasnost i preuranjeno povećanje plata koje nije povezano s takvim reformama bilo bi kontraproduktivno”, upozorava Lisovolik.
Predstavnik MMF-a dodaje da finansijska disciplina u javnim preduzećima ima i širi značaj.
“Disciplina po pitanju zarada u javnim preduzećima je takođe ključna u obezbeđenju umerenosti zarada u čitavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naročito izvozne konkurentnosti", precizira šef Misije MMF-a.
Lisovolik upozorava da povećanje plata u javnim preduzećima nije signal dobre politike, a upitan kakve mere će MMF tim povodom preduzeti, kaže:
“Najpre ćemo prostudirati šta su zaista uradili jer se, koliko sam razumeo, radi o veoma selektivnim povećanjima plata. Mi pratimo poslovne planove deset velikih državnih preduzeća, a sa Vladom je već dogovoreno da nam informacije o tome šta namerava da učini sa tim preduzećima dostavi do kraja februara. Ako sporazum o zamrzavanju plata bude potvrđen, neće biti većih problema. Ako, pak, ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere”, kaže za Radio Slobodna Evropa stalni predstavnik Misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
