U nekoliko gradova Vojvodine u četvrtak su proizvođači mleka na gradskim trgovima delili svoje mleko građanima besplatno, nezadovoljni odnosom otkupljivača, to jest „Imleka“, prema njima i neizvesnošću pred kojom su se zbog toga našli. Naime, ova kompanija, vlasnik inače više od 50 odsto mlekara u zemlji, najavila je, i već započela, zatvaranje pojedinih otkupnih stanica kao nerentabilnih.
Pod sloganom „Bolje deliti nego prosipati“, mlekari su na ovaj način izrazili svoj protest u Subotici, Kanjiži, Senti, Bačkoj Topoli... Oni smatraju da je nakon afere sa aflatoksinom ovo novi pokušaj gašenja njihove proizvodnje.
Gotovo da i nemaju nikakvih zvaničnih informacija zbog čega se otkupne stanice gase, a nemaju ni reakciju države, to jest svi njihovi pokušaji da od nadležnih dobiju objašnjenje i pomoć završavali su se – spuštanjem slušalice, rekli su prisutni mlekari na protestu.
Jedan od razloga jeste navodno opadanje kvaliteta mleka, prema rezultatima laboratorija u Beogradu. Međutim, Suzana Čajkaš iz Bajmoka, čija se porodica već više decenija bavi uzgojem krava, kaže da se njihovo mleko redovno kontroliše i u laboratoriji u Novom Sadu, jer upravo održanje kvaliteta proizvodnje jeste i uslov dobijanja subvencija.
Ako se ništa ne preduzme i „Imlek“ pozatvara otkupne stanice doći ćemo u veoma tešak položaj, kaže Suzana Čajkaš.
„Mi zaista ne znamo o čemu se radi. Čujemo da se priča kako je uvozno mleko znatno jeftinije od naših, ali pitanje je koliko evropske države pomažu svoje proizvođače, a koliko naša nas. Takođe, pitanje jekakav je kvalitet tog mleka. Naša država umesto da je srećna što se bavimo ovom proizvodnjom i obezbeđujemo domaće mleko za tržište, uopšte nije zainteresovana za naš problem. Želi li ona da postanemo socijalni slučajevi? Pa ako je tako, prodaćemo naša imanja i stada i prijaviti za socijalni program. Ako je to ono na šta država pristaje, onda ja zaista ne znam šta da mislim.“
Uvesti zaštitnu cenu mleka
Balog Anita iz Udruženja zemljoradnika Vojvodine navodi da proizvođači mleka trenutno nemaju baš nikakvih informacija šta će „Imlek“ dalje preduzeti, i da se već dogodilo da se neke otkupne stanice zatvore, a proizvođačima je poslato obaveštenje o tome veče uoči tog događaja. Zbog toga je nekoliko udruženja odlučilo da se obrati Vladi sa zahtevima u kojima se traži da država preduzme mere kako bi se promenio položaj malih poljoprivrednih gazdinstava, a jedna od tih mera je i kontrola monopolista.
„Zahtevamo da se pokrene istraga o monopolskom položaju i radu AD 'Imlek' i da se o rezultatima istrage obavesti javnost. Zahtevamo takođe da se formira državna zaštitna cena mleka i da se to poštuje, kao ida se uvedu prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvodaradi zaštite domaće proizvodnje“, navodi se između ostalog u pismu vojvođanskih mlekara Vladi.
Njihovi zahtevi se dalje odnose na formiranje nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta namirnica, stvaranje uslova za promet poljoprivrednih proizvoda na lokalnim pijacama sa imanja malih porodičnih gazdinstava, kao i donošenje zakona o poljoprivrednim zadrugama i osnivanje Agrarne komore, po uzoru na ervopske, a pre svega austrijsku.
Među građanima koji su se pojavili na gradskom trgu u Subotici bilo je i onih koji su došli samo kako bi pružili podršku proizvođačima mleka. Đenđi Sečei kaže da je sramota što država dozvoljava da se bez gotovo ikakve kontrole uvozi mleko iz drugih država, dok se domaći proizvođači, koji se godinama time bave, ovako marginalizuju.
Sociolog Ljuba Đorđević podsetio je međutim, na vreme kada je Investicioni fond Salford iz Velike Britanije kupovao mlekare po našoj zemlji.
„Prilikom tih kupovina u Salfordu su rekli da će kroz osam godina akcije ovih mlekara izneti na londonsku berzu. Prošlo je ne osam nego skoro 18 godina i od toga nema ništa, a naši su se proizvođači našli u makazama. S sjedne strane države, koju ne interesuje položaj zemljoiradnika, jer ona ima mnogo veće brige, ona brani Kosovo, i ne znam šta, a sa druge strane su inostrane kompanije koje ne intreesuje snabdevanje građana, već profit. One će pre nego što stvarno prodaju mlekare dovesti dotle da radnici zaborave kako se prvi maslac, kako se prave sirevi, kako se pravi pavlaka, i ostati na proizvodnji svežeg mleka koje se mora utrošiti u roku od sedam dana. Idite u susednu Mađarsku, i videćete tačno to“, kaže Đorđević.
Inače, definitvno gašenje proizvodnje mleka u Subotici značiće i poptuni nestanak poznate Subotičke mlekare, još jedne u nizu uspešnih subotičkih firmi koje je tranzicija zauvek uništila.