Mladi upozoravaju: Ovde se krše ljudska prava

Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Niš, samo su neki od gradova u Srbiji u kojima su se aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava uz napis “Ovde se krše ljudska prava” fotografisali, upozoravajući na prebijanja pripadnika LGBT populacije, pretnje zasnovane na nacionalnoj osnovi, ksenofobične proteste dela meštana protiv sugrađana Roma ili privremenog smeštaja azilanata, koji su pokazatelj sumorne slike o stanju u oblasti ljudskih prava u Srbiji.

Na fotografijama se može videti ulaz u Obrenovac, gde je nedavno čak i zapaljena jedna baraka namenjena boravku tražiocima azila, Šafarikova ulica u Novom Sadu gde je grupa skinheda jednom Romu pokušala da otme dete, ali i niški spomenik muzičkoj legendi Šabanu Bajramoviću, koji je više puta bio na meti vandala. Inicijativa mladih za ljudska prava, pokrenula je akciju “Ljudska prava juče, danas, sutra” - obeležavanja mesta na kojima se ljudska prava krše.

Osim upozorenja, svrha ovog obeležavanja je i da se ukaže na izostanak reakcija, kako nadležnih, tako i građana, objanšjava Đorđe Bojović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

“Što se tiče Beograda izabrali smo Zemun polje kao jedan od najsvežijih primera mesta gde je zajednica organizovala jedan skup na kome je ukazala na problem romske zajednice koja živi u tom mestu. Drugo mesto koje smo želeli da obeležimo je Fruškogorska ulica, gde je prošle godine grupa od šestorice mladića pretukla gej mladića od 26 godina. Ono na šta smo želeli da ukažemo jeste činjenica da niko nije procesuiran za to što je taj gej mladić pretučen mesarskim čekićem. Sledeća institucija jeste Palate pravde. Činjenica je da sve tri institucije koje se nalaze u zgradi Palate pravde, koja bi trebalo da bude simbol te uzvišene vrednosti – pravde, krše pravo na pravično suđenje. Kako u dužini procesa koji se u njima vode, tako i samih grešaka koje se prave na suđenjima. Izdvojili smo i Vladu Srbije: najveći primer kršenja ljudskih prava je trogodišnja uzastopna zabrana Parade ponosa”, kaže Bojović.

Uz to, aktivisti Inicijative upozoravaju da u poslednje vreme i zaštitnici ljudskih prava postaju žrtve nasilja, podsećajući na pretnje i uvrede upućene nevladinim aktivistkinjama Aidi Ćorović i Sonji Biserko, ali i na preteće grafite iscrtane ispred stana LGBT aktiviste Bobana Stojanovića.

U međuvremenu novopazarska aktivistkinja Aida Ćorović i učesnica akcije Inicijative mladih, koju zbog pretnji već neko vreme obezbeđuje policija, nedavno je obelodanila povlačenje iz nevladine organizacije koju je predvodila. To je međutim, kako kaže, neće sprečiti da nastavi sa radom u sredini koju opisuje kao tamni vijalet ljudskih i manjinskih prava:

“Moj život jeste nešto komplikovaniji, prosto svaki izlazak iz kuće, svako kretanje mora da se najavi unapred. Međutim, to apsolutno ne može ni mene, a znamo i za primere nekih mojih koleginica, mislim pre svega na Brankicu Stanković, ona je u izvesnom smislu postala primer za sve nas. Kada nećete da uradite nešto, tražićete opravdanje. Verovatno bi većina ljudi rekla, “eto sad ne mogu da radim”, a opravdanje je to da sam na neki način ograničena. Ali ako hoćete da radite i da nađete rešenje, uvek ćete ih naći, što je sa mnom slučaj”, kaže Aida Ćorović.

Upravo iz tih razloga, aktivisti Inicijative podržavaju žrtve onih koji se protive različitostima, podsećajući da je obaveza nadležnih poštovanje ljudskih prava i njihovo zagovaranje tokom čitave godine, a ne samo 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.

S obzirom na svoje uverenje da je nasilju ovakvog tipa u Srbiji sklona tek manjina, Ivan Đurić iz Inicijative od građana očekuje da će se, kako navodi probuditi i priključiti akciji, objašnjavajući zašto je to značajno:

“Desetog decembra se najviše govori o važnosti ljudskih prava. Međutim mi želimo da se to nastavi tako svakog dana i da, sa druge strane, damo podršku onima čija su ljudska prava prekršena. Mislimo da je to jako važno u smislu nekažnjivosti kršenja ljudskih prava. Da se građani uključe, oni koji su ta tiha većina koja nije među nasilnom Srbijom, već jednostavno ćuti i dopušta da se to dešava, jer želimo da probudimo i te ljude. Da bude veći otpor prema tom kršenju ljudskih prava, kako pojedinačno tako i da javnost vrši pritisak na institucije da to spreče. Posebno ona kršenja koje čine institucije”, smatra Đurić.

Po završetku ove akcije planira se pravljene kolaža fotografija pristiglih iz svih delova Srbije, koji će biti objavljen na Fejsbuk i web stranici Inicijative mladih za ljudska prava.