Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije siguran da su mladi u Srbiji zainteresovani za politiku.

On je novinarima tokom jednog od svojih događaja rekao da želi da sve više mladih bude uključeno u politiku.

„Naš posao je da im otvorimo vrata, da mogu da menjaju stvari u zemlji, da veruju u sebe, da vide da velikim trudom i radom mogu da promene mnogo“, rekao je predsednik Srbije.

U Srbiji mladi (15–30 godina) čine 16,5 odsto ukupnog stanovništva, a njihova zainteresovanost za politiku raste iz godine u godinu, pokazuju podaci Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2021. godine.

Iako je u trenutnom sazivu Narodne skupštine Srbije, od ukupno 250 poslanika njih 22 mlađe od 30 godina (8,8 odsto), razgovori Radija Slobodna Evropa (RSE) sa mladima u Beogradu pokazali su da politiku prate da bi bili informisani o stanju u društvu, ali da ne veruju da bi mladi političkim angažmanom mogli išta da promene.

„U Srbiji je bavljenje politikom nažalost samo lakši način da se nađe posao. Jer ne znam koliko ima hrabrih ljudi da istupe iz ovog sistema i kažu da ovo nije u redu, da su protiv. Mislim da nažalost ljudi nisu dovoljno ohrabreni da bi se usudili na takav korak“, rekla je 25-godišnja Ljiljana Velimirov iz Pančeva.

Ljiljana radi u Narodnom pozorištu kao balerina i kaže da je politika zainteresovala onda kada je pokušavala da nađe posao.

„Ja sam na jako težak način dobila posao, baš iz tog razloga jer nisam u političkoj stranci i nisam želela da imam bilo kakve veze sa politikom, i zaista sam negde želela da pravilnim putem pravde dođem do posla i do onoga što zaslužujem."

Kako kaže, „politička situacija u Srbiji je jako pogađa jer su ljudi mahom neobrazovani i površni“, ali smatra da iz Srbije ne treba bežati.

„Ja sam uspela bez stranke da se zaposlim i tvrdim da je to moguće i zato sam odlučila da ostanem u ovoj zemlji jer imam nadu za bolje sutra, da ne što može da se promeni, ali moramo se probuditi“, rekla je ona.

Prema najnovijem istraživanju KOMS-a o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, mladi muškarci su zainteresovaniji za politička dešavanja u odnosu na mlade žene.

Na jednom od centralnih beogradskih trgova, Trgu Nikole Pašića, 30-godišnji Luka Panić prodaje polovne udžbenike na improvizovanom štandu.

„Pratim dešavanja jer moraš da pratiš i da znaš šta se dešava u tvom gradu i državi, ali ne pratim non-stop. Generalno me slabo interesuje politika. Voleo bih da se bavim politikom ali nemam prilike“, kaže za RSE ovaj svršeni student fakulteta za poslovne studije.

„Mladi bi trebali da se bave politikom iz razloga što državu vode većinom stariji ljudi koji su malo staromodni. Život više nije isti kao što je bio ranije, a isti ljudi su na istim pozicijama zadnjih 20-30 godina i ne mogu oni da znaju šta mladi žele.“

Iako smatra da „mladi ljudi ulaze u politiku da bi sebi obezbedili neku korist dok su na vlasti“, kaže da u takvu politiku ne bi ulazio, ali bi se angažovao kada bi mogao nešto konstruktivno da promeni.

Na Kalemegdanu devetnaestogodišnje drugarice i studentkinje ekonomije, Dijana i Marija, za RSE kažu da ih politika uopšte ne zanima i da se „od politike treba držati na distanci“.

„Mislim da je politika više nekako za starije, a da mladi ovde baš i nemaju neki uticaj. Ja nisam zainteresovana za to i ne sviđa mi se politika, meni se sviđa ekonomija, finansije i tako to. I stvarno ne bih u politici nikad bila aktivna“, rekla je Marija Milićević.

Za razliku od njih, 24-godišnja Marija Kostić kaže da je politika interesuje toliko da se tokom karantina 2020. godine priključila vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

„Ljudi su krenuli da lupaju u šerpe i mene je to jako nerviralo i onda sam krenula da se interesujem za politiku. Nikad nisam mislila da ću da uđem u stranku, ali tada sam rekla sebi ’e baš ću da uđem u stranku’, i nisam jedina, mnogo je mladih tada ušlo u stranku i onda smo zajedno radili u predizbornoj kampanji, družili se“, otkriva ona svoja prva iskustva u politici.

Kako kaže, sviđa joj se kako predsednik Aleksandar Vučić vodi državu, ali smatra da ima prostora za promenu.

„Volela bih samo više da se zanima za LGBT populaciju, za stvari koje interesuju mlade. Jako mi je krivo što su ti ljudi na margini društva.“

Marija je završila menadžment u turizmu i sada radi u kol centru, ali ističe da posao nije dobila preko stranke.

„Ja se borim protiv toga, niti me je iko pitao i nije mi palo na pamet da pitam nekoga da mi nađe posao. Ja sam sama našla posao preko ’Infostuda’ (sajt za ponudu i potražnju poslova, prim.aut.)".

Pojedini, sa kojima je RSE razgovarao, smatraju da „nema svrhe uključiti se u politiku u Srbiji“.

Jedna od njih je i Andrea Ilić, 20-godišnja studentkinja bezbednosti iz Beograda.

„Mislim da je u našoj državi jako teško promeniti nešto. OK je da se ljudi zalažu za nešto, ali ja se ne bih uključivala (u politiku) jer mislim da je teško u Srbiji dovesti do nekih značajnijih promena. Pokušavam da ne razmišljam o politici jer me te teme opterećuju. Mislim da mladi ljudi nemaju nikakav uticaj“ rekla je ona.

Još radikalniji stav po pitanju uključivanja mladih u politiku ima Miloš Nikić, 24-godišnji administrator mreže na Ekonomskom fakultetu.

„Ne vidim sebe u politici i ne mogu da zamislim da budem takva osoba da radim na štetu drugih da bi došao do para, što se radi u Srbiji. Niko nije toliko nesebičan da radi za dobrobit drugih, a da nema neku ličnu korist, kao što mislim da sadašnji političari rade“.

Kako kaže, politika nije jedini način na koji mladi ljudi mogu da doprinesu društvu.

„Verujem da je za mlade ljude bolje da se okrenu ekonomiji, elektrotehnici, medicini, ili tako nečemu što može istinski da doprinese promeni u svetu. Ljudi misle da danas jedino kako može da se promeni svet je uz pomoć politike, a sa politikom se samo vrtimo u krug“, zaključio je Miloš.

Da se sutra održavaju izbori u Srbiji, skoro polovina mladih (48,2%) izašla bi na izbore, dok skoro svaka četvrta mlada osoba (24,3%) ne bi izašla na izbore, jer nemaju za koga da glasaju i ne veruju u fer izborni sistem, pokazuju podaci najnovijeg istraživanja KOMS-a iz 2021. godine.

Isto istraživanje ukazuje da velika većina ispitanika, njih 86 odsto, nije niti žele da budu politički aktivni.