Mladi u Srbiji sve manje su za članstvo u Evropskoj uniji (EU), što se delom može tumačiti i kao njihov protest zbog odnosa vlasti prema evrointegracijama, ali i ponašanja EU, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Jedno od poslednjih istraživanja pokazalo je da samo četvrtina ispitanih pozitivno gleda na Evropsku uniju, dok ukupno 42 odsto podržava evrointegracije Srbije.
“Nisam za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Prvo bi trebalo da se sredi situacija ovde, da budemo fina, lepa i kulturna država, bez korupcije, da svako radi svoj posao, da se poštuje zakon, pa onda kao kulturica ljudi da uđemo u EU,” rekla je za RSE vaspitačica iz Beograda Ivana Manić.
Petar Milovanović, student istorije, nije siguran šta je najbolje.
“Iskreno, nemam baš neko mišljenje o tome. Zato što Evropska unija polako propada. Dok mi uđemo u EU ona će se odavno ugasiti. Možda bi se kod nas povećao standard, ali Srbi nikada nisu bili sposobni za to. Čisto sumnjam da mi to uopšte hoćemo”, navodi Milovanović.
Neodlučnost dominira u odgovorima mladih na pitanje da li je ulazak u Evropsku uniju najbolja opcija za Srbiju, između ostalog jer mnogi od njih nisu sigurni da li će EU uopšte opstati.
Boban Stojanović, istraživač Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) i saradnik na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže za RSE da paradoksalno izgleda da bi, uprkos padu poverenja u EU, skoro polovina mladih živela u Zapadnoj Evropi.
“Neka vrsta standarda koji postoje u tim zemljama su očigledan motiv. Sa druge strane, nepoverenje je očigledna posledica sporog puta i međusobnog odnosa EU i Srbije. Tu bih, pre svega, stavio poentu na usporenost evrointegracija i pitanje kada ćemo mi uopšte i postati članica”, kaže Stojanović.
Za jedan broj mladih, u paketu razloga za odbijanje evrointegracija, ideološke je prirode jer neki od njih smatraju boljom prorusku perspektivu. Oni doduše nisu u većini, pokazalo je istraživanje KOMS, dok mlade koji bi u EU najviše brine politička situacija u evropskoj zajednici.
Važan uzrok evroskepticizma je razočaranje sporošću evrointegracija Srbije, a neki od njih su je opisali puževom brzinom.
Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, rekla je za RSE da evroskepticizam predstavlja i bunt mladih.
“Rekla bih da je to izraz njihovog protesta spram onoga kako se trenutno Evropska unija reprezentuje u ovoj zemlji. Mladi su apsolutno svesni apsolutne neslobode medija, nedemokratskog sistema u kom žive i potpunog nepostojanja institucija. Mladi vide način na koji se desilo rušenje u Savamali i vide kako se ne rešava taj slučaj. A iz Evropske unije im stalno stiže poruka kako Srbija super dobro napreduje. I onda oni počinju potpuno razumno da misle – pa ako je to Evropska unija onda nam to ne treba”, ocenjuje Turajlić.
“Da li bi se u Srbiji živelo bolje kada bi ušla u Evropsku uniju?” pitanje je na koje je sa “da” odgovorilo tek 25 odsto mladih, da bi ostalo isto misli trećina, dok 17 odsto smatra da bi se živelo gore.
Vladimir Ilić, nezaposleni menadžer iz Beograda, veruje da bi mu tamo bilo bolje.
“Da, zbog veće uređenosti. A plata… Plata dođe sama. To nema veze sa Evropskom unijom. I u EU se plate razlikuju od zemlje do zemlje. Tako da, to manje-više”, reči su Ilića.
Srednjoškolka Anđela Vukadinović još nije opredeljena po pitanju EU.
“Ne znam, odgovor je ne znam. Pitanje je da li to može da nam naškodi u prijateljstvu sa Rusijom. Možda je ova trenutna situacija okej, da budemo dobri sa obe strane”, navodi Vukadinović.
Generalno, čini se da je pitanje članstva u EU pogrešno iskomunicirano prema mladima, sa nadležnih instanci govori se uskostručno, u brojevima i poglavljima… Pa je tako zabeleženo i da je više od četrvtine mladih odgovorilo da ne zna da li ih tamo čeka bolji život i da li podržavaju evrointegracije Srbije.
“Nigde se mladima EU ne predstavlja kao neka njihova šansa. Nisu upoznati sa tim šta bi za mlade značilo da, na primer, Srbija sutra uđe u Evropsku uniju”, kaže Boban Stojanović.
Kao evrorealiste sebe trenutno vidi 60 odsto mladih u Srbiji, 18 odsto su evroskeptici, dok je evroentuzijasta tek 10 odsto.
Profesorka Srbijanka Turajlić zaključuje da je u sadašnjim uslovima teško očekivati porast poverenja u Evropu.
“To će da se promeni onog momenta kada svi zaista ponovo otvorimo priču o tome šta su evropske vrednosti. I kada zapravo prestanemo da se pretvaramo da idemo ka Evropi, a ne idemo nigde”, dodaje Turajlić.
Interesantno je i da, što su stariji, opada poverenje mladih u demokratiju. Trećina smatra da to nije najbolji oblik vladavine, dok je čak 39 odsto mladih podržalo opciju jakog vođe kog narod sledi.
Facebook Forum